Јаков Живановић (Обрежа, 18. фебруар/1. март 1808 — Београд, 9/21. август 1861), српски политичар и књижевни радник. Био је у служби кнеза Милоша директор кнежеве канцеларије (1834—1839). Као противник Вукове реформе језика водио је борбу против Друштва српске словесности. Члан Друштва српске словесности постао је 1. августа 1848.

Немачку школу завршио је у Шимановцима 1818, а гимназију у Сремским Карловцима 1824. године.⁵⁹⁸³⁾ У Карловцима је завршио и богословију 1827.⁵⁹⁸⁴⁾ Докторирао је 1830. филозофију у Пешти, а након тога био је професор гимназије у Сремским Карловцима.^5985)5986) У Србију је прешао 1834. године и постао је директор канцеларије кнеза Милоша (1834—1839).⁵⁹⁸⁷⁾ За члана Државнога савета именован је 18. јануара 1836.⁵⁹⁸⁸⁾ Био је јако одан кнезу, што је кнез знао да искористи у време када је већина саветника била за ограничавање кнежевога апсолутизма. У главну кнежеву канцеларију довукао је више својих пријатеља на које се могао услонити.⁵⁹⁸⁹⁾ То је створило прилику кнез Милошевим противницима да говоре да кнезом управља Живановић са својим „Швабама”.⁵⁹⁹⁰⁾

Приликом преговора пре израде Турскога устава из 1838. кнез га је послао заједно са Аврамом Петронијевићем у Цариград.⁵⁹⁹¹⁾ У Цариграду је био посланик од марта 1838. до марта 1839. године.⁵⁹⁹²⁾ Аврам Петронијевић се залагао да се кнежева власт ограничи Државним саветом, а са друге стране Јаков Живановић се држао кнежевих инструкција, па је настојао да Савет буде што је могуће више зависан од кнеза.⁵⁹⁹³⁾ Међутим кнежеви противници су Турским уставом били задовољни, јер је ослабио власт кнеза и ојачао власт Савета. Пошто се није слагао са Турским уставом Живановић се брзо након његовога усвајања одселио марта 1839. године у Срем.⁵⁹⁹⁴⁾ Био је ожењен Катарином, ћерком Михаила Грујовића, секретара Карађорђевог Правитељствујушчега совјета.⁵⁹⁹⁵⁾

Године 1848. учествовао је у Српском народном покрету 1848/1849. и био је изабран за члана Главнога народнога одбора.⁵⁹⁹⁶⁾ Након Мајске скупштине 13. маја 1848. године Главни одбор је одлучио да се објасне права српског народа и да се оправдају одлуке и захтеви Мајске скупштине, па је Јаков Живановић написао званичну публикацију Осветљење искања народа српскога у Аустрији у ово време.⁵⁹⁹⁷⁾ За време српскога народнога покрета одлазио је у важне мисије за покрет. Током 1850. поново је прешао у Србију. Био је изабран 1852. године за секретара Савета, а 1855. за главнога секретара и 1857. за помоћника министра правде и просвете.⁵⁹⁹⁸⁾

У Друштву српске словесности био је противник Вука Стефановића Караџића приликом расправе око језика и правописа.⁵⁹⁹⁹⁾ Био је омражен због веза са аустријским конзулом Радосављевићем, који је имао велики утицај на кнеза Александра Карађорђевића.⁶⁰⁰⁰⁾ Млади либерали мрзили су га због отпора Вуковој реформи. Светоандрејска скупштина 1858. протерала га је из Србије заједно са још неким политички неподобним Србима „пречанима”.⁶⁰⁰¹⁾ Из прогонства се брзо вратио и био је именован за председника окружнога суда у Крушевцу. Објавио је неколико списа, а главно дело му је Неколико примечанија на књигу Славени у Турској од Кипријана Роберта, а ту се налази доста података значајних за уставну кризу 1838.

• Гласник Србског ученог друштва, 1862, стр. 322–324
• Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка, књига 4, Београд, 1929, стр. 1332
• Бартоломео Куниберт, Српски устанак и прва владавина Милоша Обреновића, Београд (1901)
• Радмила Гикић Петровић, Ликови у дневнику Анке Обреновић, ДОО Дневник, Нови Сад, 2007.
• Драгољуб Павловић, Србија и српски покрет у Јужној Угарској 1848. и 1849., Српска књижевна задруга, Београд, 2009.

• Биографија на сајту САНУ

Jakov Zivanovic