Новак Радонић
Рођење: 13. март 1826. Мол, Хабзбуршка монархија Смрт: 11. јул 1890. Сремска Каменица, Хабзбуршка монархија

Новак Радонић (Мол, 13. март 1826 — Сремска Каменица, 11. јул 1890), српски сликар и песник и библиотекар Матице српске. Био је један од најпотпуније школованих српских уметника романтизма.

Рођен је 13. марта 1826. године у Молу.¹⁾ На почетку средње школе његов отац је приметио да му син има сликарски таленат, па га је послао у Сенту на занат код молера Петра Пилића.²⁾ За време револуционарнога Српскога народнога покрета 1848/1849. седам месеци је учествовао у одбрани Србобрана.³⁾ Прешао је 1850. у Арад код сликара Николе Алексића.⁴⁾ Када је приштедео нешто новаца отишао је крајем 1851. године у Беч на Сликарску академију.⁵⁾

Једно кратко време изгледа да му је предавао Карл Рал, чију је технику знао да користи.⁶⁾ На њега је значајно утицао кустос царске галерије слика Франц Ајбл.⁷⁾ У Бечу се дружио са Змајом Јованом Јовановићем, Ђуром Јакшићем и Бранком Радичевићем, који су га подстакли да уметнички напредује.⁸⁾ У том периоду сликао је највише портрете и то веома успешно, тако да су многе познате личности тражиле да им наслика портрет. У то време насликао је портрете: Марије и Данила Медаковића, Јована Мачванскога, Савке Суботић, Светозара Милетића, Јована Јовановића Змаја, Јована и Марије Трандафил.⁹⁾ Портрет патријарха Рајачића је био доказ да је стекао велики углед чим је био позван да му наслика портрет.¹⁰⁾ Студије је завршио 1856.

Девојка са канаринцем (1858), донедавно непозната Радонићева слика

Након студија вратио се у Нови Сад, где је боравио годину дана. Ту је 1857. урадио Смрт цара Уроша, а својом визијом смрти последњега Немањића допринео је разгарању српскога ликовнога романтизма.¹¹⁾ Током те године насликао је и Виле крунишу Бранка, где је сложеном композицијом приказао Бранка Радичевића у Парнасу. На слици Смрт Краљевића Марка приказао је умирање јунака на основу народнога предања. Урадио је и Каменовање Св. Стефана. Ипак најсигурнији је био када слика портрете, па је тада насликао портрете следећих личности: Јулијана Поповић, Жена у зеленом, Жена у плавој хаљини, Трговац Бокмаз и Душан Поповић.¹²⁾ Насликао је и портрете Теофана Живковића, Михаила Полит-Десанчића и капетана Стојана Биге, а те године урадио је и два аутопортрета.

Кренуо је у Италију обилазећи 1858—1859. године Рим, Венецију и Фиренцу.¹³⁾ Ту је проучавао и копирао старе мајсторе сликарства, а цртао је много и у природи.¹⁴⁾ Разгледањем уметничких дела великих мајстора усавршио се као уметник, али са друге стране једни су сматрали да му је спознаја да не може достићи велике мајсторе смањила продуктивност.¹⁵⁾ Када се вратио прихватио се израде иконостаса у Ади. Највећи иконографски рад урадио је 1864. године у Србобрану.¹⁶⁾ Док је радио иконостасе радио је и портрете Јакова Игњатовића и владике Платона Атанацковића. Након тога све је мање сликао, а више се бавио писањем. У Иланџи је 1875. почео да ради иконостас, али није га ни након неколико година завршио. Последњих година живота сликао је јако мало, а и тада углавном портрете. Правом сликарском уметношћу сматрао је велике композиције, а пошто је схватио је да му за црквену иконографију недостају машта и динамика престао је да ради.¹⁷⁾ Његове црквене композиције су мртве, али његови портрети, цртежи и скице спадају у најбоље у српској уметности.¹⁸⁾

Писао је у „Жижи”, „Комарцу”, „Змају”, „Даници”, „Српском дневнику” и другим часописима хумористично-сатиричне чланке у којима је износио мане и лоше обичаје нашега сеоскога света.¹⁹⁾ Један део тих натписа штампао је у два свеска Молских мудровања (1877-1878). Постао је чак потпредседник књижевнога оделења Матице српске.²⁰⁾ Пред смрт написао је и предао Матици рукопис: Речи којих у Вукову Рјечнику нема.

• Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка, књига 3, Београд, 1929, стр. 778
• Srpska umetnost novog veka 2
• Знаменити Срби XIX. века : 1800-1900 . Год. 3

• Биографија на сајту САНУ

Novak Radonic