Феликс Каниц
Рођење: 2. август 1829. Пешта, Аустријско царство Смрт: 5. јануар 1904. Беч, Аустроугарска Познат као: археолог, етнограф, путописац и илустратор

Феликс Каниц (нем. Felix Philipp Kanitz) (Пешта, 2. август 1829 — Беч, 5. јануар 1904), археолог, етнограф, путописац и илустратор.

Феликс Каниц је рођен 2. августа 1829. године у Будимпешти¹⁾ у богатој јеврејској породици. Отац му је био фабрикант пореклом из породице која се доселила из Њемачке средином XVIII вијека.²⁾ У Бечу је студирао умјетност и 1847. постао цртач за илустроване часописе.³⁾

Најпре се бавио музиком, а након тога посветио се сликарству⁴⁾ и постао добар цртач. Највише је сликао акварелом и тушем.⁵⁾ Још као младић и као помоћник у радњи једног свог пештанског рођака, показао је дар за цртање.⁶⁾ Свој цртачки таленат је најпре показао у књижарској радњи у Лајпцигу.⁷⁾ Као цртач ушао је у редакцију листа „Илустрирте Цајтунг” и након одређеног времена постао је најугледнији сарадник тога листа, па га је власник примио у круг оснивача.⁸⁾ Пред и за време Аустријско-француског рата 1859. слао је слике са ратишта.⁹⁾

Доста је путовао ради студија и због посла. Путовао је по Француској, Немачкој, Белгији и Италији.¹⁰⁾ Италију је обишао 1857, а Црну Гору 1858. године.¹¹⁾ Од тада се највише бавио обилажењем и проучавањем слабо познатих балканских земаља.¹²⁾ У Србију је први пут дошао 1859.¹³⁾ Пропутовао је Херцеговину и Албанију, а више пута је путовао по Бугарској.¹⁴⁾ Најчешће се навраћао у Србију, па је у Београду и другим местима проводио са прекидима, вријеме од доба кнеза Михаила, до краља Александра Обреновића.¹⁵⁾

Доста је сарађивао са Јанком Шафариком, Јованом Гавриловићем и другим научницима, од којих је добијао податке о томе где се у Србији могу наћи остаци римске културе, као и о српским манастирима.¹⁶⁾ По Србији је прикупљао потребну грађу, сређивао је и спремао за објављивање.¹⁷⁾ Осим Србије и Црне Горе остали балакнски предели кроз које је путовао су били под влашћу Османског царства.

Његови радови имају за своје вријеме највише вриједности са археолошке тачке гледишта.¹⁸⁾ Доста пажње је полагао географским и етнографским описима, мада су они били углавном новинарске, а не научне природе.¹⁹⁾ Осим тога, правио је изузетне илуструције архитектонских остатке, црквава, људи и друго.²⁰⁾

У својим делима описе места је радио трослојно: најпре је давао локацију, затим историју, а на крају податке о тренутном стању.²¹⁾ Због, у то вријеме, слабог познавања балканских крајева, његова су посматрања остала корисна и запажена и за касније балканологе. Писао је јако много, и дио његових радова објављен је у публикацијама Бечке академије наука. Неки од његових радова су преведени на српски, а због ниског научног нивоа онога доба, неки његови дилетанстски радови су сматрани тада довољно стручним.²²⁾ Његово велико дјело Краљевина Србија и српски народ од римских времена до садашњости (Das Königreich Serbien und das Serbenvolk von der Römerzeit bis zur Gegenwart, објављено у Лапцигу 1904. било је потпуно антикварно и научно далеко престигнуто још током излажења,²³⁾ која се Србији је до данас остала врло коришћена и навођена у литература.²⁴⁾

Важнији радови су му: Римски налази у Србији (Die romischen Funde in Serbien, 1861),²⁵⁾ Српски византијски споменици (Serbiens byzantinische Monumente, 1862), Допринос картографији Кнежевине Србије (Beitrage zur Kartographie des Furstenthums Serbien, 1863), О старој и новој српској црквеној архитектури (Uber alt- und neuserbische Kirchenbaukunst, 1864), Путовање у Јужну србију и Северну Бугарску (Reise in Sudserbien und Nordbulgarien, 1864), Србија, историјско-етнографски путопис у годинама 1859-1868 (Serbien, historisch-ethnographische Reisestudien in den Jahren 1859-1868, 1868, 1877), Tirnovos Altbulgarische Baudenkmale (1876), Donau-Bulgarien u.der Balkan, historisch-geographisch-ethnographische Reisestudien a. d. J. 1860-1876 (прво издање 1875—1879).²⁶⁾ Ово посљедње дјело, у коме је на преко 700 страна, са многобројним илустрацијама, представио Србију, њен народ и историју,²⁷⁾ Каниц је сматрао својим главним животним дјелом.²⁸⁾ Његове даље расправе нису биле примане тако позитивно као у почетку, због мале научне разине за касни 19. вијек.²⁹⁾

Пред одласка у Србију 1861. на препоруку Ами Буеа обратио се у Бечу за савет Вуку Караџићу.³⁰⁾ Када је Вук сазнао да он као Јеврејин намерава да посети и проучи све српске манастире, упозорио га је да иако Срби не мрзе људе других вера, да би могли да буду неповерљиви према некрштеним људима.³¹⁾ Пре одласка у Србију Феликс Каниц се крстио.³²⁾

Био је дописни члан Српског ученог друштва од фебруара 1892. Почасни је члан Српске краљевске академије од новембра 1892.

Био је краљевски угарски савјетник и почасни члан Краљевске саксонске академије наука.³³⁾

Био је витез аустријског ордена Фрање Јосифа, носилац медаље за науку и умјетност, носилац српског Таковског ордена и ордена Светог Саве.³⁴⁾

• Милоје М. Васић, Феликс Каниц (поводом стогодишњице рођења), Српски књижевни гласник, број 27, 1929, стр. 594—603
• Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка, Београд, 1924. 2 (H. Радојчић).
• Ана Боловић, Борисав Челиковић, Рудничко-таковски крај у уметности XIX века, Музеј Рудничко-таковског краја, Горњи Милановац, 2011, ИСБН 978-86-82877-40-0
• Феликс Филип Каниц (1829-1904), Зборник: Срби и Немци, Нова светлост, Крагујевац, 2003, стр. 323—335
• Тодор Стефановић Виловски, Моје успомене (1867-1881), Нолит, Београд, 1988.

• Краћа биографија на сајту САНУ
• Феликс Каниц (Felix Kanitz Philipp), Das Königreich Serbien und das Serbenvolk von der Römerzeit bis zur Gegenwart, B. Meyer, Лајпциг, 1904.

Feliks Kanic