Добро дошли на Српску енциклопедију

Димитрије Руварац

Димитрије Руварац (Стари Бановци, 25. октобар1) 1842 — Сремски Карловци, 3. децембар 1931), свештеник и историчар, протојереј и библиотекар Патријаршијске библиотеке у Сремским Карловцима.2) Аутор је оригиналних научних радова, расправа, студија и издавач неколико важних извора за писање српске црквене историје.3)

Биографија

Породица Руварац води порекло из околине Бихаћа и Цазина, на граници између Кордуна и Босанске крајине.4) Рођен је 25. октобра 1842. у Старим Бановцима, у сиромашној сеоској породици, од мајке Јулијане (рођене Шевић), родом из Осијека5)6) и оца Василија7) (Васе), који је у то доба био сеоски парох у истом месту.8) Породица се 1847.9) преселила у Нове Карловце (познатији као Сасе), недалеко од Инђије, док је отац тамо обављао дужност пароха. Тамо је завршио српску основну школу. У истом месту су му касније умрла оба радитеља.10) Имао је старију браћу Лазара (који је завршио философију у Бечу и ступио у државну чиновничку службу), Јована (у монаштву назван Иларион), затим рано преминули књижевник Коста, звезда омладинског покрета у Пешти, врло млад је преводио Хајна и друге немачке романтичаре.11) Према својој аутобиографији, љубав према књизи развила је мајка, која је била посебно паметна и вредна. Говорила је немачки језик и често је читала.12)

Немачку основну школу, гимназију и на крају богословију (1852—1856)13) је завршио у Сремским Карловцима.14) На богословији му је предавао тек замонашени Иларион Руварац, његов старији брат.15) По завршетку школовања радио је најпре као учитељ, месец дана у Крушедолу,16) а затим неколико месеци у Земуну до краја школске 1865/66. године. У августу 1866. постао је капелан земунском проти,17) а у октобру исте године се оженио са Софијом, рођеном Булић, ћерком боровског пароха и нешто касније је рукоположен за ђакона.18) Био је администратор, а од 1870. парох у земунској Горњој Вароши. Чин протојереја је стекао 1893. године.19)

Године 1899, на позив патријарха српског Георгија, постављен је за управитеља Српске манастирске штампарије у Карловцима и библиотекара митрополијско-патријаршијске библиотеке. Почетком 1903. постао је уредник „Српског Симеона“,20) званичног листа Архијерејског синода за црквено-просветне и потребе Карловачке митрополије, у коме је објављивао историјску грађу за упознавање прошлости Карловачке митрополије.21) Тиме се бавио до 1907, када је умро његов главни покровитељ, патријарх Георгије. Истовремено је смењен са места управника Српске манастирске штампарије и Патријаршијске библиотеке..22) Исти посао, објављивања документације за црквену историју је наставио као уредник у часопису „Архив за историју Српске православне карловачке митрополије“„“ који је излазио у четири годишта у периоду 1911—1914.23) Исте 1911. враћен је на место библиотекара у Патријаршији,24) наследивши свога брата Јована. Печатирао је, инвентарисао књиге и оформио алфабетски каталог.25) По истом принципу уредио је и Иларионову библиотеку, која је бројала 1.852 наслова у 2.433 свеске и за њу је израдио посебне листиће и саставио посебан протокол, сачувавши је тако као посебну целину, као и библиотеку Захарија Орфелина од 102 наслова у 135 свезака, која је 1894. године пренета у Патријашијску библиотеку. О Патријаршијској библиотеци се старао све до смрти. После Првог светског рата велику пажњу је посветио враћању књига, које су за време рата нестале, као и увећању фонда и уређењу библиотеке.26)

Био је редовни члан Матице српске и њеног књижевног одељења, члан и утемљивач друштва „Светог Саве“, оснивач и члан Српске пчеларске задруге у Руми и потпомажући члан „Српских сокола“ у Сремским Карловцима.27)

Био је дописни члан Српске краљевске академије (Академије друштвених наука) од 3/16. фебруара 1906.28)

Извршио је самоубиство 3. децембра 1931. године у Сремским Карловцима,29) где је живео скромно и повучено.30)

Дела

Био је многостран. Писао је политичке и посебно црквенополитичке чланке и расправе, као и литералноисторијске стдудије. Водио је жестоке расправе са политичким противницима, као и са лошим историчарима, нарочито плагијаторима.31) Написао је серију текстова насловљених „Доле образину”, где је критиковао угледне личности из цркве, каноничара Емилијана Радића, противника патријарха Георгија, затим Радослава Грујића и Никодима Милаша. Полемисао је и о политици, нападајући ставове Светозара Милетића. Писао је о националним питањима. Одговарајући на изазов хрватског „Обзора”, да Срби кажу шта су им Хрвати скривили, написао је чланак у наставцима у „Новом времену” (1894), под насловом „Ево, шта сте нам криви!”,32) који је годину дана касније, у прерађеном облику издао као књигу.33)

Према сопственој аутобиблиографији, до 1927. године је објавио 1101 библиографску јединицу из области црквене, културне, делимично друштвене и политичке историје српског народа XVIII и XIX века у крајевима Хабзбуршке монархије.34) Како је и сам записао: „био је вољан и оран да што више изнесе из таме на видело, историјске грађе из нашег црквено-народног живота“.35)

За писање је користио изворе из тадашње Патријаршијске библиотеке, у којој је радио, као и из српских манастира, епархијских и конзисторијалних архивских збирки. Неки од коришћених извора, више не постоје, посебно после усташке пљачке Фрушкогорских манастира, у мају и јуну 1941. године, па су поједини његови радови сада и једини научни извори.36)

Часописи

Потписујући се својим именом или под псеудонимима В. С. Д. (Вујанов син Димитрије) или С. С. (Стари саборлија),37) сарађивао је са бројним часописима, од којих су неки касније објављени као засебна дела. Објављивао је чланке:

  • политичке природе у:38)
    • новосадском „Напретку“ (1865, 1868)
    • „Земунском гласнику“ (1868. и 1869)
    • београдском „Јединству“ (1869)
    • земунском „Граничару“ (1874—1876)
    • новосадској „Застави“ (1873—1874, 1884—1886)
    • новосадском „Бранику“ (1886—1902)
    • новосадском „Српском колу“ (1885)
    • бегорадском „Истоку“ (1880)
    • београдском „Доситеју“ (1889)
    • београдском „Виделу“ (1887—1888)
    • пештанском „Српском дневнику“ (1889)
    • земунском „Новом времену“ (1889—1898)
  • писао је за књижевне листове:39)
    • богословски часопис „Глас истине“ (1885—1890)
    • „Јавор“ (1887—1893)
    • „Хришћански весник“ (1887—1890)
    • учитељски лист „Нови васпитач“ (1888)
    • „Весник српске цркве“ (1894)
    • „Коло“ (1890)
    • „Старинар“ (1890—1891)
    • „Дело“ (1897—1899, 1904)
    • босанско-херцеговачки „Источник“ (1890, 1891)
    • „Стражилово“ (1885, 1888)
    • „Бранково коло“ (1898, 1901, 1902, 1904, 1905)
    • „Богословски гласник“ (1902, 1904, 1905)
    • „Српски Симеон“ (од 1892)
  • писао је говоре, беседе, споменице који су изашли различитим српским органима:40)41)
    • „Годишњици“ (1889, 1893)
    • „Споменику“ Српске краљевске академије
    • „Летопису Матице српске“
    • „Гласнику“ Српског ученог друштва

Књиге

Од значајнијих дела се издвајају:42)

  • „Автобиографија протосинђела Кирила Цвјетковића и његово страдање за Православље“ (1898)
  • „Постанак и развитак српске црквено-народне автономије“ (1899)
  • „Шематизам источно-православне српске митрополије карловачке за 1900 године“ (1900)
  • „Јован Рајић, архимандрит 1726—1801“ (1902)
  • „Српска митрополија карловачка око половине XVIII века“ (1902)
  • „Опис фрушкогорских манастира 1753“ (1904)43)
  • „Архимандрита Јована Рајића Историја катихизма“ (1912)
  • „Историја Патријаршијске библиотеке“ (1919)
  • „Нацрт живота и списак књижевних радова митрополита Стратимировића“ (1921)
  • „Покрово-богородичине школе у Карловцима 1749-1769“ (1926)

Одликовања

Одликован је протојерејским крстом и Орденом Светог Саве четвртог реда.44)

Литература

Спољне везе

1)
највероватније по Јулијанском календару
2) , 28)
Љ. Никић, Г. Жујовић, Г. Радојчић-Костић, 2007, стр. 287
3) , 4) , 11) , 19) , 21) , 23) , 29) , 34) , 36) , 42)
Радован Пилиповић, 15. 3. 2011.
5) , 13)
Бошко Сувајџић, 2007, стр. 13
6) , 8)
Димитрије Руварац, 1906, стр. 428
7) , 9)
Бошко Сувајџић, 2007, стр. 12
10) , 14) , 16) , 17) , 18)
Димитрије Руварац, 1906, стр. 429
12)
Бошко Сувајџић, 2007, стр. 14
15) , 22) , 24) , 30) , 32) , 35)
Ј. Чалија, 18. 11. 2011.
20) , 27)
Димитрије Руварац, 1906, стр. 430
25) , 26)
Јелица Живковић, 2005, стр. 179
31)
Никола Радојчић, 1928, стр. 1010
33)
Ратко Дмитровић, 2012.
37) , 40)
Димитрије Руварац, 1906, стр. 447
38)
Димитрије Руварац, 1906, стр. 431-434
39)
Димитрије Руварац, 1906, стр. 438-446
41)
Димитрије Руварац, 1906, стр. 448
43)
Димитрије Руварац, 1904, стр. 1
44)
Ко је ко у Југославији, 1928, стр. 131
Штампање