Опет о боју у Црмници (комад) је дио једне српске народне пјесме. Први пут ју је записао Вук Стефановић Караџић. Објављене су у овом облику у дјелу Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање, Београд 1899-1902.

Недостаје велики дио пјесме.

0001    Кад сде српска окренула војска

0002    Са бијеле куле Кнежевића,

0003    А пред војском Петровићу Ђуро,

0004    Два јунака ту се завадише,

0005    Два јунака једноименика:

0006    Војевода Петре с Љуботиња

0007    Са витезом Вукићевић-Петром,

0008    Ко је бољи јунак за јунаштво.

0009    Ал’ му вели Петар војевода:

0010    „Чуј ме добро, Вукићевић-Петре!

0011    “Ево дана, а ево мегдана,

0012    „Данас ћемо показат’ јунаштво.“

0013    Ал’ му вели Вукићевић-Петре:

0014    „Чуј ме добро, Петар војевода,

0015    “О војвода Петре с Љуботиња,

0016    „Курва био ко те преварио.“

0017    Па у руке лати брешку сјајну,

0018    Па искочи на бојну мегдану,

0019    Па на Турке загон учинио,

0020    А за Петром Јоко барјактаре,

0021    А за Јоком и остала војска.

0022    Па на први шанац ударише,

0023    И тај први шанац освојише.

0024    Пуче брешка Вукићевић-Петра,

0025    И једно је погодила Туре,

0026    Паде Туре на зелену траву,

0027    Земљом га је саставио црном;

0028    На Турчина загон учинио

0029    С голим ножем у деснојзи руци;

0030    Доиста га посјећи оћаше,

0031    Него турске пушке запуцаше,

0032    Сломише му у рамена руке.

0033    А кад Петра ране допадоше,

0034    Петар кличе својега рођака

0035    По имену Вукићевић-Ника:

0036    „О Никола, мој мили рођаче!

0037    “Ја погибо данас на мегдану.

0038    „Ја не жалим што сам погинуо,

0039    “Него турску не посјекох главу;

0040    „Дођи к мене, пос’јеци му главу,

0041    “Ал’ уграби мене рањенога.„

0042    Ал’ Никола Петра послушао,

0043    На Турчина загон учинио

0044    Да Турчину посијече главу;

0045    Него Турци ватру наложише,

0046    Те Николу ране допадоше,

0047    Обије му руке саломише.

0048    Но кликује Вукићевић-Петре,

0049    Он кликује својега рођака:

0050    “О Филипе, мој мили рођаче,

0051    „Погибосмо оба на мегдану,

0052    “А остаде на Турчина глава;

0053    „Дођи к нама да пос’јечеш главу;

0054    “Е не жалим што сам погинуо,

0055    „Но Турчину не посјекох главу,

0056    “Како сам се био зафалио.„

0057    Вукићевић Филип долетио,

0058    И рањену браћу суминуо,

0059    Па Турчину главу окинуо

0060    И рањену браћу уграбио.

0061    А кад виђе Петар војевода,

0062    Вукићевић показа јунаштво.

0063    Па војвода загон учинио,

0064    И на Турке сложно ударио,

0065    Па војвода пали џевердара,

0066    И једно је погодио Туре,

0067    Црном га је земљом саставио.

0068    Па се загна Ђуро капетане,

0069    И Турчину посијече главу,

0070    А војвода понесе оружје.

0071    Тадер удри Петровићу Ђуро.

0072    [………………………………………..]

• Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање, Београд 1899-1902.
• Пјесме јуначке новијих времена о војевању Црногораца и Херцеговаца, књига девета, Београд, 1902.

Opet o boju u Crmnici (komad)