Ђорђе Ристић Скопљанче (Скопље, 1881 — Ниш, 9. фебруар 1911), четнички војвода у Старој Србији, за време четничке акције почетком 20. века.

Ђорђе Ристић Скопљанче је рођен 1881. године у Скопљу у породици, која потиче из Пећи.¹⁾ У Скопљу је завршио два разреда гимназије, па је након тога уписао Подофицирску школу у Београду.²⁾ Пре него што је отпуштен из школе добио је чин поднаредника.³⁾ Отишао је да ради у Бугарској. Када су му Арнаути у Пећи убили мајку отишао је у Пећ да тражи освету.⁴⁾ Вратио се у Скопље, а након тога је започео четовање. Према Хаџи Васиљевићу ступио је у чету војводе Јована Довзенскога,⁵⁾ а према Кракову био је најпре у чети Темељка Барјактаревића.⁶⁾ Због показане храбрости 1905. именован је за војводу и добио је своју чету.⁷⁾

Његова чета је дејствовала у околини Куманова. У сукобима се истицао ретком дрскошћу и храброшћу.⁸⁾ Исказао се у биткама на Петраљици, Гуглину и Подржи-коњу.⁹⁾ У бици код Челопека сукобило се маја 1905. године око 130 четника са турском војском и са Арнаутима, који су им дошли у помоћ. Српски четници су се нашли у веома тешком положају. Изненадним нападом са леђа од Пелинаца, Скопљанче је натерао Турке и Арнауте у бег.¹⁰⁾ У тој бици погинуло је око 200 Турака или Арнаута.¹¹⁾ Његова чета од 32 четника је ноћу између 12. и 13. септембра 1905. напала бугарашко упориште Страцин, у коме је уништила чету локалних бугарских комита.¹²⁾ Радило се о дрском нападу, с обзиром да се у Страцину налазила и турска караула са 80 војника.¹³⁾ Када се чета повукла на вис Гуглин, опколио их је и напао турски батаљон из Куманова уз помоћ два топа и коњичкога ескадрона.¹⁴⁾ У пробоју из обруча погинуло је осам четника и 80 турских војника.¹⁵⁾ Од свих подофицира уживао је највећи углед међу четницима, али истовремено јако су га оспоравали Извршни одбор и шеф горског штаба Михаило Ристић Џервинац.¹⁶⁾

Након Младотурске револуције 1908. и проглашења хуријета (устава) долази до затишја и обуставе четничких акција због обећања да ће нове турске власти да поштују устав и законе. Тада се Ђорђе предао властима и отада је живео у Куманову и Кривој Паланци.¹⁷⁾ Разболео се због дугога четовања на отвореном простору и лошим временским приликама. Оболео је од туберколозе, а умро је 27. јануара/9. фебруара 1911. године у болници у Нишу.¹⁸⁾ Сахрањен је у Нишу, где му је Народна одбрана 1913. подигла споменик.

• Јован Хаџи-Васиљевић, Ђорђе Скопљанче, Братство XIV, Београд, 1911, стр. 307—311
• Краков, Станислав: Пламен четништва, Репринт издања из 1930, Београд, 1990.
• Краков, Станислав: Самртно коло четничко
• Владимир Илић, Српска четничка акција 1903-1912, Ип Ецолибри, Београд, 2006.

Djordje Ristic Skopljance