Српска енциклопедија је обновила свој сајт.
54% радова око преношења раније написаних чланака је завршено.

Узун-Мирко Апостоловић

Узун-Мирко Апостоловић

Узун-Мирко Апостоловић (Брајковац, око 1782 — Београд, 2. децембар 1868) је био српски војвода из Првог и Другог српског устанка. Прославио се децембра 1806. приликом ослобађања Београда. Седам пута је рањаван.

Младост и терзијски занат

Узун-Мирко Апостоловић рођен је око 1782. у селу Смрдљиковцу (данас Брајковац крај Лазаревца).1) Мирков отац Петар доселио се у Шумадију из Пипера.2) Узун-Мирков отац и деда учествовали су 1788. у Кочиној крајини у рату против Турака и обојица су погинула у том рату.3)4) Након пропасти Кочине крајине Миркова породица је испред Турака пребегла у Срем.5) Касније су се вратили из Срема и настанили су се у Мислођину у београдској нахији.6) У Београду је учио терзијски занат код великога мајстора Мехмеда.7) Терзије су били кројачи, који су шили и украшавали одећу. Постао је велики мајстор свога заната, о чему сведочи чињеница да је за дахију Аганлију израдио ћурак вредан сто дуката.8)9)

Бег међу устанике

Узун Мирко је био веома висок, па су га због тога Турци прозвали Узун-Мирко, што значи Високи Мирко.10) Живео је мирно међу Турцима и добро је научио турски језик. Мирков мајстор Мехмед терзија понудио је Мирку једну ћерку и велики део свога имања само да се пре тога потурчи.11)12) Мирко је на љубазан начин одбио ту понуду.13) У пролеће 1804. за време Првога српскога устанка неповерљиви Турци оптужили су Мирка његовом мајстору да тајно сарађује са устаницима, па је ишибан толико јако да три месеца није могао да хода.14) Тек му се почетком 1805. указала згодна прилика да побегне из Београда.15) Побегао је код Станоја Главаша.16) Током Првога и Другога устанка рањен је седам пута.17)18) Учествовао је у многим биткама. Први пут је рањен 1805. на Карановцу (Краљеву), други пут је рањен на Смедереву, а трећи пут приликом опсаде Београда октобра 1806.19)20)

Ослобађање Београда 1806.

Приликом ослобађања Београда 12. децембра 1806. Узун-Мирко се прославио заједно са бимбашом Кондом, који је раније био турски крџалијски заповедник.21)22) Њих двојица су добро знали турски и добро су познавали Београд.23) Први су неприметно кренули са групом другова са циљем да освоје Сава капију.24) Иза њихове чете наступала је остала војска у четири колоне, које су требале да нападну и освоје четири капије.25) Конда и Узун Мирко и још петорица другова кренули су испред чете, која се осула на 25 људи.26) Њих седморица прошли су неприметно поред касарне пуне војника, прешли ров, попели се на бедем и прескочили преко палисада.27) Одатле су са унутрашње стране бедема кренули према стражари на Сава капији. Успут су својим знањем турског преварили једну турску патролу претварајући се да су Турци.28) Напали су стражаре на Сава капији, а Узун Мирко се том приликом голом руком ухватио за оштрицу турскога јатагана, а другом руком је убио стражара. У сукобу са стражарима Конда је добио пет, а Мирко две ране.29) Са унутрашње стране отворили су Сава-капију српској војсци. Мирко се борио и на Варош капији. Након освајања капија Турци су побегли дубље у град. Узун Мирко је након освајања капија отишао да спаси свога мајстора Мехмеда.30)

Седам рана

Након ослобађања Београда борио се на Дрини, а учествовао је и у бици на Делиграду, где је био рањен.31) Учествовао је у у биткама на Ужицу, Лешници, Каменици 1809. и Јасици 1810.32) Отишао је 1813. да лечи ране у Бечу.33) Учествовао је и у Другом српском устанку у биткама на Липару, Чачку и Дубљу.34) Након ослобођења Србије настанио се најпре у Београду, али пошто су га Турци узнемиравали преселио се 1825. у Обреновац, где је држао механу.35) Међутим та механа постала је за Турке озлоглашено место, па су се Турци често жалили кнез Милошу на њега.36) Кнез Милош га је 1839. поставио за цариника на Вишњичкој скели и на тој дужности остао је до смене династија 1842.37) Тражио је више пута пензију, а када су га чланови Савета једном питали каква документа има о служби, рекао је да су његови документи његових седам рана.38) Тада је добио пензију. Кнез Михаило га је за педесетогодишњицу Другог српског устанка 1865. одликовао Таковским крстом, а одликован је и црногорском Златном медаљом Обилића.39)

Литература

2) , 3) , 5) , 6) , 7) , 8) , 10) , 11) , 14) , 15) , 16) , 17) , 20) , 22) , 30) , 31) , 32) , 33) , 34) , 35) , 36) , 37) , 38) , 39)
Поменик знаменитих људи у српскога народа новијега доба
9) , 12) , 13) , 18) , 19) , 21) , 23) , 24) , 25) , 26) , 27) , 28) , 29)
Знаменити Срби 1, 1901
Штампање