Добро дошли на Српску енциклопедију

Мита Ракић

Мита Ракић (Мионица, 15/27. октобар 1846 — Београд, 5/17. март 1890), српски политичар, писац и преводилац. Био је министар финансија Краљевине Србије.

Живот и рад

Мита Ракић је рођен 15/27. октобра 1846. у Мионици.1) Основну школу је похађао у Рибници2) код Мионице и Ваљеву, а гимназијско школовање и студије завршио је на Великој школи у Београду.3) Студирао је у Минхену, Цириху и Гетингену, а једно време боравио је и у Лондону.4) Под његовим утицајем свесловенска дружина Словенски скуп претвара се у Цириху 1868. у српску Омладинску циришку дружину.5) У Цириху је био у друштву Николе Пашића, Пере Велимировића и других студената, присташа социјализма. Био је један од присташа социјализма и пријатељ Светозара Марковића.6) Са социјализмом је раскинуо, када је видео у каквој раскошној вили живи Карл Маркс.7) У Србију се вратио 1871.8)

Од 1871. до 1874. радио је у просвети.9) Био је 1874. секретар у министарству унутрашњих дела за време владе Аћима Чумића. Био је и уредник листа Време. Прешао је 1879. у министарство финансија, али је 1880. отпуштен због политичких разлога. Крајем исте године након промјене владе опет је у министарству финансија. Заслужан је за доношење слободоумног закона о штампи од 28. марта/9. априла 1881.10) Као члан комисије за израду закона превео је француски предлог закона о штампи.11) У Француској је тај закон био измењен и сужене су слободе штампе, а у Србији је закон био прихваћен без измена.12)

Од 1881. до 1885. био је у министарству спољних послова гдје је дошао до положаја начелника. Од 1885. до 1888. радио је у финансијској струци. Од 1886. био је председник пореске управе, а 1888. постао је начелник статистичког одељења у Министарству народне привреде.13)

Током 1888. био је министар финансија у влади Николе Христића.14) Због слабог здравља дао је оставку, а 1889. је пензионисан.15) Отишао је након тога на операцију панкреаса у Беч.16) Операција је била успешна, али касније се тешко повредио приликом неке прославе, када је пропао кроз подрумска врата.17) Убрзо након тога умро је 5/17. марта 1890. у Београду.18) Био је ожењен ћерком Милана Милићевића. Његов син је био познати песник Милан Ракић, а ћерка Љубица му се удала за Милана Грола.

Као зналац страних језика, преводио је врло много из страних књижевности. Главни преводи су му: Историја умнога развића Јевропе од Дрепера (1871, 1873), Идеје од Хајнеа (1877), Јадници од Игоа (1886).

Академик

Редовни је члан Српског ученог друштва, Одсека историчког и државничког, и Одсека филолошког и философског од 1872.

Литература

Спољне везе

1) , 3) , 4) , 8) , 9) , 14) , 16) , 18)
Милан Ђ. Милићевић, 1901.
2)
Здравко Ранковић: Село Паштрић, ревија „Колубара“, август 2014, додатак, страна VIII
5)
Ј. Скерлић Омладина, 1906, 107
6) , 7) , 15) , 17)
Властоје Д. Алексијевић, Савременици
10) , 11) , 12)
Влада Милана Обр., 2, 356
13)
„raka”, Љиљана Урошевић: Потомци кнеза Раке Тешића, pp. 149-150, у часопису „Гласник“, број 36, Историјски архив Ваљево, 2002. године. COBISS ID 74951180
Штампање