Закон о светковању вјерских празника (1993)
Члан 1
Светковање вјерских празника у Републици Црној Гори, у складу са вјерским канонима, је слободно.
Члан 2
Предузеће, установе, друга правна лица, државни органи и предузетници обавезни су да запосленима, који желе да светкују своје вјерске празнике, дају плаћено одсуство за радне дане који падају у дане вјерских празника.
Запослени који желе да светкују вјерске празнике дужни су да о томе обавијесте одговорно лице, односно предузетника најкасније три дана прије вјерског празника.
Члан 3
Право на плаћено одсуство, ради светковања вјерских празника, припада:
- православнима за Бадњи дан, Божић (два дана), Велики петак, Васкрс (други дан) и крсна слава;
- римокатолицима за Бадњи дан, Божић (два дана), Велики петак, Ускрс (други дан) и Сви Свети;
- муслиманима за Рамазански бајрам (три дана) и Курбански бајрам (три дана);
- Јеврејима за Пасху (два дана) и Јом Кипур (два дана).
Члан 4
Државни органи, органи локалне самоуправе, јавна предузећа и јавне установе, чији је оснивач Република, односно општина, обавезни су да у вријеме вјерских празника из члана 3 овог закона, обезбиједе остваривање својих функција.
Члан 5
Одговорно лице у предузећу, установи, другом правном лицу, државном органу и предузетник, који запосленом не обезбиједи плаћено одсуство за светковање вјерског празника, казниће се за прекршај новчаном казном у износу од 20 милијарди динара.
Члан 6
Овај закон ступа на снагу даном објављивања у „Службеном листу Републике Црне Горе”.
Извори
- „Службени лист Републике Црне Горе”, број 56/1993
Zakon o svetkovanju vjerskih praznika (1993)