Ђорђе Поповић

Ђорђе Поповић, надимак Даничар, (Буковци, 1. новембар 1832 — Београд, 25. март/7. април 1914), српски новинар и књижевник. Био је уредник „Седмице“, „Српског дневника“ и „Данице“, као и библиотекар Народне библиотеке у Београду.

Живот и рад

Ђорђе Поповић је рођен 20. октобра/1.новембра 1832. у Буковцу у Срему у свештеничкој породици.1)2) Школу је похађао у Буковцу, Петроварадину, Сремским Карловцима, Врбасу, Сегедину и Загребу.3) У Бечу је 1851. положио матуру и одмах након тога уписао је студиј права на Универзитету у Бечу.4) Политичке науке на бечком правном факултету завршио је 1855.5) На позив Данила Медаковића ступио је у редакцију Српског Дневника у Новом Саду.6) Данило Медаковић му је 1858. предао уредништво Српског Дневника под извесним условима, али након само три месеца уклоњен је из редакције по наређењу власти.7) Ђорђе Поповић је након тога покренуо Седмицу, али њу су брзо забранили.8) Намеравао је са Данилом Медаковићем да пређе у Србију, али власти су му као познатом панслависти одбијале да му издају пасош.9) Уређивао је од 1860. до 1871. Даницу, око које су се окупила највећа књижевна имена.10) Ђорђе Поповић је у свим тим часописима објављивао многе радове, али не под својим именом, Увео је и прве хонораре за литерарне радове.11) Даница је постала средиште свих српских културних покрета, а Нови Сад познат као српска Атина.12) Ђорђе Поповић се поред књижевности бавио и политиком, па је учествовао у политичкој борби српског народа у Војводини као уредник Напретка и уредник Српског Народа.13) Био је и народни посланик. Помагао је да се код Буњеваца пробуди национална свест у време када је претило да се мађаризирају.14) Уредио је Буњевачки календар за 1867, а помагао је Божи Вујићу и Иви Антуновићу на календару за 1868.15) Био је једно време помоћник краљевског комесара у Новом Саду.16) Учествовао је на изборима децембра 1873. као кандидат владајућих мађарских и конзервативних кругова.17) Није изабран иако су власти на све начине ометале његовога протукандидата Лазу Костића.18)

Прешао је у Србију пред Први српско-турски рат.19) У време рата са Турцима низом чланака у мађарским новинама оправдавао је српску ствар.20) Пред аустроугарску окупацију Босне и Херцеговине упозоравао је у бечким новинама на штетне последице такве акције.21) У чешким новинама се јављао чланцима трудећи се да пробуди Чехе на зближавање са Србима.22) Залагао се за очување српског народа у Македонији, па га је Милутин Гарашанин звао 1885. на конзултације о македонском питању.23) На Поповићев предлог српска влада је у Стару Србију и Македонију послала Панту Манојловића, који је по повратку поднео извештај да се од стотине српских школа које су постојала пре 1876. одржала једна једина, а и та са шлогираним учитељем.24) Ђорђе Поповић је 1888. постављен за генералног конзула у Скопљу.25)

Својим чланком о бици код Сиска доказао је 1893. да је у тој бици погинуло само осам Хрвата и да главна слава за победу припада српским ускоцима и генералу Ауерспергу.26) На тај начин покварио је Хрватима прославу тристагодишњице битке код Сиска, чију победу су неоправдано себи приписивали.27) Успешно је и аргументовано низом чланака доказао да тада изгледно сједињење Далмације са Хрватском није у интересу Далмације, која би на тај начин постала мађарса провинција.28) Ти аргументи су навели део далматинских Хрвата да се политички расцепе и одступе од идеје сједињавања.29)

Важнија дела: „Немачко-српски и Српско-немачки речник“, „Турске и друге источњачке речи у нашем језику“ (1884), „Историја српског народа“ (1892), „Слике из српске прошлости“, „Историја Црне Горе“ (1896), „Два Петровића Његоша“ (1896), „Кнез Милош Велики“ (1899), „Бачки Буњевци и Шокци“ (1907), „Новосадска српска гимназија“ (1909).30) Преводио је и дела Сервантеса, Гогоља, Игоа и Љермонтова.31)

Академик

Кореспондентни је члан Друштва српске словесности од 1862. Дописни је члан Српског ученог друштва наименован средином 1864. Редовни је члан (Одбора за науке философске и филолошке) од 1885. Почасни је члан Српске краљевске академије од новембра 1892.

Литература

  • Народна енциклопедија српско–хрватско–словеначка, Београд, 1924. 3 (J. Продановић).
  • Андрија Раденић, Срби у Хабзбуршкој монархији 1868-1878, Историја српског народа књига 5 том 2, Српска књижевна задруга, Београд, 1986, стр. 153-275
  • Енциклопедија Новог Сада 21 (2003) 165–167.

Спољне везе

2)
„НА”, Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка, Београд, књига 3, 584
3) , 4) , 5) , 6) , 7) , 8) , 9) , 10) , 11) , 12) , 13) , 14) , 15) , 19) , 20) , 21) , 22) , 23) , 24) , 25) , 26) , 27) , 28) , 29)
БК
16) , 17) , 18)
А. Раденић, 1981, стр. 179
30) , 31)
НА
Штампање