Добро дошли на Српску енциклопедију

Петар Максимовић

Петар Максимовић (Пожаревац, 16. јун 1852 — Смедерево, 1. децембар 1922), српски политичар и правник. Био је министар правде Краљевине Србије у две владе (1893—1894).

Школовање

Петар Максимовић рођен је 16. јуна 1852. у Пожаревцу од оца Живка и мајке Станице.1) Основну школу завршио је 1863. у Пожаревцу, где је онда уписао полугимназију.2) Након завршетка полугимназије школовање је 1867. наставио у гимназији у Крагујевцу.3) Након завршене гимназије 1869. уписао се на Правном факултету Велике школе у Београду.4) Студиј права завршио је 1873.5) Постао је адвокат у Смедереву.

У радикалима и искључење

Приступио је 1882. Радикалној странци и одмах је био изабран за месног одборника у Смедереву.6) Изабран је 1888. за народног посланика.7) Изабран је за члана Законодавног одбора скупштине.8) Приликом доношења закона о општинама доследно се залагао за изворне принципе своје странке.9) Изабран је фебруара 1888. за председника општине Смедерево, али након пет месеци сменио га је министар унутрашњих послова Никола Христић.10) Поново је изабран за председника општине октобра 1888, али поново је уследила министрова опструкција. Изабран је 1889. за председника месног одбора радикала у Смедереву, а постао је и члан Главног одбора радикала.11) У скупштини је неколико пута стао на страну либерала Стојана Рибарца, а убрзо након тога није дошао на једна састанак Главног одбора радикала, па је 29. јула 1890. искључен из Радикалне странке.12)

Независан кандидат

Након искључења из странке почео је да делује као независан кандидат, па је сам са својом листом 1890. убедљиво победио у Смедереву и био изабран за посланика Народне скупштине.13) Поводом прогонства Васе Пелагића упутио је 1891. интерпелацију министру унутрашњих послова Јовану Ђаји тражећи разјашења о том питању, како је могуће да се протера грађанин Србије.14) Доказао је да је Васо Пелагић српски држављанин и да по важећем уставу нису имали права да га протерају. Предвиђао је да се спремају већа прогонства, мислећи на касније прогонство краљице Наталије.15) Када је ухапшен Драгиша Станојевић заједно са Ранком Тајсићем тражио је да му се дозволи да као посланик учествује у раду скупштине, пошто судском одлуком није био лишен грађанске части.16) Када се Никола Пашић нагодио са тада бившим краљем Миланом да се истера краљица Наталија тада је скупштина требала да 1891. изгласа то протеривање. Иако је Петар Максимовић указивао на неуставност скупштинске резолуције, а Јован Авакумовић, Ранко Тајсић и Милутин Гарашанин понављали његову аргументацију и захтеве, скупштина је изгласала резолуцију о прогонству краљице Наталије.17) Касније током 1891. Никола Пашић је почео да искључује и друге непослушне чланове странке, па је Раша Милошевић покушао да посредује и постигне измирење.18)

Министар правде

Након силаска радикала са власти међу радикалима је августа 1892. уследила кулминација незадовољства политиком Николе Пашића, па су тада незадовољници тражили да Петар Максимовић поново буде члан Главног одбора.19) Максимовић је тада поново примљен у чланство Радикалне странке, али не и у Главни одбор.20) Поново је обновљено јединство странке. Именован је за министра правде у влади Лазар Докића и у влади Саве Грујића од 13. априла 1893. до 22. јануара 1894.21) Када је краљ Александар Обреновић позвао 21. јануара 1894. бившег краља Милана да се врати у Србију било је то кршење Устава. Док су борбени радикали Ранко Тајсић и Димитрије Катић тражили од радикалских министара да се супроставе Милану Петар Максимовић је у име свих министара рекао да ће вратити мандат ономе од кога су га и добили.22) Влада је поднела оставку 22. јануара 1894. Максимовић је био у личном сукобу са краљем, па није хтео да иде на опроштајну аудијенцију код краља.23)

Друго искључење из странке

У Радикалној странци је 1895. припадао струји, која је била за бескомпромисну борбу против династије, а већина главног одбора је у то време била за опортунистичку политику, тј. за споразум са Александром Обреновићем и краљицом Наталијом.24) Унутар странке Никола Пашић је кренуо да централизује странку и мења правила о начину кандидовања посланика, па је кандидовање посланика са месних одбора прешло на Главни одбор.25) Максимовић и смедеревски радикали су се жестоко успротивили тим променама, па је по други пут искључен 1896. из Радикалне странке, јер је са једном групом радикала одбио да прихвати одлуке Главног збора.26) Максимовић је основао привремену организацију самосталних радикала, а почели су и да штампају Глас самосталних радикала.27) Максимовић више никад није био члан Радикалне странке.28) Међутим није се придружио тзв. самосталцима. Изабран је 1901. за посланика. Основао је 1912. Привредно-демократску странку.29) Оснивање његове странке подржала је Црна рука преко свога листа Пијемонта.30) Циљ странке је да брани интересе сељака и да га ослободи пореза.31)

Један од оснивача Друштва Св. Саве

Један је од оснивача 1897. Смедеревске задруге за међусобно помагање и штедњу.32) Био је председник Управног одбора задруге.33) Један је од оснивача и добротвора Друштва Свети Сава.34) Један је од чланова оснивача часописа српског археолошког друштва Старинар.35) За време Првог светског рата био је од 1916. до 1918. интерниран у логору Нежидер.36) Након рата бавио се адвокатуром и писао је чланке за многе новине.37) Умро је 1. децембра 1922. у Смедереву.

Литература

1)
Б. Дукић, 2008, стр. 11
2)
Б. Дукић, 2008, стр. 16
3)
Б. Дукић, 2008, стр. 20
4) , 5)
Б. Дукић, 2008, стр. 24
6) , 7)
Б. Дукић, 2008, стр. 35
8)
Б. Дукић, 2008, стр. 71
9)
Б. Дукић, 2008, стр. 72
10)
Б. Дукић, 2008, стр. 79
11)
Б. Дукић, 2008, стр. 84
12)
Б. Дукић, 2008, стр. 96-99
13)
Б. Дукић, 2008, стр. 103
14) , 15)
Б. Дукић, 2008, стр. 131
16)
Б. Дукић, 2008, стр. 134-135
17)
Б. Дукић, 2008, стр. 144
18)
Б. Дукић, 2008, стр. 116
19)
Б. Дукић, 2008, стр. 155
20)
Б. Дукић, 2008, стр. 154
21)
Б. Дукић, 2008, стр. 233
22) , 23)
Б. Дукић, 2008, стр. 256
24)
Б. Дукић, 2008, стр. 158
25)
Б. Дукић, 2008, стр. 161
26)
Б. Дукић, 2008, стр. 162
27)
Б. Дукић, 2008, стр. 163
28)
Б. Дукић, 2008, стр. 167
29)
Б. Дукић, 2008, стр. 186
30)
Васа Казимировић, 1997, стр. 451
31)
Васа Казимировић, 1997, стр. 452
32) , 33) , 34)
Б. Дукић, 2008, стр. 36
35)
Б. Дукић, 2008, стр. 37
36)
Б. Дукић, 2008, стр. 40
37)
Б. Дукић, 2008, стр. 43
Штампање