Марко Краљевић укида свадбарину

Марко Краљевић укида свадбарину је српска народна пјесма. Први пут ју је записао Вук Стефановић Караџић у дјелу Пјесме јуначке најстарије, књига друга 1845.

Текст пјесме

0001    Поранио Краљевићу Марко,

0002    Поранио низ Косово равно,

0003    Кад је био на води Сервани,

0004    Сукоби га Косовка девојка,

0005    Божју помоћ назива јој Марко:

0006    „Божја помоћ, Косовко девојко!”

0007    Девојка се до земље поклања:

0008    „Здраво да си, делијо незнана!”

0009    Ал’ јој Марко поче беседити:

0010    „Драга сестро, Косовко девојко!

0011    „Лепа ти си, секо, млађа била!

0012    „Красна ти си стаса и узраста!

0013    „Руменила, господска погледа!

0014    „Ал’ те, секо, коса покварила;

0015    „Јер си тако, секо, оседила?

0016    „С ког’ си млада срећу изгубила?

0017    „Ил’ са себе, ил’ са своје мајке,

0018    „Или са свог стара родитеља?”

0019    Проли сузе Косовка девојка,

0020    Па говори Краљевићу Марку:

0021    „Драги брато, делијо незнана!

0022    „С’ себе срећу изгубила нисам,

0023    „Ни са себе, ни са своје мајке,

0024    „Ни са свога стара родитеља;

0025    „Већ сам јадна срећу изгубила:

0026    „Ево има девет годин’ дана,

0027    „Како дође Арап прекоморац,

0028    „Па од цара Косово закупи,

0029    „И наметну зулум на Косово:

0030    „Косово га и поји и рани;

0031    „Па је други зулум наметнуо:

0032    „Ко с’ удаје, тридесет дуката;

0033    „Ко се жени, тридест и четири;

0034    „Који има, те толико даде,

0035    „Тај се јунак може оженити

0036    „И девојка млада удомити;

0037    „А у мене браћа сиромашна,

0038    „Нема блага, да Арапу даду,

0039    „У томе сам јадна заостала,

0040    „Те се нисам млада удомила;

0041    „Са тога сам срећу изгубила.

0042    „Па још за то не би ни жалила,

0043    „Што нам с’ не да младим удавати,

0044    „И јунаком младим оженити;

0045    „Него ево и веће невоље,

0046    „Још је већи зулум наметнуо;

0047    „На ноћ иште младу и девојку,

0048    „Па девојку Арапине љуби,

0049    „И невесту слуге Арапове;

0050    „Обреди се све Косово редом,

0051    „Даваше му младе и девојке,

0052    „Ево мени тужној редак дође,

0053    „Да довече идем Арапину,

0054    „Да му ноћас, јадна, будем љуба,

0055    „Па ја мислим и размишљам мисли:

0056    „Мили Боже, што ћу и како ћу?

0057    „Ил’ ћу јадна у воду скочити,

0058    „Или ћу се млада обесити;

0059    „Волим, брате, изгубити главу,

0060    „Нег’ љубити свој земљи душмана.”

0061    Ал’ беседи Краљевићу Марко:

0062    „Драга сестро Косовко девојко!

0063    „Не шали се, у воду не скачи,

0064    „Немој себи смрти учинити,

0065    „Немој, секо, душе огрешити!

0066    „Већ ми кажи Арапове дворе,

0067    „Гди су двори Арапина црна?

0068    „Имам речи беседити с њиме.”

0069    Девојка му поче беседити;

0070    „Драги брато, незнана делијо!

0071    „А што питаш Арапове дворе?

0072    „Што и питаш? Остали му пусти!

0073    „Може да си нашао девојку,

0074    „Пак му идеш, носиш свадбарину;

0075    „А можда си јединац у мајке,

0076    „Па ћеш, брате, тамо погинути,

0077    „Па што ће ти саморана мајка?”

0078    Марко с’ маши руком у џепове,

0079    Те извади тридесет дуката,

0080    Па и даје Косовки девојки:

0081    „На ти, секо, тридесет дуката,

0082    „Пак ти иди своме белом двору,

0083    „Пак се рани, док ти с’ срећа јави;

0084    „Само кажи Арапове дворе,

0085    „Ја ћу платит’ свадбарину за те.

0086    „Зашто би ме Арап погубио,

0087    „Кад ја имам, сестро, доста блага,

0088    „Мого б’ платит’ све Косово равно,

0089    „Камо л’ не би за се свадбарину?”

0090    Девојка му поче беседити:

0091    „Нису двори, већ шатори пусти.

0092    „Погледајде доле низ Косово

0093    „Гди се онај свилен барјак вије,

0094    „Онде ј’ шатор црног Арапина,

0095    „Око њега зелена авлија,

0096    „Сва авлија главам’ накићена:

0097    „Ево нема још недеља дана,

0098    „Како ј’ проклет’ Арап исекао

0099    „Седамдесет и седам јунака,

0100    „Косоваца тужни ђувегија;

0101    „Арап има четрдесет слугу,

0102    „Што чувају стражу око њега.”

0103    А кад Марко саслушао речи,

0104    Крену Шарца, оде низ Косово,

0105    Добра Шарца врло расрдио,

0106    Из копита жива ватра сева,

0107    Из ноздрва модар пламен лиже;

0108    Срдит Марко језди низ Косово,

0109    Рони сузе низ јуначко лице,

0110    А кроз сузе гњевно проговара:

0111    „Ој давори, ти Косово равно!

0112    „Шта си данас дочекало тужно,

0113    „После нашег кнеза честитога,

0114    „Да Арапи сад по теби суде!

0115    „Ја срамоте поднети не могу,

0116    „Ни жалости велике трпити,

0117    „Да Арапи таки зулум чине

0118    „И да љубе младе и девојке.

0119    „Данас ћу вас, браћо, осветити,

0120    „Осветити, или погинути.”

0121    Оде Марко право под шаторе,

0122    Угледа га Арапова стража,

0123    Па казује црну Арапину:

0124    „Господине, Арап-прекоморче!

0125    „Чудан јунак језди низ Косово

0126    „На витезу коњу шареноме,

0127    „Добра коња врло расрдио

0128    „Из копита жива ватра сева,

0129    „Из ноздрва модар пламен лиже;

0130    „Оће јунак на нас ударити.”

0131    Ал’ беседи Арапине црни:

0132    „Децо моја, четрдесет слугу!

0133    „Не сме јунак на нас ударити,

0134    „Ваља да је нашао девојку,

0135    „Па нам иде, носи свадбарину,

0136    „Жао му је, што ће дати благо,

0137    „Са тога се врло расрдио;

0138    „Већ изид’те пред нашу авлију,

0139    „Па јунака дочекајте лепо,

0140    „Пред њиме се смерно поклоните,

0141    „Под њим добра коња приватите,

0142    „Примите му коња и оружје,

0143    „Пустите га мени под шаторе,

0144    „Не ћу блага, узећу му главу,

0145    „Да добијем коња према себе.”

0146    Испадоше Арапове слуге,

0147    Да под Марком добра коња приме,

0148    А кад близу угледаше Марка,

0149    Не смедоше пред Марка изићи;

0150    Беже слуге под шатор Арапу,

0151    Па се крију за Арапа слуге,

0152    Покривају сабље јапунџети,

0153    Да им Марко не види сабаља.

0154    И сам Марко у авлију уђе,

0155    Пред шатором одседнуо Шарца,

0156    Своме Шарцу тако беседио:

0157    „Одај, Шаро, и сам по авлији,

0158    „А ја идем под шатор Арапу,

0159    „Наоди се шатору на врати,

0160    „Ако б’ мени до невоље било.”

0161    Пак се Марко под шатора шеће,

0162    Арап седи, пије вино ладно,

0163    Служи му га млада и девојка;

0164    Божју помоћ називао Марко:

0165    „Божја помоћ, драги господине!”

0166    Арап њему лепше одговара:

0167    „Здрав, јуначе, делијо незнана!

0168    „Од’ јуначе, да пијемо вина,

0169    „Па ми кажи, што си ми дошао.”

0170    Ал’ беседи Краљевићу Марко:

0171    „Немам каде с тобом пити вина;

0172    „А добро сам до тебе дошао,

0173    „Врло добро, боље бит’ не може:

0174    „Ја испроси лепоту девојку,

0175    „Осташе ми на друму сватови,

0176    „Дошао сам, дон’о свадбарину,

0177    „Да дам благо, да водим девојку,

0178    „Да ми нико на пута не стане;

0179    „Кажи мени, што је свадбарине?”

0180    Арап лепо Марку проговара:

0181    „Та ти за то и одавно знадеш:

0182    „Ко с’ удаје, тридесет дуката;

0183    „Ко се жени, тридес'т и четири;

0184    „Ти се видиш јунак од мејдана,

0185    „Није квара да стотину дадеш!”

0186    Марко с’ маши руком у џепове,

0187    Пред Арапа три дуката баци:

0188    „Веруј мени, више немам блага,

0189    „Већ кад би ме тео причекати,

0190    „Док се вратим с лепотом девојком,

0191    „Тамо ће ме даривати лепо,

0192    „Све ћу теби поклонити даре,

0193    „Теби даре, а мени девојка.”

0194    Цикну Арап као змија љута:

0195    „У мен’, курво вересије нема!

0196    „Не даш блага, са мном се подсмеваш;”

0197    Па потрже тешка буздована,

0198    Те удара Краљевића Марка,

0199    Удари га три четири пута.

0200    Насмеја се Краљевићу Марко:

0201    „О јуначе, Арапине црни!

0202    „Ил’ се шалиш, ил’ од збиље бијеш?”

0203    Цичи Арап, као змија љута:

0204    „Не шалим се, већ од збиље бијем.”

0205    Али Марко поче беседити:

0206    „А ја мислим, да се шалиш, тужан;

0207    „А кад, море, ти од збиље бијеш,

0208    „И ја имам нешто буздована,

0209    „Да те куцнем три четири пута;

0210    „Колико си мене ударио,

0211    „Толико ћу тебе ударити,

0212    „Па ћем’ онда на поље изићи

0213    „И из нова мејдан започети.”

0214    Трже Марко буздована свога,

0215    Пак удари Арапина црна,

0216    Како га је лако ударио,

0217    Искиде му из рамена главу!

0218    Насмеја се Краљевићу Марко:

0219    „Боже мили, на свем’ тебе вала,

0220    „Кад брж’ оде са јунака глава!

0221    „Кан’ да није на њему ни била!”

0222    Трже Марко сабљу од појаса,

0223    Пак зареди Арапове слуге,

0224    Исече му четрдесет слугу,

0225    А четири не кте погубити,

0226    Већ и Марко остави за правду,

0227    Кој’ ће сваком право казивати,

0228    Како ј’ било Арапу и Марку;

0229    Све с авлије поскидао главе,

0230    Па је главе саранио лепо,

0231    Да ј’ не кљују орли и гаврани,

0232    Па авлију пусту накитио,

0233    Накити је Арапским главама;

0234    Арапово благо покупио;

0235    А четири слуге Арапове,

0236    Које није тео погубити,

0237    Оправи и по Косову Марко,

0238    Оправи и на четири стране,

0239    Те телале по Косову слуге:

0240    „Гди девојка има за удају,

0241    „Нека тражи себи господара,

0242    „Нек с’ удаје, док је за младости;

0243    „А гди јунак има за женидбу,

0244    „Нек се жени, нека љубу тражи;

0245    „Од сад више нема свадбарине,

0246    „Марко за све свадбарину плати.”

0247    Све повика, мало и велико:

0248    „Бог да живи Краљевића Марка!

0249    „Који земљу од зла избавио,

0250    „Који сатр земљи зулумћара:

0251    „Проста м’ била и душа и тело!”

Литература

  • Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета.
  • Пјесме јуначке најстарије, књига друга 1845. Исто издата и у Београду, 1988.
Штампање