Добро дошли на Српску енциклопедију

Светислав Касапиновић

Светислав Касапиновић

Светислав Касапиновић (Панчево, 8/20. децембар 1839 — Панчево, 10. септембар 1922) је био српски политичар и правник. Био је близак сарадник Светозара Милетића, а касније је 1884. као заступник опортунистичке политике нотабилитета допринео да се донесе Кикиндски програм, којим је ревидиран ранији Бечкеречки програм.

Школовање

Светислав Касапиновић рођен је 8/20. децембра 1839. у Панчеву у сиромашној занатлијској породици од оца Георгија и мајке Софије.1)2)3) Гимназију је похађао у Сремским Карловцима и у Темишвару.4) Правне науке слушао је у Бечу и Грацу.5) У Бечу је студирао право од 1859. до 1863.6) Још као студент у Бечу велики део свог времена посвећивао је омладинском покрету.7) Промовисан је децембра 1865. за доктора права.8)

Милетићев сарадник

Након доктората отишао је у Беч, где се срео са Светозаром Милетићем, који је у то време покретао Заставу.9) Помагао је Милетићу у покретању и организовању Заставе.10) Након Беча вратио се у Панчево.11) У Панчеву је радио као адвокат.12) Пола својих клијената бранио је бесплатно.13) Био је члан Уједињене омладине српске.14) Био је један од главних помагача и политичких сарадника Светозара Милетића у Банату. Био је веома уважаван, па је већ 1869. једногласно изабран за посланика српског народно-црквеног сабора, а онда је исто тако касније акламацијом био изабран за посланика сабора.15) Био је најмлађи члан Српског народног сабора.16) Приликом сукоба либерала са клерикалном партијом није попут многих других вређао или оштро и страсно нападао противнике, него се служио помирљивим и тактичним говором.17) Због таквог тактичног наступа стекао је наклоност и својих противника тј. црквене хијерархије.18) Његовим залагањем отворена је 1871. српска виша девојачка школа у Панчеву.19) Залагао се за културни и економски препород српског народа у Војводини.20) Први је у Банату основао Српски кредитни завод.21) Залагао се за подизање школа и болница.22)

Милетићев заменик

Ухапшен је у Панчеву 30. јула/11. августа 1876. за време Првог српског-турског рата.23) У то време ухапшени су Светозар Милетић, Стеван Поповић и Лаза Костић.24) Против њих поведен је велеиздајнички процес, јер је као и Милетић током 1876. посетио Београд.25) Након врло дуге истраге мађарске власти су га пустиле на слободу.26) Након хапшења објавио је да више неће да учествује у јавном животу, али на наговор пријатеља касније се предомислио.27) За разлику од њега Милетић је 1878. био осуђен. Светозар Милетић га је одредио као свога заменика на Сабору, а на тај начин постао је Милетићев заменик у Српској народној слободоумној странци.28) Власти су се тада уместо на Милетића окомиле на Касапиновића. Милетић се разболео, па је Касапиновића одредио за свог политичког наследника.29)

Опртунистичка политика

Касапиновић је у једном тренутку одступио од дотадашњег Милетићевог политичког програма. Сматрао је да српски народ треба да постане лојалан мађарској влади и да прихвати Аустро-угарску нагодбу.30) Тражио је да Српска народна слободоумна странка напусти опозициони став према Аустро-угарској нагодби и према мађарској влади.31) Сматрао је да се у тешким околностима спасава шта се даде спасити, наводећи да су Мађари одузели Словацима њихову Матицу и да на сличан начин могу да забране Матицу српску.32) Био је уверен да није корисно водити опозициону политику према мађарској влади, па се због тога заједно са Ником Максимовићем и нотабилитетима заложио за ревизију Бечкеречког програма као основног програма странке.33) Сматрао је да у накнаду за политичку лојалност према мађарској власти треба тражити као накнаду заштиту културног развитка и политичког живота.34) Нотабилитети на челу са Светиславом Касапиновићем на састанку у Будимпешти одлучили су да се донесе нови програм, лојалан према мађарској влади.35) Неколико присутних одмах се изјаснило против такве опортунистичке одлуке.36) У Кикинди је 1/13. априла 1884. одржана конференција, на којој је усвојен Кикиндски програм, који су припремили Касапиновић и Ника Максимовић.37) Јаша Томић и Лаза Нанчић су се одлучно супроставили том програму.38) Након доношења Кикиндског програма Српска народна слободоумна странка се издиференцирала у три струје: нотабилитете на челу са Касапиновићем и Ником Максимовићем, либерални центар на чијем челу су Михаило Полит-Десанчић и Миша Димитријевић и на лево крило или Нову омладину, коју су предводили Јаша Томић и Лазар Нанчић.39) Нотабилитети су онда уз помоћ власти настојали да придобију народ за свој непопуларни програм.40) Међутим показало се да ни мађарске власти нису заинтересоване за спровођење Кикиндског програма, односно да Срби добију одређене повластице на културном, црквеном и економском пољу.41) Разочарани Касапиновић се нашао у веома тешком положају, па се 1885. повукао из политике.42) Вратио се адвокатури.

Литература

1) , 5) , 8) , 9) , 14) , 20) , 21) , 22) , 24) , 29) , 32) , 33) , 34) , 41) , 42)
Политика, 21. 6. 1939. стр. 8
2) , 7) , 10) , 11) , 13) , 16) , 25) , 26) , 27) , 28)
Политика, 2. 6. 1940. стр. 18
3) , 4) , 12) , 15) , 17) , 18)
Српска зора, 1876, стр. 184
6)
ЖИ http://www.biographien.ac.at/oebl/oebl_K/Kasapinovic_Svetislav_1839_1922.xml OBL стр 251, том 3, Светислав Касапиновић
19)
НА Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка, Београд 1929, књига 2, стр. 282
23)
Српска зора, 1876, стр. 185
30) , 31) , 35) , 36) , 37) , 38)
Лазар Ракић, 1964, стр. 85
39)
Лазар Ракић, 1964, стр. 86
40)
Лазар Ракић, 1964, стр. 87
Штампање