Владимир Кондић
Рођење: 6. мај 1863. Београд, Кнежевина Србија Смрт: 27. мај 1940. Београд, Краљевина Југославија

Владимир Кондић (Београд, 24. април/6. мај 1863 — Београд, 27. мај 1940), српски генерал и генерал војске Краљевине Југославије.

Владимир Кондић је рођен 24. априла/6. маја 1863. године у Београду.¹⁾ Потомак је Конде Бимбаше који је у Првом српском устанку са неколико устаника отворио Сава капију и омогућио устаницима да 1806. ослободе Београд.²⁾³⁾ Владимир Кондић је у Београду завршио основну школу и седам разреда гимназије.⁴⁾ Уписао се 1883. у нижу школу Војне академије у 16. класи.⁵⁾⁶⁾ Већ као питомац Војне академије учествовао је 1885. године у Српско-бугарском рату на служби у штабу пешадијског пука.⁷⁾ Био је током рата и водник у разним јединицама.⁸⁾ Због рата прекинуто је војно школовање, а цела класа добила је чин потпоручника пре избијања рата.⁹⁾ касније су морали да доврше школовање накнадним курсом од септембра 1886. до јула 1887.¹⁰⁾ Од 1888. похађао је у 2. класи вишу школу Војне академије, а завршио ју је октобра 1890. године.¹¹⁾ Од априла 1890. био је наставник у пешадијској подофицирској школи.¹²⁾ Од априла 1891. до октобра 1892. био је као државни питомац на 7. гренадирском пуку у Русији.¹³⁾¹⁴⁾

Од 1892. до 1896. био је командир чете у подофицирској школи.¹⁵⁾ Од марта 1896. до марта 1897. био је ађутант министара одбране Драгутина Франасовића и Јована Мишковића.¹⁶⁾ После тога вратио се у подофицирску школу.¹⁷⁾ Унапређен је 1898. у чин мајора.¹⁸⁾ Марта 1900. постављен је за вршиоца дужности команданта 1. пешадијског пука.¹⁹⁾ Од априла 1900. до краја априла 1902. био је ађутант краља Александра Обреновића.²⁰⁾ Унапређен је марат 1903. у чин потпуковника. У време Мајског преврата јуна 1903. био је вршилац дужности команданта 8. пука, али на дан преврата разрешен је дужности.²¹⁾ Након преврата у два месеца два пута су га прекомандовали на различите дужности команданта, тако да је био командант најпре 11. а онда 3. пука.²²⁾ Јула 1903. постављен је за помоћника команданта Дринске дивизијске области.²³⁾ На том положају остао је до 1912.²⁴⁾ Унапређен је августа 1908. у чин пуковника.²⁵⁾

У Првом балканском рату командовао је Тимочком дивизијом 1. позива.²⁶⁾ Његова дивизија и бугарска Рилска дивизија била је у саставу 2. армије под командом Степе Степановића.²⁷⁾ Задатак 2. армије био је да помаже наступање 1. армије и да дејствује на турски десни бок.²⁸⁾ Тимочка дивизија под командом Кондића заузела је 7/20. октобра 1912. Криву Паланку, а 9/22. октобра Кратово.²⁹⁾ Након упорне битке заузела је 12/25. октобра Црни врх, који је бранио турски 43. низамски пук.³⁰⁾ Након победе српске војске у Кумановској бици Тимочка дивизија 1. позива упућена је на Једрене заједно са Дунавском дивизијом 2. позива и са артиљеријом.³¹⁾ Учествовала је у опсади Једрена све до његовога пада 13/26. марта 1913.³²⁾ У време почетка Другог балканског рата Тимочка дивизија 1. позива под Кондићевим заповедништвом налазила се у околини Пирота.³³⁾ Успео је да задржи продор бугарске 3. армије и на тај начин потпомогне српској победи.³⁴⁾ Због заслуга у Балканским ратовима унапређен је новембра 1913. у чин генерала.³⁵⁾

Одмах на почетку Првог светског рата командовао је истом Тимочком дивизијом 1. позива.³⁶⁾ Његова дивизија је учествовала као стратегијска резерва у Церској бици, па је била употребљена последњи дан битке.³⁷⁾ Тимочка дивизија је својом успешном акцијом на најкритичнијем делу за 2. армију принудила аустроугарску восјку на повлачење са Марјановића виса.³⁸⁾ Након Церске битке Тимочка дивизија је требала да помаже прелазак српске 1. армије у Срем у тзв. Сремској операцији.³⁹⁾ Задатак је био да ако могу да покушају да форсираju Саву и да покушаju да заузме Сремску Митровицу.⁴⁰⁾ Кондић је криво претпостављао да у Срему нема већих непријатељских јединица.⁴¹⁾ Један део његове војске пребацио се 6. септембра 1914. до 13:20 на леву обалу Саве код Чеврнтије.⁴²⁾ До тада на другу обалу Саве превежено је шест батаљона и једна батерија.⁴³⁾ Кондић је онда донео погрешну одлуку да се обустави превожење војске и да се почне са превожењем материјала за понтонски мост.⁴⁴⁾ Због погрешног прорачуна потребнога материјала за мост недостајало је 55 метара моста, који се онда морао подизати много споријом методом стојних потпора, а поред тога близина већих непријатељских снага стварала је проблем.⁴⁵⁾ Кондић је направио следећу грешку, када је уместо утврђивања мостобрана наредио наступање јединицама са мостобрана у смеру Јарка, Митровице и Шашинаца.⁴⁶⁾ Малене српске снаге навукле су на себе аустроугарску 29. дивизију, која је лако натерала српске снаге на неуредно повлачење од Шашинаца и Јарка.⁴⁷⁾ У паници, која је уследила војници су покушавали да се домогну друге обале Саве. Из строја је избачено 6.366 војника и изгубљена су три топа.⁴⁸⁾ Тимочка дивизија 1. позива доживела је тада тежак пораз у једнодневној бици.⁴⁹⁾

Због тога неуспеха разрешен је 8. септембра свих дужности, а 20. децембра 1914. осуђен је на годину дана затвора.⁵⁰⁾ Почетком 1915. пензионисан је на властити захтев.⁵¹⁾ Био је најпре осуђен, али након рата на поновном суђењу био је рехабилитован.⁵²⁾ Преведен је у резерву и унапређен је у виши чин 26. августа 1930. године. Умро је 27. маја 1940. у Београду.⁵³⁾ Сахрањен је на Новом гробљу.

• Милић Милићевић и Љубодраг Поповић, Генерали војске Кнежевине и Краљевине Србије, Војноиздавачки завод, Београд, 2003.
• Генерал Владимир И. Кондић, Политика, број 11489, уредник Миомир Миленовић, Јован Тановић, 29. 5. 1940, стр. 14
• Саво Скоко, Војвода Радомир Путник II, БИГЗ, Београд, 1985.

Vladimir Kondic