Корисничке алатке

Алатке сајта


јован_ђорђевић

Јован Ђорђевић

Јован
Ђорђевић
јован_ђорђевић.jpg
Рођење:
25. новембар 1826.
Сента,
Хабзбуршка монархија

Смрт:
22. април 1900.
Београд,
Краљевина Србија

Познат по:
оснивању Народног позоришта
и химни Боже правде

Јован Ђорђевић (Сента, 25. новембар 1826 — Београд, 22. април 1900), српски књижевник. Био је оснивач и директор Народног позоришта у Београду, управник Српског народног позоришта (1863—1868), професор историје на Великој школи и министар просвете. Написао је српску химну Боже правде.

Рани живот

Јован Ђорђевић је рођен 25. новембра 1826. године у Сенти.1)2) Његов отац Филип Ђорђевић био је богати трговац из Сенте, кога су Мађари звали будна глава.3) Филип је био у своје време један од најобразованијих Срба у Војводини.4) Био је члан Матице српске, био је помагач свих родољубивих и културних подухвата.5) Јован Ђорђевић је имао девет сестара. Гимназију је похађао у Сегедину, Новом Саду и Темишвару, а филозофију у Пешти.6) У Пешти се 1845. уписао на студиј медицине, али 1848. прекинуо је студије.7) На позив бачког великог жупана Исидора Николића Џавера отишао је 1849. да ради у Сомбору, а одатле је прешао у Лугош, где је био судски чиновник.8) Прешао је 1852. године у Нови Сад, у коме је био професор историје у српској гимназији од 1852. до 1857.9)10) У Новом Саду се сукобљавао са онима, који су се противили Вуковој реформи, па је због тога 1857. прешао у Пешту. где је постао секретар Матице српске и уредник Летописа Матице српске у периоду 1857—1859.11)12) Међутим и ту је имао доста конзервативних противника, па се 1859. вратио у Нови Сад.13)

Српско народно позориште

Прихватио је понуду Данила Медаковића и заједно са Ђорђем Поповићем прихватио се да уређује „Српски Дневник” у Новом Саду.14) Водио је углавном администрацију и писао у просветном делу листа.15) Почео је 1860. да објављује низ важних чланака о позоришту, па је тиме потакао да се 1861. оснује Српско народно позориште у оквиру Српске читаонице.16) Објашњавао је да позориште чува језик и народне обичаје и буди националну свест и да је због тога од огромнога значаја.17) Сматрао је да ниједна просветна установа не може тако добро да развија народни језик.18) Током 1861. био је посланик на Благовештанском сабору и своје белешке са тог сабора издао је у књизи Радња Благовештанског Сабора 1861.19) Био је једно време главни покретач културнога полета у Војводини.20) У време апсолутизма организовао је различите просветне манифестације са циљем да одржава активан и компактан национални дух.21) Такву једну свечаност организовао је 1861. поводом Текелијине стогодишњице рођења.22) Био је управник Српског народног позоришта од 1863. до 1868. Да би му више времена остало за позориште предао је 1863. године Светозару Милетићу фактичко уређивање „Српског Дневника”, а он се све више посвећивао позоришту.23) Међутим формално је и даље био главни уредник „Српског Дневника”, па је због Милетићевога уређивања и он био стављен пред војни суд, а „Српски дневник” је био обустављен.24) Био је амнестиран 1865, али више није покретао лист.

Народно позориште у Београду

Српско народно позориште је у јесен 1867. гостовало у Београду и тада је кнез Михаило Обреновић одушевљен позориштем обећао Ђорђевићу да ће он лично о свом трошку сазидати зграду за позориште у Београду.25)26) Ђорђевић је позван 1868. да буде први директор Народног позоришта у Београду.27) За драматурга је именован 1870. Народно позориште је 1873. међутим било затворено, па је постављен за наставника, а 1876. постао је директор полугимназије у Шапцу.28) Био је 1880. постављен за директора учитељске школе у Београду, а 1888. изабран је за професора опште историје на Великој школи.29) Био је 1887. учитељ младога престолонаследника Александра Обреновића, а предавао му је историју и географију и пратио га је на путу за Крим.30) Био је једно кратко време 1892. министар просвете у влади Јована Авакумовића.31)

Књижевни рад

Песме је почео да пише још 1842. У младости је написао спев Кнез Павле, а касније је написао Сабљу Краљевића Марка.32) Престолонаследник Милан Обреновић је тражио да се напише позоришна алегорија у време када је он 1872. постајао пунолетан и преузимао је власт од Намесништва. Јован Ђорђевић је због тога написао позоришну алегорију Маркова сабља, која је требала да својим патриотским садржајем и подржавањем краља постигне битан ефекат у том тренутку. Српска химна Боже правде је била саставни део Маркове сабље.33) Али од свега књижевнога рада, важније је његово иницијаторско и организаторско деловање на културном, посебно на позориштном пољу. Ту спада Глумачка школа, коју је основао 1870. и у којој је предавао он сам с Алексом Бачванским до 1893, као и документирани мемоар о позоришту и његовој кризи, који је предао министру просвете 1873.34) Од књижевних радова ваља споменути још: биографије о Двојици Статимировића и о Чучук-Стани, Латинско-српски речник (1886), Општа историја у два тома (1898), многобројна позоришна дела с мађарског и њемачког (Шилерова Сплетка и љубав), оцене за многе уџбенике и књижевне појаве, путописи (Летопис, 133, 134, 135), занимљиве успомене у „Јавору” од 1892.35) Приредио је и Латинско-српски речник, након четири године рада на њему. Поред осталих књижевних заслуга однеговао је и васпитао свога нећака Стевана Сремца.36)

Кореспондентни је члан Друштва српске словесности од 1863. Дописни је члан Српског ученог друштва наименован 1864. Редовни је члан (Одбора за науке философске и филолошке) од 1869. и Одбора за ширење науке и књижевности у народ од 1883. Секретар је Одбора за науке философске и филолошке СУД 1884–1887 и 1888. Почасни је члан Српске краљевске академије од 1892.

Литература

Спољне везе

2)
„НА”, Народна енциклопедија српско–хрватско–словеначка, књига 1, Београд, 1929, стр. 631
3) , 4) , 5)
Миле Павловић, 2005, стр. 11
6) , 7) , 8) , 9) , 11) , 13) , 14) , 15) , 16) , 19) , 20) , 21) , 22) , 23) , 24) , 25) , 27) , 28) , 29) , 30) , 31) , 33) , 34) , 35)
НА
10) , 32) , 36)
ЗН
12)
„ГА”, А. Гавриловић. Знаменити Срби 19. века
17) , 18) , 26)
ГА
јован_ђорђевић.txt · Последњи пут мењано: 2023/07/06 23:28