Корисничке алатке

Алатке сајта


јован_пачић

Јован Пачић

Јован
Пачић
јован_пачић.jpg
Рођење:
17. новембар 1771.
Баја,
Хабзбуршка монархија

Смрт:
16. децембар 1849.
Будим,
Хабзбуршка монархија

Јован Пачић (Баја, 17. новембар 1771 — Будим, 16. децембар 1849), српски официр, песник и сликар. Био је члан Друштва српске словесности.

Ратна каријера

Јован Пачић је рођен 17. новембра 1771. године у Баји у Бачкој.1))2) Након основне школе у Баји похађао је шест разреда гимназије у Баји и Калочи, а последња два разреда завршио је у Будиму.3) Његов отац је једно време био прилично богат, али онда је пропао, па су постали веома сиромашни.4)5) За време рата коалиције држава против Француске републике ступио је 1792. или 1793. у аустријску војску понајвише да би се решио сиромаштва.6) У ратовима против Француске учествовао је као коњаник.7) У војсци је служио двадесет година.8) Дуго времена је провео ратујући у Италији. Учествовао је и био је тешко рањен у одлучујућој бици код Ваграма 5. јула 1809, у којој је Наполеон победио аустријску војску.9) Сабљом је посечен преко усана, тако да му је доња вилица једно време висила.10) У то време био је коњанички капетан. Учествовао је и у Наполеоновом походу на Русију 1812. у корпусу кнеза Шварценберга.11) Из похода се вратио жив, али тешко промрзлих ногу, па је морао да се демобилише.12) Постоји и друга верзија да је напустио војску због неслагања са претпостављенима.13)

У Новом Саду и Будиму

Био је образован човек, који је познавао ратну историју и војне науке. Као умировљени коњички капетан живео је у Новом Саду.14) У Новом Саду је крајем 1825. спремио своје песме за штампу. Из Новога Сада преселио се 1832. године у Ђер, а 1838. године у Будим, где је остао до смрти.15)16) Будим је у то време био средиште српске књижевности и ту је сарађивао и годинама становао у Златном Јелену заједно са Симом Милутиновићем Сарајлијом и Милованом Видаковићем.17) Умро је 16. децембра 1849. године у гостионици Златни Јелен, за време бомбардовања и јуриша војске Лајоша Кошута на будимску тврђаву.18)

Књижевност

Као књижевник написао је много. Главно његово дело су његове песме изашле 1827. у три књиге у Будиму под насловом Сочиненија пјеснословска Јоана Пачића.19) У првој књизи има 109 песама, у другој 100 и у трећој 155 песама.20) Осим тих песама писао је у ондашњим часописима. Писао је песме и у „Српском народном листу” Теодора Павловића и у „Зимзелену”.21) Најважније радове писао је у Летопису Матице српске.22) Од 1826. до 1844. године са 35 радова био је један од најредовитијих и највреднијих сарадника Летописа Матице српске.23)

Песме Јована Пачића су љубавне, винске, војничке, оде, елегије и епиграми.24)25) Спољашњи облик им је по узору савремених немачких романтичара.26) Пачићева поезија је кабинетска, до извесне мере прециозна, али јој се не може одрећи извесно осећање нежности и грациозности.27) Језик му је полународни, афектирано учени језик тадашњих образованих Срба грађана.28) Пачић је 1828. у сарадњи са Јаном Коларом издао Именослов или речник лични имена разни народа словенски.29) Говорио је и читао десетак језика и сматран је за ретко образованог Србина, напредног националисту, који је показивао симпатије према Илирском покрету, али никада није прихватио Вукову реформу. Почетком 19. века Будим је био средиште српске књижевности, пошто су Пачић, Сима Милутиновић Сарајлија и Милован Видаковић, као меродавни књижевни тријумвират, овде у заједници развијали своју активност.30) Пачић је први јужнословенски књижевник, који је почео да преводи Гетеа.31)

Сликарство

Бавио се и сликарством. Углавном је сликао акварелске пејзаже, које су савременици хвалили.32) Инжењерске нацрте и планове израђивао је стручно.33) Битни су његови акварели о становницима његове родне Бачке. Прецизно и детаљно сликао је народну и грађанску ношњу бачких Срба, Буњеваца, Немаца, Мађара и Француза. Ови акаврели чувају се данас у Сечењијевој библиотеци у Будимпешти, а поново их је открио српски књижевник из Будимпеште Стојан Д. Вујичић.

Литература

Спољне везе

1)
„ЖИ”, В. Николић, Јован Пачић, Бранково коло (1902
2)
„НА”, Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка, књига 3, Београд, 1929, стр. 311
3) , 4) , 16)
Властоје Д. Алексијевић, Савременици
5) , 6) , 7) , 8) , 9) , 10) , 11) , 12) , 15) , 19) , 20) , 21) , 22) , 23)
ЖИ
13) , 14) , 17) , 18) , 24) , 26) , 27) , 28) , 29) , 30) , 31) , 32) , 33)
НА
25)
Највећи део текста надаље је дословце пренесен из Народне енциклопедије (1929), књига 3, стр. 311
јован_пачић.txt · Последњи пут мењано: 2023/04/03 23:23