Садржај
Данило Кажанегра
Данило Кажанегра (Дуљево, 1708 — Високи Дечани, 1820), четрдесет и седам година игуман и велики обновитељ манастира Високи Дечани и архимандрит.
Биографија
Рођен је 1708. године1) у манастиру Дуљево.2) Води порекло из паштровићке породице Кажанегра.3)
Манастир Дуљево, где се и замонашио је метох манастира Дечана.4) Средином 18. века, манастир Дечане је задесио велики пожар. Када је Данило преузео управу над манастиром 1764. затекао га је готово у рушевинама, једино је црква остала нетакнута. Манастир није имао ни кулу, ни трапезу, а у њему је живео само један монах. На себе је преузео обавезу да обнови цео манастирски комплекс. Под његовим руководством направљен је иконостас који се још увек налази у цркви. Захваљујући његовим напорима манастир је поново оживео. Сматра се великим обновитељем манастира, па чак запамћен и као други ктитор Дечанског манастира.5)
Као игуман Дечана се помиње 1770. године. Од турског султана је 1778. добио ферман и берат, којим је постављен за управитеља свих дечанских имања и именован за царског соколара. Поштовали су га црногорске владике, устанички Срби и угледни Албанци.6) Његово име се везује за Први српски устанак, када га је митрополит Петар Први, писмом од 10/22. јануара 1804. обавестио о припремама за устанак.7)
Произведен је у чин архимандрита, 17/29. новембра 1811. године, а истог дана је и Захарије добио чин игумана манастира од митрополита рашког, призренског и скендеријског Јоаникија.8) Његов наследник Захарије, као следећи игуман Дечана је успео да очува манастир и да га унапреди.9)
Лик архимандрита Данила је сачуван у манастиру Дечани. Израђен је масном бојом на листу пергамента у Акатисту Св. Краља Дечанског, по наређењу самог архимандрита Данила и игумана Захарија, издатом 29. фебруара/12. марта 1812. године. Приказан је као обновитељ манастира. Поред њега се види црква, манастирске ћелије, мајстори, радници и њихов алат.10)
Данило и Захарије су приложили манастиру Хиландару једно Јеванђеље 29. новембра/11. децембра 1813. године.11)
Из Високих Дечана је архимандрит Данило пренео у Прасквицу раскошни филигрански крст цара Душана, да би био сачуван. Крст и данас представља посебну реликвију Прасквице.12)
Литература
- Ђорђе В. Греговић, О Паштровићима, 2005.
- Љубомир Дурковић Јакшић, Портрет архимандрита дечанског Данила, Зборник Историјског музеја Србије, Историјски музеј Србије, Београд, 1972.
- Милена Васиљевић, Дуља испод камених Литица, уредник Видак Грубач, Сунчев Зрак - Свијет у нашим очима, Херцег Нови, 3. 8. 2014.
- Сава Вуковић, Српски јерарси : од деветог до двадесетог века, уредник Јанко Брајковић, Евро, Београд, 1996, ИСБН 929:262.1
- С. Греговић, Црква Свети Никола у манастиру Прасквица слави шестоти рођендан, Вечерње Новости онлајн, Компанија Новости, 11. 9. 2013.
Danilo Kazanegra