Касаба (тур. kasaba од ар. قصبة - qaṣabä), назив за мањи град у унутрашњости, варошицу или паланку.⁷¹³⁸⁾ У Османском царству касаба је био назив за отворена муслиманска насеља, чије се становништво искључиво или претежно бавило градском привредом (занатством, трговином).⁷¹³⁹⁾ Становници касабе називали су се касабалије.⁷¹⁴⁰⁾ Статус касабе је могло да добије оно насеље које је имало одређене границе, територију, најмање једну џамију, мектеб, евентуално хамам, хан или караван-сарај, чаршију — низ дућана и друге установе муслиманског обележја.⁷¹⁴¹⁾

У шехерима и касабама дуж Дубровачког и Цариградског друма су живели значајнији домаћи трговци, док су се страни трговци ретко задржавали у неком месту.⁷¹⁴²⁾ На Цариграском друму, као главном путном правацу који је пресецао српске земље,⁷¹⁴³⁾ најпре је у касабу претворено село Јагодина у 16. веку, а затим су то једно време били Параћин, Ниш и Пирот.⁷¹⁴⁴⁾

Дубровачки пут (лат. Via di Novo Pazaro) је водио од Дубровника преко Софије за Цариград.⁷¹⁴⁵⁾

Приликом пописа, Турци су у Османском царству насеља делили на:⁷¹⁴⁶⁾

• шехер
• варош
• касаба
• кале
• хисар
• махала
• село
• мезра

• Олга Зиројевић, Цариградски друм од Београда до Софије (1459-1683) - Насеља на путу, Зборник, број 7, Историјски музеј Србије, Београд, 1970.
• Ема Миљковић, Османанске пописне књиге дефтери као извори за историјску демографију: могућности истраживања, тачност показатеља и методолошке недоумице, Теме, број 1, уредник Весна Милтојевић, Универзитет у Нишу, 2010, ИССН 1820-7804
• Ема Миљковић, Крстарећи Османанским царством путеви и градови, Теме, број 1, уредник Весна Милтојевић, Универзитет у Нишу, 2010, ИССН 1820-7804
• Иван Клајн, Милан Шипка, Велики речних страних речи и израза, Прометеј, Нови Сад, 2008, ИСБН 978-86-515-0311-8

Kasaba