Добро дошли на Српску енциклопедију

Андра Николић

Андра Николић (Београд (или Чачак), 5. октобар 1853 — Париз, 28. септембар 1918)1), српски правник, књижевник, историчар књижевности и политичар. Био је министар просвете, министар иностраних послова, министар правде, државни саветник и председник Народне скупштине (1909—1918).

Школовање

Андра Николић рођен је 5. октобра 1853. у Београду (или Чачку).2)3) Рано је остао без оца, па се због неимаштине тешко школовао.4) Гимназију и правни факултет завршио је у Београду.5) За време школовања прикључио се социјалистичком омладинском покрету Светозара Марковића.6) Студиј права на Великој школи завршио је 1873. и одмах се доказао као правник једним тематом Економско стање Србије у 14. веку који је био награђен и којим је скренуо на себе пажњу.7)

Члан Главнога одбора радикала

Почео је 1874. да ради као практикант у државној штампарији, а након тога постао је суплент (замена професора) у Чачку, да би касније у истом месту био постављен за професора.8) Прикључио се 1881. Народној радикалној странци и постао члан њенога Главнога одбора.9) Важио је за једнога од највећих радикалних интелектуалаца и говорника.10) Након Тимочке буне 1883. био је затворен и као и остали чланови Главнога одбора изведен пред преки суд, али ослобођен је као невин почетком децембра 1883.11) Међутим након ослобађања остао је без државне службе, па је давао хонорарне часове из француског на трговачкој школи.12) Заједно са Стојаном Протићем и Јованом Ђајом основао је 1884. Одјек, први радикални лист након Тимочке буне.13) Одјек је брзо постао главни тумач опозиције.

Министар у много влада

Током 1887. био је секретар министарства просвете, а 1887. и 1888. постављен је за владинога посланика у Народној скупштини.14) Члан Државног савета постао је 1890. и на том месту био је до 1894.15) Био је више пута министар. Први пут био је министар просвете у влади Саве Грујића и онда одмах у влади Николе Пашића (13. мај 1890 — 21. август 1892).16) Након тога био је министар имостраних послова и министар правде у влади Лазара Докића (13. април — 5. децембар 1893).17) Министар просвете је био и у владама Ђорђа Симића (29. децембар 1896 — 23. октобар 1897), Николе Пашића (10. децембар 1904 — 29. мај 1905) и затим у влади Николе Пашића и Пере Велимировића од 30. април 1906. до 24. фебруара 1909.18) Он је као министар просвете спровео 1905. претварање Велике школе у Универзитет у Београду.

Био је и министар иностраних дела у влади Саве Грујића од 4. октобра 1903. до 2. фебруара 1904.19) Посланик у Паризу био је 1901. Место председника Народне скупштине држао је од 14. октобра 1909. све до 25. фебруара 1918, када је због болести поднео оставку.20) Као председник Народне скупштине истакао се стишавањем и смиривањем узбурканих парламентарних страсти. Уважавајући парламентаризам својом умереношћу и тактом успешно је смиривао размирице у унутрашњој политици.21)

Умро је 28. септембра22) (или 31. септембра23) ) 1918. у Паризу.

Књижевност

Он се није само бавио правом и политиком, већ се рано бавио и књижевношћу. Почео је да пише естетичко књижевне и позоришне критике.24) Слао је своје књижевне радове у Отаџбину, Рад и Дело.25) Истакао се својим радовима као одличан познавалац српскога језика, па је био изабран за професора књижевности на Великој школи.26) Био је књижевни критичар великога талента, финог опажања и сјајног стила.27)

Академик

Прави је члан Српске краљевске академије (Академије философских наука) од 1897. Приступна беседа: О књижевној критици. Проглашен 1899. (Српска краљевска академија Год. 12 (1898) 119, 139–144).

Литература

Спољне везе

1)
23. септембра 1853. и 15. септембра 1918. по старом календару
2)
„НА”, Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка, Београд, 1929, књига 3, 97
4) , 6) , 7) , 8) , 12) , 21) , 22) , 24) , 26)
СН
5) , 9) , 11) , 14) , 15) , 16) , 17) , 18) , 19) , 20) , 23) , 25) , 27)
НА
10)
Јов. Влада Алекс. Обр. 1 стр. 199
13)
Јов. Влада Алекс. Обр. 1 стр. 424
Штампање