Добро дошли на Српску енциклопедију

Никола Алексић

Алексић Никола (Стари Бечеј, 1808 — Арад, 1. јануар 1873), српски сликар.

Биографија

Потиче из занатлијске породице. Сликање је почео да учи у атељеу Арсена Теодоровића у Новом Саду (до 1826), затим одлази у Беч и студира на Академији (1828—1830). Почиње у класи антике, а наставља историјско сликарство. Путује у Италију, где остаје три године упознајући уметност назарена. Копирао је старе мајсторе по галеријама и сликао портрете аустријских официра српског порекла. После Италије 1834. борави у Новом саду, а затим у Сремским Карливцима, где копира портрет митрополита Стефана Стратимировића. Године 1837. настањује се у Кикинди и отвара радионицу да би 1840. прешао у Темишвар, па у Арад где остаје до краја живота.

Радови

Био је плодан сликар. Радио је углавном иконе, зидне слике и портрете. Насликао је:

  • 1837. зидне слике и неколико икона у Молу
  • 1838. иконостас румунске цркве у Фибишу (Fibiş) у Румунији
  • 1839. иконостас и зидне слике у Банатском Аранђелову
  • 1841. иконостас румунске цркве у Кувину (Cuvin) у Румунији, премазан 1864.
  • 1844. иконостас и зидне слике румунске цркве у Симбетерију (Simbăteru) u Румунији
  • 1845. иконостас у Српском Сент Мартону (Sânmartin, Arad) Румунија
  • 1845.-1846. зидне слике у српској цркви у Араду
  • 1846. иконостас у Српском Светом Петру
  • 1847. иконостас у Елемиру
  • 1848. зидне слике у Новом Кнежевцу
  • 1854. иконостас и зидне слике у Куманима
  • 1855. иконостасу у Новом Милошеву
  • 1857. зидне слике у Мокрину
  • 1858. иконостас у Радојеву
  • 1859. зидне слике у цркви у Меленцима
  • 1861. иконостас у Малом Бечкереку (Becicherecu Mic) (Румунија)
  • 1862. иконостас у Варишалусу (Varişalu) (Румунија)
  • 1863. иконостас у румунској цркви у Араду
  • 1865.-1866. иконостас у српској цркви у Араду
  • 1867. иконостас и цркви у Микелки (Micălku) (Арад)
  • 1868.-1869. иконостас у српској цркви у Госпођинцима и
  • 1970.-1971. иконостас и зидне слике у Остојићеву

Оставио је неколико узорних портрета међу којима су Портрет синова (Матица српска), Јелисавета Нинковић, Човек у плавом, Девојчица са ружом (Народни музеј у Београду), Мала Кенгелчева, Портрет жене у плавом (Галерија Матице српске) и др.

Типичан је представник бидермајера. У црквеном сликарству је под утицајем назарена, са искреним осећањем за монументалност. У портретима је осећајан колориста и вешт цртач карактера.

Имао је више ученика, од којих су знаменитији Новак Радоњић, Љубомир Александровић и Аксентије Мародић, а његов син Душан и унуци Стеван и Иван били су такође сликари.

Галерија

Сродни чланци

Литература

  1. И. Алексић, Никола Алексић, Календар Кикинђаним, Кикинда 1896
  2. О. Микић, Никола Алексић, Нови Сад 1974
  3. Текст др Миодраг Коларић, саветник, Народни музеј, Београд, за Енциклопедију Југославије ЈЛЗ 1980.
  4. О. Микић, (2010). “АЛЕКСИЋ, Нкола”, Српска енциклопедија Том 1. књига 1. (на sr). Нови Сад, Београд: Матица српска Нови Сад, САНУ Београд, Завод за уџбенике Београд, 161. страна. ISBN 978-86-7946-078-3.
  5. Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка, прва књига, 1929.

Спољне везе

Штампање