Корисничке алатке

Алатке сајта


стеван_алексић

Стеван Алексић

Стеван
Алексић
стеван_алексић.jpg
Рођење:
23. децембар 1876.
Арад, Аустроугарска

Смрт:
2. новембар 1923.
Модош (Јаша Томић),
Југославија

Познат као:
сликар

Стеван Алексић (Арад, 23. децембар 1876 — Модош, 2. новембар 1923),1) српски сликар, портретиста и иконограф. Спада у ред најзначајнијих српских сликара с почетка 20. вијека.2) Један је од првих умјетника, који је у српско сликарство унио симболизам.3)

Биографија

Потиче из умјетничке породице из Баната, у којој су се дјед Никола, отац Душан и брат Иван успјешно бавили сликарским послом. Завршио је основну и средњу школу у Араду. Најприје је учио сликарство код оца (1895), а у јесен те године отишао је у Минхен, гдје је прво учио приватно, а потом на Краљевској ликовној академији,4) као стипендиста Матице српске, у класи Николаса Гизиса-Грка.5) У минхенској школи, која је тада представљала готово једину европску умјетничку школу доступну сликарима из наших крајева,6) цвјетао је особен реализам, а сецесија се налазила у зачетку.7) Године 1900. прекинуо је студије због очеве смрти.

Саградио је кућу са стакленим атељеом у Модошу (данас Јаша Томић) 1904. године, а наредне године се оженио модошком учитељицом Стефанијом Лукић.8) У Модошу је држао иконографску и сликарску школу, кроз коју су прошли будући сликари, као што су Васа Поморишац (1905—1911) и Славко Гигић.9)

Упркос болести његови радови су с годинама постајали све квалитетнији.10)

По завршетку Првог светског рата, на мировној конференцији у Паризу, одлучено је да Темишвар, са већим делом Баната припадне Румунији. Пошто је српска војска напустила ову област у лето 1919. године, у њу је ушла румунска. Новостворену демаркациону линију проучавала је затим међусавезничка комисија која је требала да трасира коначне границе. Стеван Алексић је умро неколико дана пре него што је донесена коначна одлука да Модош, као погранично насеље између Румуније и Србије, на крају ипак припадне Краљевини СХС.11)

Први пут је излагао 1902. на Салону у Будимпешти, затим у Сомбору (Прва српска сликарска и вајарска изложба, 1910), Београду (1912), Сегедину (1916) и Темишвару (1918).12)

Данас једна основна школа у Јаши Томићу носи његово име.13)

Дјела

Сликао је по црквама у мјестима: Арад, Чаково, Темишвар, Нови Сад, Вуковар, Бешеново (1907—1909), Кленак, Луковац, Луговет,14) Модош, Српски Свети Мартин, Јарковац, Панчево,15) Баваниште, Рума, Жигмондфалва, Велики Бечкерек, Кумане. Радио је и трпезарију манастира Бездина.

Његов опус чине више од 200 штафелајних слика, преко 20 црквених објеката, са око 100 икона и великим бројем зидних композиција, као и шездесетак цртежа и скица. Посебно су занимљиви његови аутопортрети,16) рађени од 1895. а последњи 1922,17) на којима се могу пратити промјене лика, расположења и одијевања као и његов стилски развој.18) Број насликаних портрета прелази стотину, али већи дио се налази у Румунији и Мађарској.

Једна од највећих збирки Стевана Алексића налази се у фонду Галерије Матице српске у Новом Саду, значајан број слика и цртежа садржи фонд Народног музеја у Београду, а постоји и колекција у Народном музеју у Зрењанину.19) Његове иконе, попут Свети арханђел Михаило, Богородица, Преображење Христово, Вазнесење Христово, Свети Јован Богослов, Свети Стефан и др. из порушеног бешеновачког манастира, послије њемачког бомбардовања, маја 1944, налазе се у Музеју Срема, у Сремској Митровици. Спашене су заслугом митровачког архитекте Бранка Василића (Веселиновића?), једног од оснивача градског музеја, који је 1946, из рушевина светиње извадио дијелове првобитног иконостаса и 11 икона које је касније насликао Стеван Алексић. Зидне слике које је радио на своду и зидовима цркве су уништене. За манастирску трпезарију је урадио монументалну историјску композицију Спаљивање моштију Светог Саве, уље на платну (1909). Послије Другог светског рата ова слика је доспјела у Градски музеј у Вуковару, у Бауерову збирку.20)

Галерија

Сродни чланци

Литература

  • Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка, прва књига, 1929.
  • Ј. Јованов, (2010.). “АЛЕКСИЋ, Стеван”, Српска енциклопедија Том 1. књига 1. . Нови Сад, Београд: Матица српска Нови Сад, САНУ Београд, Завод за уџбенике Београд, 162. страна. ISBN 978-86-7946-078-3.
  • Јованов, Јасна, СТЕВАН АЛЕКСИЋ (1876—1923), 2010, издавач Спомен-збирка Павла Бељанског, Нови Сад, , ISBN 978-86-87073-03-6, 240 страна, поглавље АДАМОВИЋ, Душан
  • Протић, Миодраг Б., Српско сликарство ХХ века, Том 1. - Библиотека Синтезе, 1970, издавач Нолит, YU-Београд, 596 страна
  • Трифуновић, Лазар, Српско сликарство 1900 - 1950. - Библиотека Синтезе, 1973, издавач Нолит, YU-Београд, 533 стране
  • Церовић, Љубивоје , коаутор Љубомир Степанов, наслов Срби у Румунији, 2000, издавач Савез Срба у Румунији, 264 страна
  • Самарџић, Радован, Историја српског народа од Берлинског конгреса до уједињења 1878—1918, 1983, издавач Српска књижевна задруга, Београд, , , страна
  • Пауновић, Маринко, Срби: биографије знаменитих А-Ш, 1998, издавач Емка, Београд, 299 страна
  • Jovanov, Jasna , коаутор Stevan Aleksić, наслов Stevan Aleksić: (1876-1923) : slikar graničnih prostora, 2006, издавач Narodni muzej, Београд, , ISBN 978-86-85961-08-3, 66 страна
  • М. Шашић,„Умивање“ Предићевог иконостаса, Политика 28.09.2012, pp. 15., Београд, 2012.,ISSN 0350-4395

Спољне везе

стеван_алексић.txt · Последњи пут мењано: 2023/09/03 09:36