Марко Драговић
Рођење: 22. август 1851. Велестово код Цетиња, Кнежевина Црна Гора Смрт: 19. септембар 1918. Цетиње, Црна Гора Познат као: историчар, судија и професор

Марко Драговић (Велестово код Цетиња, 22. август 1851 — Цетиње, 6/19. септембар 1918), српски историчар, секретар Министарства просвете Црне Горе, судија и професор (Подгорица).

Средњу школу је учио на Цетињу, а вишу у Петрограду. Након повратка из Русије 1882. постављен је за секретара министарства просвјете. Касније је члан окружног суда у Улцињу и професор. Пажљиво је изучавао историју Црне Горе и Боке которске, и објављивао је историјске налазе, посебно оне из руских архива. Његове расправе и дјела су јако расута по многобројним црногорским публикацијама тога времена.

Важнија дјела су му:

• „Материјали за историју Црне Горе“ 1-3 („Из времена владања владике Петра“), 4. („Русија и Црна Гора 1780-1790“), 5. („Преписка владике Петра II са Аустријом“)
• „Споменици о Шћепану Малом“
• „Материјал за историју Црне Горе из времена митрополита Данила, Саве и Василија Петровића“
• „Прилози за историју Боке Которске“
• „Прилози за историју Црне Горе и Боке Которске почетком 19. века“
• „Прилози за историју Црне Горе из времена владика из различних племена“
• „Борба Црногораца с Турцима око превласти над Граховом“
• „Неколико докумената о вјековној независности Црне Горе“
• „Митрополит црногорски Василије Петровић Његош или историја Црне Горе од 1750 до 1766“ (1884)
• „Сеоба господара црногорскога Ивана Црнојевића са Ријечког града на Цетиње 1485“ (1886)

Издао је и Упутство за скупљање материјала за историју и географију Црне Горе (2. издање 1885). Оставио је и више нештампаних али завршених рукописа.

Дописни је члан Српског ученог друштва од 1885. Почасни је члан Српске краљевске академије од 1892.

• Народна енциклопедија српско–хрватско–словеначка, Београд, 1924.1 (Н. Радојчић).

• Краћа биографија на сајту САНУ

Marko Dragovic