Илија Јовановић Пчињски (Преображење код Врања, 2. август 1876 — Београд, 26. новембар 1912), српски четнички војвода у Старој Србији у време борби за Македонију почетком 20. века. Био је први шеф Горског штаба Источног Повардарја.

Илија Јовановић Пчињски је рођен 21. јула/2. августа 1876. године у Преображењу у Врањском округу.¹⁾ Основну школу завршио је у Врању, а три разреда гимназије у Параћину.²⁾ У Београду је завршио два разреда учитељске школе, а у Крагујевцу је завршио артиљеријску подофицирску школу.³⁾ Оболио је од туберколозе, па се лечио у Абацији (Опатији).⁴⁾ Ту је помагао у скупљању новчаних прилога за покрет у Јужној Србији.⁵⁾ Осрамотио га је познаник, који је нестао са прикупљеним новцем.⁶⁾ Због тог случаја био је протеран из Аустрије, па се болестан вратио у гарнизон у Алексинцу.⁷⁾ Једнога дана сусрео је и убио човека, који га је осрамотио.⁸⁾ Војни суд га је због олакшавајућих околности осудио само на шест месеци затвора.⁹⁾

Пошто је помилован одлучио је да 1904. године оде међу четнике.¹⁰⁾ Нашао се тешко болестан у јесен 1904. међу првим српским четама на Козјаку.¹¹⁾ На Козјаку је повратио здравље.¹²⁾ Његово конспиративно име било је Часлав Пчињски. Постао је први шеф Горског штаба српских комитских чета.¹³⁾ Први Горски штаб успостављен је на планини Козјаку и надлежан је био за Источно Повардарје.¹⁴⁾ Као војвода Пчињски и шеф Горског штаба командовао је четама Јована Станојковића Довезенског, Ванђела Димитријевића, Крсте Трговишког, Ристе Старачког, Спасе Гарде, Темељка Барјактаревића, Косте Пећанца и Ђорђа Ристића Скопљанчета.¹⁵⁾ Створио је горски штаб, курирску службу, командни ланац и општу стратегију српских чета. Био је шеф Горског штаба Источног Повардарја до борби на Челопеку крајем априла 1905, када га је на том месту заменио Бацета Рујанац.¹⁶⁾

Остао је међу четницима док се није исцрпео.¹⁷⁾ Због слабог здравља Илија Јовановић је повучен у Врање где су његове организаторске способности искоришћене у Извршном одбору српске одбране, граничној команди и магацину српских чета. Постао је крајем 1911. члан Врховне централне управе организације Уједињење или смрт, познатије под именом Црна рука.¹⁸⁾ Почетак Првог балканског рата дочекао је тешко болестан у болничком кревету.¹⁹⁾ Умро је 13/26. новембра 1912. године у Војној болници у Београду.²⁰⁾

• Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка, књига 2, Београд, 1929, стр. 174
• Владимир Илић, Српска четничка акција 1903-1912, Ип Ецолибри, Београд, 2006.
• Станислав Краков, Пламен четништва, Просвета, Београд, 1990.
• Васа Казимировић, Црна рука, Призма, Крагујевац, 1997.

Ilija Jovanovic Pcinjski