Милош Поповић (Нови Сад, 1820 — Београд, 27. јул/8. август 1879), српски књижевник. Био је уредник „Српских новина”, „Видовдана” и „Подунавке”.

Родио се у Новом Саду 1820. године од оца Јована и мајке Ане. Рођени је брат Ђуре Даничића.

Основну школу и гимназију је завршио 1838. године у Новом Саду.¹⁾ У Новом Саду је 1839. године „слушао мудрољубије” (филозофију), а 1840. теологију. У Сегедину је завршио филозофију, а у Пешти је дипломирао 1843. године.²⁾ За време студија издржавао је себе и браћу бавећи се новинарством.³⁾ Од 1842. био је уредник „Пештанско-будимског скоротече”.⁴⁾ У Србију је прешао 1843. године да би помагао Јовану Хаџићу у изради Грађанског законика.⁵⁾ Постао је 1844. уредник „Српских Новина”, које је са једногодишњим прекидом уређивао све до 1859. Политички је био у добрим односима са Томом Вучићем. Године 1859. добио је чин капетана од кнеза Милоша.

У његовим „Српским новинама” су се од августа 1859. појавили такозвани „дукатовачки” чланци, у којима је конзервативна група око кнеза Михаила анонимно напала либерале, који су били најзаслужнији за Светоандрејску скупштину.⁶⁾ У тим чланцима критиковали су се млади либерални каријеристи, који су истиснули старе искусне чиновнике.⁷⁾ У њима се критиковало и увођење Народне скупштине, која је постала по дукатовцима играчка у рукама неколико демагога.⁸⁾ Све те чланке тајно је одобрио кнез Михаило, а углавном их је писао Матија Бан.⁹⁾ Због тих чланака либерали су се одмах жалили кнезу Милошу, па су убедили кнеза Милоша да „Српске новине” пишу против њега.¹⁰⁾ Министар просвете је одузео 5. новембра 1859. године Милошу Поповићу новине, иако су биле у његовом власништву.¹¹⁾¹²⁾ На тај начин остао је без прихода, па су му помагали пријатељи и родбина.¹³⁾ Стављен је под кућни притвор, а одређена је и комисија која је настојала да сазна, ко је учествовао у писању чланака у његовим новинама.¹⁴⁾ Милош Поповић није одавао изворе, а кнез Милош га је касније ослободио од свега тога.¹⁵⁾

Поповић је априла 1861. покренуо лист „Видов Дан” који је уређивао до 1876. године. Тај лист је био веома оштар према Уједињеној омладини српској и према Српској народној слободоумној странци Светозара Милетића.¹⁶⁾ Прегазила су га 1876. кола неког руског официра и у тој незгоди је тешко повређен, па је од тога дуго боловао и изгубио памћење. Умро је 27. јула/8. августа 1879. године и закопан код Маркове цркве у Београду.

Написао је:

• „Сузе благодарности, по совершенију гимназијалног теченија“, 1838.
• „Фрулицу, песме“, 1839.
• „Мач и Перо“, Песме. 1846.
• „Душанов законик, сравњен с уредбама земаљским у Чешкој. Од Палацкога.“ 1849.

Уз то је уређивао листове:

• „Српске Новине“
• „Подунавка“
• „Der Serbe“
• „Видов Дан“.

Сматра се да је имао велику заслугу за чишћење српског језика у листовима које је уређивао.

Редовни је члан Друштва српске словесности од августа 1848. Редовни је члан Српског ученог друштва (Одсека за науке историјске и државне) наименован средином 1864.

• Дод. Поменику, 131–132 (М. Ђ. Милићевић).
• Никола Христић, Мемоари 1840-1862, Просвета, Ваљево, 2006.
• С. Јовановић, Друга влада Милоша и Михаила, Издавачко и књижарско предузеће Геца Кон, Београд, 1933.
• Савременици и последници Доситеја Обрадовића и Вука Стеф. Караџића, Биографско-библиографска грађа, свеска 10, По-Пу, уредник Властоје Д. Алексијевић
• Никола Христић, Мемоари 1840-1862, Просвета, Ваљево, 2006.
• Енциклопедија Новог Сада 21 (2003) 217–218.

• Краћа биографија на сајту САНУ

Milos Popovic