Мита Ракић
| Мита Ракић |
|---|
 |
| Рођење: 27. октобар 1846. Мионица, Кнежевина Србија Смрт: 17. март 1890. Београд, Краљевина Србија Познат као: политичар, писац и преводилац |
Мита Ракић (Мионица, 15/27. октобар 1846 — Београд, 5/17. март 1890), српски политичар, писац и преводилац. Био је министар финансија Краљевине Србије.
Живот и рад
Мита Ракић је рођен 15/27. октобра 1846. године у Мионици.1) Основну школу је похађао у Рибници2) код Мионице и Ваљеву, а гимназијско школовање и студије завршио је на Великој школи у Београду.3) Студирао је у Минхену, Цириху и Гетингену, а једно време боравио је и у Лондону.4) Под његовим утицајем свесловенска дружина „Словенски скуп” претвара се у Цириху 1868. у српску „Омладинску циришку дружину”.5) У Цириху је био у друштву Николе Пашића, Пере Велимировића и других студената, присташа социјализма. Био је један од присташа социјализма и пријатељ Светозара Марковића.6) Са социјализмом је раскинуо, када је видео у каквој раскошној вили живи Карл Маркс.7) У Србију се вратио 1871.8)
Од 1871. до 1874. радио је у просвети.9) Био је 1874. секретар у министарству унутрашњих дела за време владе Аћима Чумића. Био је и уредник листа „Време”. Прешао је 1879. у министарство финансија, али је 1880. отпуштен због политичких разлога. Крајем исте године након промјене владе опет је у министарству финансија. Заслужан је за доношење слободоумног закона о штампи од 28. марта/9. априла 1881.10) Као члан комисије за израду закона превео је француски предлог закона о штампи.11) У Француској је тај закон био измењен и сужене су слободе штампе, а у Србији је закон био прихваћен без измена.12)
Од 1881. до 1885. био је у министарству спољних послова гдје је дошао до положаја начелника. Од 1885. до 1888. радио је у финансијској струци. Од 1886. био је председник пореске управе, а 1888. постао је начелник статистичког одељења у Министарству народне привреде.13)
Током 1888. био је министар финансија у влади Николе Христића.14) Због слабог здравља дао је оставку, а 1889. године је пензионисан.15) Отишао је након тога на операцију панкреаса у Беч.16) Операција је била успешна, али касније се тешко повредио приликом неке прославе, када је пропао кроз подрумска врата.17) Убрзо након тога умро је 5/17. марта 1890. године у Београду.18) Био је ожењен ћерком Милана Милићевића. Његов син је био познати песник Милан Ракић, а ћерка Љубица му се удала за Милана Грола.
Као зналац страних језика, преводио је врло много из страних књижевности. Главни преводи су му: Историја умнога развића Јевропе од Дрепера (1871, 1873), Идеје од Хајнеа (1877), Јадници од Игоа (1886).
Академик
Редовни је члан Српског ученог друштва, Одсека историчког и државничког, и Одсека филолошког и философског од 1872.
Литература
- Милан Ђ. Милићевић, Додатак поменику од 1888, Српска краљевска штампарија, Београд, 1901.
- Јован Скерлић, Омладина и њена књижевност (1848—1871), Српска краљевска академија, Београд, 1906.
- Савременици и последници Доситеја Обрадовића и Вука Стеф. Караџића, Биографско-библиографска грађа, свеска 11, Р, уредник Властоје Д. Алексијевић
- С. Јовановић, Влада Милана Обреновића, књига 2, Издавачко и књижарско предузеће Геца Кон, Београд, 1934.
- Милан Ракић – живот и дело, каталог изложбе. Београд, Народна библиотека 1989.
- Народна енциклопедија српско–хрватско–словеначка, Београд, 1924.3 (Сл. Јовановић).
- Енциклопедија Југославије, Загреб, 1955–1971. 7