Новак Радонић

Новак Радонић (Мол, 13. март 1826 — Сремска Каменица, 11. јул 1890), српски сликар и песник и библиотекар Матице српске. Био је један од најпотпуније школованих српских уметника романтизма.

Школовање и академија

Рођен је 13. марта 1826. године у Молу.1) На почетку средње школе његов отац је приметио да му син има сликарски таленат, па га је послао у Сенту на занат код молера Петра Пилића.2) За време револуционарнога Српскога народнога покрета 1848/1849. седам месеци је учествовао у одбрани Србобрана.3) Прешао је 1850. у Арад код сликара Николе Алексића.4) Када је приштедео нешто новаца отишао је крајем 1851. у Беч на Сликарску академију.5)

Сликарска академија у Бечу

Једно кратко време изгледа да му је предавао Карл Рал, чију је технику знао да користи.6) На њега је значајно утицао кустос царске галерије слика Франц Ајбл.7) У Бечу се дружио са Змајом Јованом Јовановићем, Ђуром Јакшићем и Бранком Радичевићем, који су га подстакли да уметнички напредује.8) У том периоду сликао је највише портрете и то веома успешно, тако да су многе познате личности тражиле да им наслика портрет. У то време насликао је портрете: Марије и Данила Медаковића, Јована Мачванскога, Савке Суботић, Светозара Милетића, Јована Јовановића Змаја, Јована и Марије Трандафил.9) Портрет патријарха Рајачића је био доказ да је стекао велики углед чим је био позван да му наслика портрет.10) Студије је завршио 1856.

Нови Сад

Након студија вратио се у Нови Сад, где је боравио годину дана. Ту је 1857. урадио Смрт цара Уроша, а својом визијом смрти последњега Немањића допринео је разгарању српскога ликовнога романтизма.11) Током те године насликао је и Виле крунишу Бранка, где је сложеном композицијом приказао Бранка Радичевића у Парнасу. На слици Смрт Краљевића Марка приказао је умирање јунака на основу народнога предања. Урадио је и Каменовање Св. Стефана. Ипак најсигурнији је био када слика портрете, па је тада насликао портрете следећих личности: Јулијана Поповић, Жена у зеленом, Жена у плавој хаљини, Трговац Бокмаз и Душан Поповић.12) Насликао је и портрете Теофана Живковића, Михаила Полит-Десанчића и капетана Стојана Биге, а те године урадио је и два аутопортрета.

Одлазак у Италију и повратак

Кренуо је у Италију обилазећи 1858-1859. године Рим, Венецију и Фиренцу.13) Ту је проучавао и копирао старе мајсторе сликарства, а цртао је много и у природи.14) Разгледањем уметничких дела великих мајстора усавршио се као уметник, али са друге стране једни су сматрали да му је спознаја да не може достићи велике мајсторе смањила продуктивност.15) Када се вратио прихватио се израде иконостаса у Ади. Највећи иконографски рад урадио је 1864. у Србобрану.16) Док је радио иконостасе радио је и портрете Јакова Игњатовића и владике Платона Атанацковића. Након тога све је мање сликао, а више се бавио писањем. У Иланџи је 1875. почео да ради иконостас, али није га ни након неколико година завршио. Последњих година живота сликао је јако мало, а и тада углавном портрете. Правом сликарском уметношћу сматрао је велике композиције, а пошто је схватио је да му за црквену иконографију недостају машта и динамика престао је да ради.17) Његове црквене композиције су мртве, али његови портрети, цртежи и скице спадају у најбоље у српској уметности.18)

Писац

Писао је у Жижи, Комарцу, Змају, Даници, Српском дневнику и другим часописима хумористично-сатиричне чланке у којима је износио мане и лоше обичаје нашега сеоскога света.19) Један део тих натписа штампао је у два свеска Молских мудровања (1877-1878). Постао је чак потпредседник књижевнога оделења Матице српске.20) Пред смрт написао је и предао Матици рукопис: Речи којих у Вукову Рјечнику нема.

Галерија

Литература

Спољне везе

1)
„НА”, Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка, Београд, 1929, књига 2, 789
2) , 4) , 5) , 13) , 14) , 16) , 17) , 18) , 19)
НА
3)
„СУ”, Srpska umetnost novog veka 2
6) , 7) , 9) , 10) , 11) , 12) , 20)
СУ
15)
ЗН
Штампање