Стеван Брановачки
Рођење: 13. јун 1804. Сента, Хабзбуршка монархија Смрт: 20. фебруар 1880. Нови Сад, Хабзбуршка монархија

Стеван Брановачки (Сента, 13. јун 1804 — Нови Сад, 20. фебруар 1880), српски правник и политичар. Био је градоначелник Новог Сада, дугогодишњи председник Матице српске, један од оснивача и први председник Српског народног позоришта.

Стеван Брановачки је рођен 1/13. јуна 1804. године у Сенти.¹⁾²⁾ Основну школу завршио је у Сенти.³⁾ Приватно је учио први разред гимназије, други разред учио је у Суботици, а преостала четири у Баји.⁴⁾ Филозофију је учио у Сегедину.⁵⁾ Права је студирао и 1826. завршио у Пожуну (Братислави).⁶⁾⁷⁾ Најпре је био годину дана на пракси у служби код бачког потиског дистрикта у Старом Бечеју, а након тога годину дана код краљевске табле у Будимпешти.⁸⁾ У Пешти је 1828. положио адвокатски испит.⁹⁾ Након тога од 1828. до 1842. био је адвокат у Сенти.^10)11)12) Од 1842. до 1848. био је заменик сенатора у магистрату потиског дистрикта.¹³⁾¹⁴⁾

Од 1848. био је солгабиров (срески начелник) у бачкој жупанији.¹⁵⁾ Брановачки је био први солгабиров у бачкој жупанији, који није био племић.¹⁶⁾ За време револуције дао је оставку, па је једно време живео у Баји и Земуну. Патријарх Јосиф Рајачић га је у лето 1849. поставио за среског начелника у Бачкој Паланци, али испред мађарске војске пребегао је у Земун и у Београд.¹⁷⁾¹⁸⁾ Од 1850. до 1851. био је капетан српског бачког потиског дистрикта.¹⁹⁾²⁰⁾ Након тога био је од 1851. до 1854. судија привременог земаљског суда за Војводину у Новом Саду.²¹⁾ Када је седиште суда 1854. премештено у Темишвар Брановачки је одлучио да остане у Новом Саду, где је изабран за окружног судију.²²⁾ Изабран је 1859. за потпредседника окружног суда у Новом Саду.²³⁾

Након успоставе уставности и укидања Војводине Српске укинути су аустријски судови, па је Брановачки стављен на располагање.²⁴⁾ Изабран је 1861. за посланика Новог Сада на Угарском сабору и на њему је заступао српске народне интересе.²⁵⁾²⁶⁾ Поново је био посланик Угарског сабора од 1865. до 1869.²⁷⁾²⁸⁾ Био је један од блиских сарадника Светозара Милетића.²⁹⁾ Од 1869. до 1872. био је градски начелник Новог Сада.³⁰⁾ За време његовога мандата у Новом Саду је изграђена велика српска народна школа.³¹⁾

Током 1861. основано је Друштво за српско народно позориште, а Брановачки је изабран за начелника тога друштва.³²⁾ Био је од 1861. до 1868. начелник Српског народног позоришта.³³⁾³⁴⁾ Поново је био начелник Српског народног позоришта од 1871. до 1874.³⁵⁾ Након смрти Платона Атанацковића 1867. изабран је за председника Матице српске.³⁶⁾ Поново је био председник Матице српске од 1868. све до смрти 1880.³⁷⁾

Од 1868. до 1872. био је председник српске црквене општине у Новом Саду.³⁸⁾ Био је од 1868. неколико година председник Прве трговачке и обртничке банке.³⁹⁾ Био је 1872. изабран за посланика и за председника црквено-народног сабора у Сремским Карловцима.⁴⁰⁾ Поново је 1875. изабран за председника на црквено-народном сабору у Сремским Карловцима.⁴¹⁾ Био је први световни председник сабора за време избора патријарха.⁴²⁾ Био је 1879. потпредседник црквено-народног сабора у Сремским Карловцима.⁴³⁾ Председник тога сабора патријарх Прокопије Ивачковић препустио је Бранковачком да уместо њега води седнице тога сабора.⁴⁴⁾

Знао је да веома вешто управља саборским пословима, да нађе излаз у најзамршенијим ситуацијама и да одржава парламентарни ред и дисциплину.⁴⁵⁾ Опомињао је чак и свога пријатеља Светозара Милетића, када би прелазио границе парламентарне учтивости.⁴⁶⁾ Није признавао ничији ауторитет, па ни Светозара Милетића.⁴⁷⁾ Исто тако одлучно је бранио сабор од насртаја владиних комесара.⁴⁸⁾ Умро је 8/20. фебруара 1880. године у Новом Саду.⁴⁹⁾

• Тодор Стефановић Виловски, Моје успомене (1867-1881), Нолит, Београд, 1988.
• Српска зора (1879) стр. 181
• Јавор (1880) 217—222
• Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка, књига 1, Београд, 1929, стр. 295

Stevan Branovacki