Едвард Фриман
Рођење: 2. август 1823. Харборн, Енглеска Смрт: 16. март 1892. Аликанте, Шпанија Познат као: историчар и професор

Едвард Фриман (енгл. Edward Augustus Freeman) (Харборн, 2. август 1823 — Аликанте, 16. март 1892), енглески историчар и професор историје на Оксфорду. Залагао се за ослобођење потлачених балканских народа.

Едвард Август Фриман је рођен 2. августа 1823. године у Харборну (данас предграђу Бирмингема).¹⁾ Као дете остао је без родитеља, па га је подизала бака, која га је слала у приватне школе.²⁾ Био је марљив ђак и интересовао се за религиозна питања, историју и спољну политику.³⁾ Добио је стипендију за Тринити колеџ на Оксфорду.⁴⁾ Најпре је проучавао црквену архитектуру. То га је толико привлачило, да је обишао бројне цркве и правио скице, које би касније уобличавао у бољи цртеж.⁵⁾ Писао је и песме на енглеском. Прва књига, коју је написао била је Историја архитектуре (1849).⁶⁾ Иако није видио ниједну грађевину ван Енглеске књига је садржавала добар преглед развоја архитектуре. Током 1860. преселио се у Сомерсет.⁷⁾

Био је јако заинтересован за политику, па је постао активни политичар.⁸⁾ Једно време вршио је дужност локалног магистрата у Сомерсету.⁹⁾ У политици био је присташа Вилијама Гледстона.¹⁰⁾ Током 1886. подржавао је закон да се Ирској да одређена аутономија, али са друге стране супростављао се предлозима да онда ирски посланици задрже своја места у британском парламенту.¹¹⁾ Ипак више се интересовао за спољну политику. Залагао се за права малих и потлачених народа Балкана, захтевајући да се помогне да се ослободе турске тиранске власти.¹²⁾ Имао је истакнуту улогу у агитацији, која је уследила након турских злочина у Бугарској 1876.¹³⁾ Због својих залагања за балканске народе одликовали су га грчки краљ и црногорски кнез.¹⁴⁾

Унапредио је историјску науку у Енглеској инсистирајући на јединству историје и тумачећи студентима важност примарних историјских извора и како одабрати веродостојне изворе.¹⁵⁾ Тврдио је да је историја јединствена и недељива и да у историји не постоји подела на античку и савремену и да се историја не може разбијати на делове за сваку нацију.¹⁶⁾ Занимао се за античку грчку и римску историју, енглеску средњевековну, али и средњевековне историје других европских народа.¹⁷⁾ Историју Рима је сматрао централном за европску историју, зато што је европска историја у то доба била много јединственија.¹⁸⁾ Своју Историју Сицилије (1891—1894) написао је да би деломично илустровао то јединство.¹⁹⁾ Сматрао је да је проучавање историје безвредно, ако се не узму у обзир примарни извори, а он је на примерима учио како треба да се одабиру веродостојни извори и колика важност да се даје непоузданим. Његов углед као историчара највише почива на његовој књизи Историја норманског освајања (6 томова, 1867—1876).²⁰⁾ То дело одликује се ширином и дубином истраживања, критичкога осврта и задивљујућим степеном тачности.²¹⁾ Он је успео да проникне у прошлост захваљујући познавању практичне политике.²²⁾ Може да се сматра да је он изразити политички историчар. Говорио је да је историја заправо политика која је прошла, а да је политика заправо садашња историја.²³⁾ Написао је и много о Арату, Сули, Никији, Томасу Бекету, Вилијаму Освајачу, Фридриху Другом итд.²⁴⁾ Изабран је 1884. за професора модерне историје на Оксфорду.²⁵⁾ Од 1886. због лошег здравља много је времена проводио ван Енглеске.²⁶⁾ Умро је од богиња у Аликантеу у Шпанији 16. марта 1892.²⁷⁾

Дописни је члан Српског ученог друштва од 1884.

• Grande Encyclopédie, Paris 18, 128 (Anonim).
• Енциклопедија Британика (1911) том 11, стр. 76-77
• W. R. W. Stephens: The life and the letters of Edward A. Freeman. Vol. 1–2. London 1895.
• Н. Cronne: E. А. Freeman 1823–1892. History 28 (1943) 78–82.
• С. Кнежевић: Фримен у Бару. Овдје 31 : 367/369 (1999) 134–135.

• Краћа биографија на сајту САНУ

Edvard Friman