Корисничке алатке

Алатке сајта


димитрије_стојановић

Димитрије Стојановић

Димитрије
Стојановић
димитрије_стојановић.jpg
Рођење:
8. новембар 1841.
Пожаревац,
Кнежевина Србија

Смрт:
28. септембар 1905.
Опатија

Познат као:
инжењер, политичар
и професор

Димитрије Стојановић (Пожаревац, 27. октобар/8. новембар 1841 — Опатија, 15/28. септембар 1905),1) српски инжењер и политичар. Био је професор Велике школе у Београду, први директор Српских државних железница, министар финансија и грађевина и саветник.

Биографија

Школу је учио у Пожаревцу, Београду и Бечу, где је завршио политехнику.2) По завршетку студија, вратио се у отаџбину и ступио у државну службу. Запослио се 1867. као окружни инжењер пожаревачки,3) а од 1874. био је професор нацртне геометрије на Великој школи.4) Био је 1880. директор и оснивач железничког оделења при Министарству грађевина.5) Током 1884. влада Милутина Гарашанина је изгледа по налогу странцима сервилног краља Милана и без консултација са Стојановићем препустила да уместо државе о тарифама са страним железницама преговара железничко друштво у Србији, којим су управљали странци.6) Да би спречио велику штету за државу Стојановић је на своју руку запретио директору друштва да одустане од тога права или ће се он побринути да му као инспектор нанесе велику штету.7) Након тога друштво је то право препустило држави. Стојановић је много пута заштитио државу одбијајући да прими многе лоше урађене објекте на железници.8) Када је формирана дирекција Српских железница за експлоатацију железница у Србији под државном управом, која је указом намесника од 21. маја/2. јуна9)10) 1889. железницу преузела од француског предузећа, са 532 километара пруге и 27 локомотива, постављен је за првог директора Српских државних железница11) и дуго година је обављао ту дужност. Више пута је био министар грађевина12) и саветник.13) Био је министар финансија у влади Јована Авакумовића од 21. августа 1892. до 13. априла 1893. Крајем 1898. и почетком 1899. слали су га у Беч да преговара о експлоатационом зајму државних железница.14) Након успешно обављеног задатка постао је 1899. министар грађевине у влади Владана Ђорђевића. На том месту задржао се неколико месеци, све док није захтевао већи удео либерала у влади.15)

Учествовао је у оснивању Техничарске дружине (претече Савеза инжењера) и био њен записничар 1868.16)

За заслуге стечене при грађењу и експлоатацији прве српске државне железнице, указом краља Милана, од 6/18. маја 1888. године, награђен је орденом Таковског крста другог реда.

Поред практичних послова, бавио се и словенском филологијом. Написао је неколико расправа у „Гласнику” Српског ученог друштва и Српском техничком листу, као и два уџбеника:17)

  • Перспектива нацртне геометрије, по предавањима својих професора
  • Методика нацртне геометрије, за своја предавања на Великој школи

Био је редовни члан Српског ученог друштва (Одсека јестаственичког и математичарског) од 6/18. фебруара 1869. и Одбора за ширење наука и књижевности у народ од 1883. Изабран је за почасног члана Српске краљевске академије 15/27. новембра 1892.18)

Сахрањен је у Београду.19)

Литература

Спољне везе

1) , 12)
Политика, 16. 9. 1905, стр. 3
2)
Богдан Гавриловић, 1906, стр. 380
3) , 13) , 17) , 19)
Богдан Гавриловић, 1906, стр. 381
4)
Олга Латинчић, 2012, стр. 95
5)
Живан Живановић 3, 1924, стр. 25
6)
Живан Живановић 3, 1924, стр. 25-26
7) , 8)
Живан Живановић 3, 1924, стр. 26
9)
Железничари Србије славе 3. јун као свој дан
10) , 11)
Стамениковић Небојша, 2011, стр. 4
14) , 15)
Живан Живановић 4, 1925, стр. 94
16)
Милош Галебовић, 2011, стр. 14
18)
Љ. Никић, Г. Жујовић, Г. Радојчић-Костић, 2007, стр. 313
димитрије_стојановић.txt · Последњи пут мењано: 2023/07/06 15:39