Добро дошли на Српску енциклопедију

Милутин Илић

Милутин Илић (Шабац, 6. април 1856 — Књажевац, 29. март 1892), српски књижевник и драматичар.

Школовање

Милутин Илић рођен је 25. марта/6. априла 1856. у Шапцу.1) Најстарији је син Јована Илића, српскога песника и политичара, који је имао запажену улогу као секретар Светоандрејске скупштине. Милутинова браћа Драгутин Илић, Војислав Илић и Жарко Илић били су српски песници. Милутин је 1858. прешао са оцем у Београд.2) У Београду је похађао угледну теразијску основну школу.3) Око 1867. уписао се у Прву београдску полугимназију, али због изостајања понављао је први и трећи разред.4) Једва је стигао до петог разреда гимназије.5) Пошто као и његова браћа није завршио средњу школу, Правни факултет је могао само ванредно да упише.6) Похађао је факултет између 1875. и 1879. и полагао је неке испите.7) Због политичких ставова Јована Илића власти су се освећивале његовим синовима и правили су им разне препреке.8)

Утицај оца

Јован Илић се није мешао у образовање својих синова све до њихове петнаесте године, а након тога би настојао да их заинтересира за различите области, па је водио са њима дуге занимљиве разговоре преносећи им своја знања из политике, филозофије, историје, митологије и највише из књижевности.9) Политичко словенофилство преносио је синовима. Пошто је био политички разочаран њихов отац је налазио идеале у античкој историји и маварским калифатима.10) Као песничке узоре отац им је истицао Шекспира, Макферсона, Бајрона, Томаса Мура, Гетеа, Шилера, Державина и Пушкина.11) Поред тога на располагању им је била богата очева библиотека.

Почетак књижевне активнсоти

Први књижевни рад објавио је 1875. у Јавору.12) Уз оца и браћу почео је да учи руски. Током 1876. у време Првог српско-турског рата распуштене су школе, а у Србију је дошао генерал Черњајев и хиљаде руских добровољаца. Руски официри и Черњајев су веома често посећивали Илићеву кућу и на младог Милутина су оставили велики утисак.13) Почео је са Русима да учи руски језик и да чита руске писце.14) Поред тога почео је и да преводи са руског језика.15) Користио се руским антологијама и на тај начин упознавао западну књижевност преко руског превода. У Побратимству је 1881. превео песму Прогонство енглеског песника Гуда, користећи се Гербељевом антологијом.16) На Великој школи био је члан студентског покрета око часописа Побратимство.17) Браћа Илић су објављивала своје песме у Побратимству, тако да је Драгутин објавио шест, Милутин једну, а Војислав две песме.18)

Од радикализма до социјализма

Милутин Илић је био наклоњен радикалима, али се постепено од њих удаљавао како су они били спремнији на компромис са двором.19) Учествовао је око 1882. у студентском покрету око часописа Мисао Косте Арсенијевића.20) Писао је касније политичке песме против аустрофилске политике краља Милана.21) Око 1887. почео је да се приближава социјалистима, па је тада много писао за Нови београдски дневник.22) Ту му је изашао оштар чланак Садашње књижевне прилике наше, а у наставцима је објављивао комедију Београд пре бомбардовања.23) Критиковао је Устав из 1888. називајући га у једној песми дрветом без листова.24) Постао је до 1891. потпуни заступник социјалистичких идеја Светозара Марковића, па је објавио брошуру У српској фабрици.25) Бунтовни Илићи су веома лоше стајали код власти, па је краљ Милан једном приликом рекао да не жели да види у државној служби ниједнога од Илића.26)

Служба

Од 1881. радио је као писар окружног суда у Шапцу.27) У Шапцу се 1882. оженио Јеленом Љочић. Био је премештан у Неготин, Београд и Прокупље.28) Од 1888. био је начелник јабланичког среза, а од 1890. до 1891. био је начелник колубарског среза.29) Отпуштен је априла 1891. и вратио се у Београд.30) Почетком 1892. постао је секретар окружног одбора у Књажевцу, али разболио се од туберколозе и умро је 29. марта 1892.31)

Књижевна дела

Песме и приповетке објављивао је у Јавору, Србадији, Преодници, Стражилову, Отаџбини, Бршљану, Колу и Побратимству.32) Написао је више позоришних комада, али никад му нису извођени. Написао је драму Краљ Војислав (1884) и комедије Ново доба (1884), Београд пре бомбардовања (1887) и Певачко друштво.33) Матица српска је наградила Ново доба, али пошто је дело требало да се прештампа у Стражилову Милутин је био принуђен да из комедије уклони политички неподесну личност начелника.34) Комедија је била примљена за извођење у Народном позоришту, али због политичких разлога никад није изведена.35) У то време Милорад Поповић Шапчанин је као управник Народног позоришта бранио позориште од политички непожељних дела и обесхрабривао је њихове ауторе.36) Након дужег времена Шапчанин је 1888. дао изјаву да се Ново доба, Нушићев Народни посланик и Пера Сегединац Лазе Костића неће играти због политичких разлога.37) Иза Милутина остала је у рукопису збирка приповедака Из капетаније.38) Иза њега остала је и једна збирка песама, коју је његова удовица објавила 1893.39)

Литература

1) , 2) , 4) , 7) , 12) , 14) , 15) , 16) , 20)
М. Павић, 1972, стр. 173
3)
М. Павић, 1972, стр. 10
5)
М. Павић, 1972, стр. 14
6) , 17)
М. Павић, 1972, стр. 31
8)
М. Павић, 1972, стр. 187
9)
М. Павић, 1972, стр. 20
10)
М. Павић, 1972, стр. 21
11)
М. Павић, 1972, стр. 22
13)
М. Павић, 1972, стр. 24
18) , 19)
М. Павић, 1972, стр. 32
21) , 22) , 23) , 24) , 25)
М. Павић, 1972, стр. 33
26)
М. Павић, 1972, стр. 34
27) , 28) , 29) , 30) , 31) , 32) , 33) , 34) , 37) , 38) , 39)
М. Павић, 1972, стр. 174
35) , 36)
М. Павић, 1972, стр. 44
Штампање