Стеван Поповић (педагог)
Стеван Поповић или Стеван Д. Поповић (Шабац, 25. јул/6. август 1844 — Београд, 24. септембар/7. октобар 1902), српски педагог и политичар. Био је професор и управник Учитељске школе, министар просвете, министар финансија и члан Државног савета.
Живот и рад
Рођен је 6. августа 1844. године у Шапцу.1) Гимназију је завршио у Шапцу и Београду. У Београду је завршио две године Филозофског факултета Велике школе, а онда је као државни питомац студирао филозофију и педагогију у Цириху, Берлину и Готи.2) Од 1868. до 1891. радио је у просвјети као професор, управник школе и начелник министарства. По повратку у Србију 1868. радио је као писар у министарству просвјете. Написао је за министра просвјете Димитрија Матића устав учитељске школе, а онда је он постао професор те школе.3)
Од 1871. до 1874. био је професор Учитељске школе и предавао је психологију, педагогију са методиком и школски рад.4) Заједно са Савом Грујићем био је у одбору штампарије, која је штампала опозициону „Јавност” Светозара Марковића. Саву Грујића су због тога отпустили, а Стева је остао на свом положају, али тај догађај му је створио неприлике, па је сам дао оставку јуна 1874. и са породицом отишао у Њемачку.5) Имао је прилику да поново обиђе све важније учитељске школе у Њемачкој и да се упозна са њиховим радом и уређењем. По повратку из Њемачке био је 1875. постављен за секретара у министарству просвјете и на том мјесту остао је до августа 1877.6) Постављен је 1877. за управитеља Учитељске школе, која се тада преселила у Београд.7) Међутим већ у новембру 1877. године Стеван је мобилизиран. Био је управитељ учитељске школе у Београду до марта 1880, када је премјештен за секретара у министарству просвјете, а онда 1882. за референта за основну наставу.8) Као секретар Стојана Новаковића помогао је да се спроведе велика реформа свих школа.9) Законом из 1882. основна школа постала је по први пут обавезна и продужена је са четири на шест разреда.10) Одмах је била потребна нова учитељска школа за повећан број учитеља, а да би се подстакли учитељи повећана им је плата. Стевановим залагањем отворена је нова учитељска школа у Нишу.11) Донесена су и правила о полагању учитељског испита.12) Био је 1880. први уредник „Просветног гласника”, службеног листа Министарства просвете.13)
Постављен је за министра просвјете 21. октобра 1884. у влади Милутина Гарашанина.14) На том положају остао је до 4. априла 1886. Након тога био је начелник министарства просвјете од 1886. до 1891.15) Постављен је 1894. за председника пореске управе. Био је министар финансија у влади Николе Христића и влади Стојана Новаковића од 13. маја 1895. до 29. децембра 1896.16) Поново је био министар финансија у влади Владана Ђорђевића од 23. октобра 1897. до 8. децембра 1898.17) Као министар финансија уговорио је са кредиторима 20. јуна 1895. године Карлсбадски аранжман о конверзији српских дугова.18)19) Према том аранжману Србији је олакшана отплата дуга, смањена је камата са 6% или 5% на 4% и продужен је рок исплате, али сви реални државни приходи су били заложени.20)21) Конвертирани дуг износио је 355 милиона динара.22) Смањењем каматне стопе и продужењем отплате годишња исплата државног дуга смањена је са 23 милиона на 18 милиона динара.23) Као министар финансија није учинио ништа значајније сем узимања зајма.24) Он се ограничавао на чисто администрирање. У министарство финансија он је унео професорску педантерију и тачност у рачуници, али морао је одступити са места министра финансија јер по општем мишљењу није био довољно окретан и досјетљив.25) Био је један од утемељивача Друштва Светог Саве.
Од 1898. до 1901. био је члан Државног савјета, а онда је поново пензионисан. Писао је расправе из педагогије и израдио је средњошколске уџбенике из њемачког језика и математике.
Академик
Редовни је члан Српског ученог друштва (Одсека филолошког и философског) од 1870. Секретар и благајник СУД је био 1883. Почасни је члан Српске краљевске академије од новембра 1892.
Литература
- Ј. Миодраговић, Стева Д. Поповић, Просветни гласник 23 (1902) 793–805
- Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка, Београд, 1924.3 (Сл. Јовановић).
- Слободан Јовановић, Влада Милана Обреновића, књига 2, Београд, 1934.
- Слободан Јовановић, Влада Александра Обреновића, књига 2, Београд, 1935.
- Живан Живановић, Политичка историја Србије у другој половини деветнаестог века, Књига трећа 1889-1897, Издавачка књижарница Геце Кона, Београд, 1924.
- Ј. Миодраговић: С. Д. Поповић као педагог. ГНЧ 28 (1909) 1–19.