Добро дошли на Српску енциклопедију

Жарко Илић

Жарко Илић (Београд, 9. фебруар 1863 — Београд, 21. август 1907), српски књижевник из песничке породице Илића.

Школовање

Жарко Илић је рођен 28. јануара/9. фебруара 1863. у Београду.1) Најмлађи је син Јована Илића, српскога песника и политичара, који је имао запажену улогу као секретар Светоандрејске скупштине. Жаркова старија браћа Милутин Илић Драгутин Илић и Војислав Илић били су српски песници. Са братом Војиславом Илићем похађао је палилулску трогодишњу основну школу.2) Већ од првог дана почео је да бежи са часова.3) Са братом је након тога похађао Другу београдску четворогодишњу полугимназију, која је била близу његове куће.4) Због изостанака избачен је 1876. из трећег разреда гимназије.5)

Утицај Руса и оца

Током 1876. у време Првог српско-турског рата распуштене су школе, а у Србију је дошао генерал Черњајев и хиљаде руских добровољаца. Руски официри и Черњајев су веома често посећивали Илићеву кућу и на младог Жарка су оставили велики утисак.6) Почео је са Русима да као и његова браћа учи руски језик и да се много више интересује за руску књижевност.7) Јован Илић се није мешао у образовање својих синова све до њихове петнаесте године, а након тога би настојао да их заинтересира за различите области, па је водио са њима дуге занимљиве разговоре преносећи им своја знања из политике, филозофије, историје, митологије и највише из књижевности.8) Политичко словенофилство преносио је синовима.

Као песничке узоре отац им је истицао Шекспира, Макферсона, Бајрона, Томаса Мура, Гетеа, Шилера, Державина и Пушкина.9) Поред тога на располагању им је била богата очева библиотека. Једно време жарко се школовао у руском семинару па касније никада није скидао значку семинара са ревера.10)

Хомориста

Бранислав Нушић је о њему писао као о обдареном и духовитом приповедачу.11) Прогласили су га за најдуховитијег Београђанина.12) Често је инспирисао хумористе. Био је такав приповедач, да су Бранислав Нушић, Стеван Сремац и Радоје Домановић били запањени његовим причама, а касније су у својим делима знали да користе његове анегдоте.13) У целини је 1896. превео Шекспирову трагикомедију Троило и Кресида служећи се руским текстом.14) Објавио је 1886. у Јавору један превод од Тараса Шевченка.15) Преводио је Баћушкова, Красова, Чехова и Војна мишева и жаба од Жуковскога.16) Једно време био је писар управе вароши Београда, али са тога места отпуштен је 1. маја 1893.17) Бранио је у Будућности брата Војсилава Илића од Гавриловићевих оптужби да се угледао на руске песнике.18) Помагао је полуслепом Кости Арсенијевићу да 1896. напише своју последњу књигу. Као стари боем присуствовао је последњем сликању гостију код чувене боемске кафане Дараданела, пред његово рушење.19)

Литература

1)
М. Павић, 1972, стр. 177
2)
М. Павић, 1972, стр. 10
3)
М. Павић, 1972, стр. 11
4) , 5)
М. Павић, 1972, стр. 14
6) , 7)
М. Павић, 1972, стр. 24
8)
М. Павић, 1972, стр. 20
9)
М. Павић, 1972, стр. 22
11) , 14) , 15) , 16) , 17) , 18) , 19)
М. Павић, 1972, стр. 178
12) , 13)
ПЗ
Штампање