Милутин Илић
Рођење: 6. април 1856. Шабац, Кнежевина Србија Смрт: 29. март 1892. Књажевац, Краљевина Србија

Милутин Илић (Шабац, 6. април 1856 — Књажевац, 29. март 1892), српски књижевник и драматичар.

Милутин Илић је рођен 25. марта/6. априла 1856. године у Шапцу.¹⁾ Најстарији је син Јована Илића, српскога песника и политичара, који је имао запажену улогу као секретар Светоандрејске скупштине. Милутинова браћа Драгутин Илић, Војислав Илић и Жарко Илић били су српски песници. Милутин је 1858. прешао са оцем у Београд.²⁾ У Београду је похађао угледну теразијску основну школу.³⁾ Око 1867. уписао се у Прву београдску полугимназију, али због изостајања понављао је први и трећи разред.⁴⁾ Једва је стигао до петог разреда гимназије.⁵⁾ Пошто као и његова браћа није завршио средњу школу, Правни факултет је могао само ванредно да упише.⁶⁾ Похађао је факултет између 1875. и 1879. и полагао је неке испите.⁷⁾ Због политичких ставова Јована Илића власти су се освећивале његовим синовима и правили су им разне препреке.⁸⁾

Јован Илић се није мешао у образовање својих синова све до њихове петнаесте године, а након тога би настојао да их заинтересира за различите области, па је водио са њима дуге занимљиве разговоре преносећи им своја знања из политике, филозофије, историје, митологије и највише из књижевности.⁹⁾ Политичко словенофилство преносио је синовима. Пошто је био политички разочаран њихов отац је налазио идеале у античкој историји и маварским калифатима.¹⁰⁾ Као песничке узоре отац им је истицао Шекспира, Макферсона, Бајрона, Томаса Мура, Гетеа, Шилера, Державина и Пушкина.¹¹⁾ Поред тога на располагању им је била богата очева библиотека.

Први књижевни рад објавио је 1875. године у „Јавору”.¹²⁾ Уз оца и браћу почео је да учи руски. Током 1876. у време Првог српско-турског рата распуштене су школе, а у Србију је дошао генерал Черњајев и хиљаде руских добровољаца. Руски официри и Черњајев су веома често посећивали Илићеву кућу и на младог Милутина су оставили велики утисак.¹³⁾ Почео је са Русима да учи руски језик и да чита руске писце.¹⁴⁾ Поред тога почео је и да преводи са руског језика.¹⁵⁾ Користио се руским антологијама и на тај начин упознавао западну књижевност преко руског превода. У „Побратимству” је 1881. превео песму Прогонство енглеског песника Гуда, користећи се Гербељевом антологијом.¹⁶⁾ На Великој школи био је члан студентског покрета око часописа „Побратимство”.¹⁷⁾ Браћа Илић су објављивала своје песме у „Побратимству”, тако да је Драгутин објавио шест, Милутин једну, а Војислав две песме.¹⁸⁾

Милутин Илић је био наклоњен радикалима, али се постепено од њих удаљавао како су они били спремнији на компромис са двором.¹⁹⁾ Учествовао је око 1882. у студентском покрету око часописа „Мисао” Косте Арсенијевића.²⁰⁾ Писао је касније политичке песме против аустрофилске политике краља Милана.²¹⁾ Око 1887. почео је да се приближава социјалистима, па је тада много писао за „Нови београдски дневник”.²²⁾ Ту му је изашао оштар чланак Садашње књижевне прилике наше, а у наставцима је објављивао комедију Београд пре бомбардовања.²³⁾ Критиковао је Устав из 1888. називајући га у једној песми дрветом без листова.²⁴⁾ Постао је до 1891. потпуни заступник социјалистичких идеја Светозара Марковића, па је објавио брошуру У српској фабрици.²⁵⁾ Бунтовни Илићи су веома лоше стајали код власти, па је краљ Милан једном приликом рекао да не жели да види у државној служби ниједнога од Илића.²⁶⁾

Од 1881. радио је као писар окружног суда у Шапцу.²⁷⁾ У Шапцу се 1882. оженио Јеленом Љочић. Био је премештан у Неготин, Београд и Прокупље.²⁸⁾ Од 1888. био је начелник јабланичког среза, а од 1890. до 1891. био је начелник колубарског среза.²⁹⁾ Отпуштен је априла 1891. и вратио се у Београд.³⁰⁾ Почетком 1892. постао је секретар окружног одбора у Књажевцу, али разболио се од туберколозе и умро је 29. марта 1892.³¹⁾

Песме и приповетке објављивао је у Јавору, Србадији, Преодници, Стражилову, Отаџбини, Бршљану, Колу и Побратимству.³²⁾ Написао је више позоришних комада, али никад му нису извођени. Написао је драму Краљ Војислав (1884) и комедије Ново доба (1884), Београд пре бомбардовања (1887) и Певачко друштво.³³⁾ Матица српска је наградила Ново доба, али пошто је дело требало да се прештампа у „Стражилову” Милутин је био принуђен да из комедије уклони политички неподесну личност начелника.³⁴⁾ Комедија је била примљена за извођење у Народном позоришту, али због политичких разлога никад није изведена.³⁵⁾ У то време Милорад Поповић Шапчанин је као управник Народног позоришта бранио позориште од политички непожељних дела и обесхрабривао је њихове ауторе.³⁶⁾ Након дужег времена Шапчанин је 1888. дао изјаву да се Ново доба, Нушићев Народни посланик и Пера Сегединац Лазе Костића неће играти због политичких разлога.³⁷⁾ Иза Милутина остала је у рукопису збирка приповедака Из капетаније.³⁸⁾ Иза њега остала је и једна збирка песама, коју је његова удовица објавила 1893.³⁹⁾

• Милорад Павић, Војислав Илић, његово време и дело, Замак културе, Врњачка Бања, 1972.
• Jелена Беоковић, Под грањем четири ораха, Политикин забавник 3035

Milutin Ilic