Добро дошли на Српску енциклопедију

Стеван Поповић

Стеван В. Поповић

Стеван В. Поповић (Стари Бечеј, 3. октобар 1844—8. фебруар 1918)1) је био српски књижевник и дугогодишњи управник будипештанскога Текелијанума (1883-1918).

Учитељ Карађорђевића

Стеван Поповић рођен је 3. октобра 1844. у Новом Бечеју. Отац Васа му је био богати трговац.2) Отац му је осиромашио након 1848, а умро је 1856, па је оставио породицу у великом сиромаштву.3) Пет разреда гимназије завршио је у Сремским Карловцима, а остале и матуру у Пешти.4) За време школовања издржавао се подучавајући другу децу.5) У Пешти је апсолвирао и право као Текелијин питомац.6) На прослави дана Светог Саве у Текелијануму појавио се 1862. и кнез Александар Карађорђевић који је тада у Пешти живео у изгнанству. Тога дана Стеван Поповић је одржао свечану беседу, која је била веома лепо прихваћена, па је то био повод да га кнегиња Персида замоли да поучава њену децу. Од 1862. подучавао је Ђорђа и Арсенија Карађорђевића, а од 1865. до 1868. био је њихов одгајатељ у кући кнеза Александра Карађорђевића.7)

Управитељ Текелијанума

Током 1868. постављен је за управитеља будимске српске народне школе и отада је почео да преводи и приређује букваре, читанке и друге мађарске уџбенике.8) У своје читанке први пут је уносио српске народне песме, приче и пословице, као и песме из новије српске књижевности.9) При превођењу песама помагао му је и Јован Јовановић Змај. Изабран је 1883. за управитеља Текелијанума, који је онда водио све до смрти.10)

Политичка активност

Као присташа Светозара Милетића изабран је 1870-1871. за посланика у народно-црквеном сабору у Сремским Карловцима.11) Ту је радио на уређењу српских школа у Војводини и изабран је за школскога надзорника и референта будимске и бачке епархије.12) Након расцепа Милетићеве народне слободоумне странке биран је у карловачки сабор као конзервативац.13) Изабран је 1894. за владинога посланика у сабору Хрватске, а 1910. биран је за владинога посланика у угарском парламенту.14) Као политичар није био ни борбен ни национални организатор, али је политички положај користио као средство да притекне у помоћ српским привредним и моралним установама и појединцима.15) Највише снаге утрошио је на социјални, хумани и привредни организаторски рад Срба уопште, а посебно Срба у Војводини.16)

Тражио је 1886. оснивање Народне библиотеке и Музеја за Војводину. По његовој замисли основан је завод Свете мајке Ангелине за одгајање младих српских девојака у Будимпешти.17) Стално је тражио да се један фрушкогорски манастир употреби за одгој женске омладине.18) Покренуо је 1898. акцију исушења југоисточнога Срема, а 1902. је основао задругу за ту сврху и на том послу радио је до краја живота, па је исушено 65.000 јутара земљишта.19)

Књижевна активност

Писао је огроман број чланака у домаћим и страним часописима, а углавном се радило о пропагирању разних корисних ствари или потицања да се одрже старе српске особине и обичаји.20) Уређивао је 27 година часопис Орао, а 25 година уређивао је пољопривредни часопис Њива, који је мађарска влада издавала на српском језику.21) Био је 1874. члан редакције обновљенога Јавора. Као члан књижевнога оделења Матице српске пресудно је утицао у то време на српску белетристику пишући низ приказа, рецензија, критика о свим савременим књижевницима и публикацијама у Летопису Матице Српске, Позоришту, а касније у Илустрованом Листу, Младој Србадији и у Стражилову.22)

Написао је двадесет углавном дужих приповетки.23) Његове приповетке су углавном поучнога карактера и у њима зна да доминира моралисање. Највећи број песама објавио је у Венцу песама, а објавио је и у збиркама Слике и прилике и Полаженик. Његове родољубиве песме Домовина и Јунак могу се сматрати његовим најлепшим песмама.

Литература

1)
БИ http://www.sanu.ac.rs/Biblioteka/BiografskiRecnik.pdf Грађа за биографски речник чланова друштва српске словесности, српског ученог друштва и Српске краљевске академије (1841–1947),Београд 2007.
2) , 3) , 5)
Бранково коло, 1899, стр. 749
4)
НА Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка, Београд 1929, књига 3, 592,593
6) , 7) , 8) , 9) , 10) , 11) , 12) , 13) , 14) , 15) , 16) , 17) , 18) , 19) , 20) , 21) , 22) , 23)
Народна енциклопедија
Штампање