Корисничке алатке

Алатке сајта


теодор_павловић

Теодор Павловић

Теодор
Павловић
теодор_павловић.jpg
Рођење:
26. фебруар 1804.
Ново Милошево,
Хабзбуршка монархија

Смрт:
24. август 1854.
Ново Милошево,
Хабзбуршка монархија

Тодор Павловић или Теодор Павловић (Карлово,1) 26. фебруар 1804 — Карлово, 24. август 1854), српски књижевник и публициста. Био је уредник Летописа Матице српске (1832—1841). Захваљујући његовом залагању Матица српска је након гашења била 1836. поново обновљена.

Школовање

Тодор Павловић је рођен 26. фебруара 1804. године у Карлову, које је данас у саставу Новога Милошева у околини Кикинде.2)3) Његов отац био је угледан занатлија, који се бринуо о школовању свога сина.4) Основну школу завршио је у Карлову, а немачку школу је похађао у Хацфелду (Жомбољ).5) Гимназију је похађао у Темишвару, Кикинди, Сегедину и највише у Сремским Карловцима.6) Филозофију је похађао у Сегедину, а студиј права у Братислави (Пожуну) и Пешти.7)

У Витковићевоме кругу у Пешти

Одмах након завршенога школовања примљен је као приправник у адвокатској канцеларији мађарско-српскога књижевника Михаила Витковића,8) који је био велики српски патриота. Витковић је писао углавном на мађарском, а у његовој кући окупљали су се мађарски књижевници и борци за реформе.9) Ту је било средиште књижевнога и политичкога покрета у Мађарској (1825—1830), а гроф Стефан Сечењи је био свакодневни гост.10) Ту су смислили и Мађарску академију.11) Али Витковићева кућа није била само књижевни салон, ту се и говорило и певало српски и потицао српски патриотизам.

Уредник Летописа матице српске

Током 1832. године Тодор Павловић је преузео уређивање Летописа Матице српске, листа који је од 1830. до 1864. излазио у Пешти.12) Међутим у оквиру Матице српске одраније су постојали унутрашњи раздори, а временом су се појачавали, па је 1835. године Матица српска била забрањена, а и Летопис је престао да излази.13) У том тешком тренутку Павловић се као секретар Матице српске и уредник Летописа матице српске својски заузео да се одржи Матица српска, да се добију потребна финансијска средства и да се добије дозвола власти.14) Било је то раздобље велике мађаризације, када је било тешко добити одобрење од мађарских власти, али захваљујући дипломатским и адвокатским вештинама успео је да добије дозволу и за Матицу српску и за Летопис.15) Тодор Павловић је на тај начин у најтеже време обновио Матицу српску.16)

Обнова Матице српске

Међутим након добијања дозволе требало је финансијски подићи Матицу, која је била без новца. За време забране током 1835. издавао је забавно-поучни „Србски народни лист”, који се одржао до 1849.17) Основао је 1836. политички лист „Србске народне новине”, које су излазиле до 1849.18) Постепено је напустио добро плаћену адвокатуру и сав се посветио књижевности, па је финансијски био у тешком стању, а у старости живео је од помоћи брата и пријатеља.19) Финансијски је подигао и осигурао опстанак Матице и Летописа налажењем нових чланова.20)21) Његовим залагањем Матици српској приступили су Сава Текелија, барон Николић Рудњански, Алекса Симић, кнез Михаило Обреновић, кнез Александар Карађорђевић, црногорски владика Петар, Ђорђе Манаса, владике Јовановић и Поповић и митрополит Станковић.22) Уредио је 27 бројева Летописа матице српске (29—55), све до 1842. Тада је рекао: „Ако овим и најмању корист принесем свом народу, постигнућу жељу над свима жељама живота мога!” Као секретар Матице српске радио је до 1848, када се због болести повукао.23) Његовом заслугом Сава Текелија је своје имање оставио српском народу.24)

Књижевна и издавачка активност

У својим листовима и Летопису објавио је велики број чланака, који су били повезани са белетристиком.25) У Српском народном листу преводио је песме савремених Грка, а написао је и оду у славу словачкога песника Јана Колара.26) Писао је много чланака у којима је потицао српско друштво на савременији начин рада и живота.27) Издао је:28)

  • Виландове Симпатије или разговоре мудрог пријатеља, превод, Будим (1829)
  • О обхожденију с људма, превод, Будим (1831)
  • Драгољуб, забавник за годину 1845, Пешта (1845).29)

Литература

Спољне везе

1)
Тодор Павловић је рођен у Карлову. Карлово се између два светска рата називало Драгутиново, а након Другога светскога рата спајањем Драгутинова и Беодра настаје Ново Милошево.
2)
„ЛС”, Теодор Павловић и његов положај у животу нашега народа, Летопис матице српске 114 (1872) 203—213
4)
„НА”, Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка, књига 3, Београд, 1929, стр. 374
5) , 6) , 7) , 23) , 28) , 29)
ЖИ
8) , 21) , 24) , 25) , 26) , 27)
НА
9) , 10) , 11) , 12) , 13) , 14) , 15) , 16) , 17) , 18) , 19) , 20) , 22)
ЛС
теодор_павловић.txt · Последњи пут мењано: 2024/08/12 23:10