Корисничке алатке

Алатке сајта


коста_руварац

Коста Руварац

Коста
Руварац
коста_руварац.jpg
Рођење:
1837.
Стари Бановци,
Аустријско царство

Смрт:
17. јануар 1864.
Пешта,
Аустријско царство

Познат као:
књижевник
и вођа „Преоднице”

Коста Руварац (Стари Бановци, 1837 — Пешта, 5/17. јануар 1864), српски књижевни критичар и приповедач.

Биографија

Породица Руварац води порекло из околине Бихаћа и Цазина, на граници између Кордуна и Босанске Крајине.1) Рођен је 1837. године у Старим Бановцима, у сиромашној сеоској породици, од мајке Јулијане (рођене Шевић), родом из Осијека2)3) и оца Василија4) (Васе), који је у то доба био сеоски парох у истом месту.5) Породица се 1847.6) преселила у Нове Карловце (познатији као Сасе), недалеко од Инђије, док је отац тамо обављао дужност пароха. У истом месту су му касније умрла оба радитеља.7)

Имао је старију браћу Лазара (који је завршио филозофију у Бечу и ступио у државну чиновничку службу) и Јована (у монаштву назван Иларион) и млађег брата Димитрија.8)

Основну школу је завршио у месту рођења и у Сламкамену. Пошто су два старија брата већ учила на вишој школи, отац је хтео да га да у трговину, али се Коста томе успротивио и обећао да ће у школи бити још бољи од старије браће.9) Седам разреда гимназије је учио у Сремским Карловцима. Поред обавезних школских књига, проучавао је Доситеја, Вука, Стерију, Његоша, бавио се питањем порекла ћирилице и књижевном борбом између словенских научника.10)

Године 1858. добио је Текелијину стипендију и отишао у Пешту. Пошто тада у Пешти није било гимназије, са осталим Текелијиним питомцима је похађао гимназију у Будиму, где се предавало на немачком језику.11) Тамо је 1859. завршио осми разред гимназије и положио испит зрелости са најбољим успехом и као Текелијин стипендиста је уписао права, на јесен исте године на универзитету у Пешти.12) Поред права, у жељи да се посвети књижевној критици је студирао естетику и историју књижевности13) на филозофском факултету.

Један је од оснивача и најактивнијих чланова омладинског друштва „Преодница” (1861), која је обухватала сву српску омладину у Пешти.14)

Писао је књижевне критике у „Летопису” Матице српске, „Даници”,15) „Српском Дневнику”16) између осталог, на збирке песама Љубомира Ненадовића, Стојана Новаковића,17) Јована Суботића, Стевана Павловића, Дамјана Павловића.18) За збирку песама Певанија коју је Стојан Новаковић, као деветнаестогодишњак објавио (1862), Коста је дао лошу критику и саветовао му је да одустане од писања песама,19) те да се посвети другим областима књижевности.

Објавио је три приповетке, Саски дворац (1859), Верна Даница (недовршена 1860) и најпопуларнија Карловачки ђак (1863). Такође је објавио путописне црте: Путовање у сремски манастир Раваницу, Свети Андрија (1862), расправе Колико и како се досада код нас преводило са грчкога (1859), О слову Ԏ (1861), Лужички Срби у Саксонској (1862), Кратки нацрт повеснице славенског језика, по Шлајхеру (1862), Значајност дубровачке књижевности (1863), говор у Пешти Беседа на Светог Саву (1861).20)

Бавио се и превођењем, највише је преводио немачке романтичаре.21) Такође је размишљао о националном позоришту.22) Као члан новооснованог Драговољачког позоришног друштва (1861), српске позоришне дружине, које је своје представе изводила у Будиму, пред пештанским и будимским Србима,23) за потребе дружине је превео и прерадио комаде Кобно име и Инкогнито, Словака Јана Парлика, дајући јунацима српска имена и смештајући радњу на наше просторе. На једном извођењу се прихватио глумачке улоге у комаду Инкогнито, када је тумачио лик учитеља Здравковића, што је публика лепо прихватила.24)

Јула 1863. положио је други државни испит у Пешти. После тога је једно време провео у манастиру Шишатовац, а у децембру је положио први ригорозум (докторат).25)

Био је болешљив, као студент је живео у оскудици и делио собу са Светозарем Савковићем у Текелијануму.26) Умро је неочекивано у двадесетседмој години, на Крстовдан 5/17. јануара 1864. године у Текелијануму, у Пешти.27)

Сахрањен је у порти српске православне цркве у Пешти.

Скупљене списе Косте Рувараца први део 1866. и други 1869. издао је Ђорђе Поповић у Новом Саду.28)

Литература


Kosta Ruvarac

1) , 8) , 21)
Радован Пилиповић, 15. 3. 2011.
2)
Бошко Сувајџић, 2007, стр. 13
3) , 5)
Димитрије Руварац, 1906, стр. 428
4) , 6)
Бошко Сувајџић, 2007, стр. 12
7)
Димитрије Руварац, 1906, стр. 429
9)
Јован Туроман, 1866, стр. V
10) , 11)
Јован Туроман, 1866, стр. VI
12)
Јован Туроман, 1866, стр. VII
13) , 14) , 15) , 27) , 28)
Стеван В. Поповић, 31. 12. 1882, стр. 376
16)
Јован Туроман, 1866, стр. XIV
17) , 19) , 22) , 24) , 26)
Ј. Чалија, 18. 11. 2011.
18)
Јован Туроман, 1866, стр. IX
20) , 25)
Јован Туроман, 1866, стр. XII
23)
Љиљана Пешикан Љуштановић 1, 2011, стр. 6
коста_руварац.txt · Последњи пут мењано: 2023/07/07 07:58