Теодор Павловић
Рођење: 26. фебруар 1804. Ново Милошево, Хабзбуршка монархија Смрт: 24. август 1854. Ново Милошево, Хабзбуршка монархија

Тодор Павловић или Теодор Павловић (Карлово,¹⁾ 26. фебруар 1804 — Карлово, 24. август 1854), српски књижевник и публициста. Био је уредник Летописа Матице српске (1832—1841). Захваљујући његовом залагању Матица српска је након гашења била 1836. поново обновљена.

Тодор Павловић је рођен 26. фебруара 1804. године у Карлову, које је данас у саставу Новога Милошева у околини Кикинде.²⁾³⁾ Његов отац био је угледан занатлија, који се бринуо о школовању свога сина.⁴⁾ Основну школу завршио је у Карлову, а немачку школу је похађао у Хацфелду (Жомбољ).⁵⁾ Гимназију је похађао у Темишвару, Кикинди, Сегедину и највише у Сремским Карловцима.⁶⁾ Филозофију је похађао у Сегедину, а студиј права у Братислави (Пожуну) и Пешти.⁷⁾

Одмах након завршенога школовања примљен је као приправник у адвокатској канцеларији мађарско-српскога књижевника Михаила Витковића,⁸⁾ који је био велики српски патриота. Витковић је писао углавном на мађарском, а у његовој кући окупљали су се мађарски књижевници и борци за реформе.⁹⁾ Ту је било средиште књижевнога и политичкога покрета у Мађарској (1825—1830), а гроф Стефан Сечењи је био свакодневни гост.¹⁰⁾ Ту су смислили и Мађарску академију.¹¹⁾ Али Витковићева кућа није била само књижевни салон, ту се и говорило и певало српски и потицао српски патриотизам.

Током 1832. године Тодор Павловић је преузео уређивање Летописа Матице српске, листа који је од 1830. до 1864. излазио у Пешти.¹²⁾ Међутим у оквиру Матице српске одраније су постојали унутрашњи раздори, а временом су се појачавали, па је 1835. године Матица српска била забрањена, а и Летопис је престао да излази.¹³⁾ У том тешком тренутку Павловић се као секретар Матице српске и уредник Летописа матице српске својски заузео да се одржи Матица српска, да се добију потребна финансијска средства и да се добије дозвола власти.¹⁴⁾ Било је то раздобље велике мађаризације, када је било тешко добити одобрење од мађарских власти, али захваљујући дипломатским и адвокатским вештинама успео је да добије дозволу и за Матицу српску и за Летопис.¹⁵⁾ Тодор Павловић је на тај начин у најтеже време обновио Матицу српску.¹⁶⁾

Међутим након добијања дозволе требало је финансијски подићи Матицу, која је била без новца. За време забране током 1835. издавао је забавно-поучни „Србски народни лист”, који се одржао до 1849.¹⁷⁾ Основао је 1836. политички лист „Србске народне новине”, које су излазиле до 1849.¹⁸⁾ Постепено је напустио добро плаћену адвокатуру и сав се посветио књижевности, па је финансијски био у тешком стању, а у старости живео је од помоћи брата и пријатеља.¹⁹⁾ Финансијски је подигао и осигурао опстанак Матице и Летописа налажењем нових чланова.²⁰⁾²¹⁾ Његовим залагањем Матици српској приступили су Сава Текелија, барон Николић Рудњански, Алекса Симић, кнез Михаило Обреновић, кнез Александар Карађорђевић, црногорски владика Петар, Ђорђе Манаса, владике Јовановић и Поповић и митрополит Станковић.²²⁾ Уредио је 27 бројева Летописа матице српске (29—55), све до 1842. Тада је рекао: „Ако овим и најмању корист принесем свом народу, постигнућу жељу над свима жељама живота мога!” Као секретар Матице српске радио је до 1848, када се због болести повукао.²³⁾ Његовом заслугом Сава Текелија је своје имање оставио српском народу.²⁴⁾

У својим листовима и Летопису објавио је велики број чланака, који су били повезани са белетристиком.²⁵⁾ У Српском народном листу преводио је песме савремених Грка, а написао је и оду у славу словачкога песника Јана Колара.²⁶⁾ Писао је много чланака у којима је потицао српско друштво на савременији начин рада и живота.²⁷⁾ Издао је:²⁸⁾

• Виландове Симпатије или разговоре мудрог пријатеља, превод, Будим (1829)
• О обхожденију с људма, превод, Будим (1831)
• Драгољуб, забавник за годину 1845, Пешта (1845).²⁹⁾

• М. Милићевић, Поменик знаменитих људи у српскога народа новијега доба, 1888.
• Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка, књига 3, Београд, 1929, стр. 374
• Теодор Павловић и његов положај у животу нашега народа, Летопис матице српске 114 (1872) 203—213

• Биографија на сајту САНУ

Teodor Pavlovic