Корисничке алатке

Алатке сајта


стојан_јанковић_и_муја_наџаковић

Стојан Јанковић и Муја Наџаковић

Стојан Јанковић и Муја Наџаковић је српска народна пјесма. Први пут ју је записао Вук Стефановић Караџић. Објављене су у овом облику у дјелу Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића, Српска академија наука и уметности, Одељење језика и књижевности, Београд 1974.

Текст пјесме

0001    Вино пију три сердара млада

0002    Под Котарјем на зеленој трави:

0003    Једно сердар Јанковић Стојане,

0004    Друго сердар Смиљанић Илија,

0005    Треће сердар дијете Завиша.

0006    Кад се рујна поднапише вина,

0007    Ал’ беседи дијете Завиша:

0008    „Да мој брате, Јанковић-Стојане,

0009    Дај ти мени добра коња Талву

0010    Да ја идем под Гламоча града

0011    Не би л’ бела запленио плена!”

0012    Беседи му Јанковић Стојане:

0013    „Да мој брате, дијете Завиша,

0014    Не можеш се ни коња држати,

0015    Талва скаче воде безбродице!”

0016    Али оде дијете Завиша,

0017    Па поткрадом оседлао Талва,

0018    Па он седе у слемена Талви

0019    И он оде под Гламоча града.

0020    Млога бела запленио плена,

0021    Млоге мајке од деце малене,

0022    Млоге краве од млади телаца,

0023    Млоге овце од млади јањаца,

0024    Па потера у Сења бијела.

0025    А кад био сред горе зелене,

0026    Мајке плачу, до Бога се чује,

0027    Краве ричу, гора се разлеже,

0028    Овце блеје, црној земљи тешко.

0029    То дочуо Наџаковић Муја,

0030    Па потера дијете Завиша,

0031    Састиже га сред горе зелене,

0032    Па је њега обранио љуто

0033    И бела је повратио плена.

0034    Глас допаде у гору сердару:

0035    „Зло ти вино, Јанковић Стојане,

0036    Зло ти вино, а горе ти било ─

0037    Рањен Талва под капију стиже

0038    И на њему рањени Завиша!”

0039    Ђипи Стојан на ноге јуначке,

0040    Па с’ удари руком по колену,

0041    Чисти скерлет пуче на колену,

0042    Па он оде двору бијеломе,

0043    Па беседи Јанковић Стојане:

0044    „Да мој брате, дијете Завиша,

0045    Мож’ ли мени ране приболети?”

0046    Ал’ беседи дијете Завиша:

0047    „Да мој брате, Јанковић-Стојане,

0048    Ја ћу теби ране приболети,

0049    Али Талва никад ни до века;

0050    На мени је до четрдест рана,

0051    А на Талви више и четири!”

0052    Стојан седе у слемена Талви,

0053    Па он оде Наџаковић-Муји,

0054    Извикује Наџаковић-Мују:

0055    „Изиђ’ прид двор, Наџаковић-Мујо,

0056    Изиђ прид двор да се огледамо

0057    Који ће нас бољи јунак бити!”

0058    Ал’ беседи Наџаковић Муја:

0059    „Ид’ одатле, Јанковић-Стојане,

0060    Да о тебе сабљу не скрнавим!”

0061    Беседи му Јанковић Стојане:

0062    „Изиђ’, курво, да се огледамо!”

0063    Изиоди Наџаковић Муја,

0064    Засукао руке до лаката,

0065    Голу сабљу из двора изнесе.

0066    Расрди се Јанквић Стојане,

0067    Трже сабљу, одсече му главу,

0068    Те освети браца рођенога.

Литература

  • Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића, Српска академија наука и уметности, Одељење језика и књижевности, Београд 1974.

Stojan Jankovic i Muja Nadzakovic

стојан_јанковић_и_муја_наџаковић.txt · Последњи пут мењано: 2022/04/18 00:09