Корисничке алатке

Алатке сајта


емил_пико

Емил Пико

Емил
Пико
емил_пико.jpg
Рођење:
23. септембар 1844.
Париз, Француска

Смрт:
24. септембар 1918.
Шато ди Менил
код Париза, Француска

Познат као:
филолог и дипломата

Емил Пико (франц. Émile Picot) (Париз, 23. септембар 1844 — Шато ди Менил код Париза, 24. септембар 1918), француски филолог и дипломата. Био је шеф кабинета румунскога кнеза, професор источних језика у Паризу и вицеконзул у Темишвару.

Биографија

Емил Пико је рођен 23. септембра 1844. године у Паризу.1) Студиј права завршио је 1867. Од 1866. до 1867. био је секретар и шеф кабинета новопостављенога румунскога кнеза Карола I Румунскога, који је касније постао румунски краљ.2) После тога био је од 1869. до 1872. француски вицеконзул у Темишвару.3) У школи оријенталних језика у Паризу предавао је од 1875. румунски језик.4) Од 1880. до 1910. био је професор на тој школи.

За нас је био значајан због дела Срби у Угарској (les Serbes de Hongrie, 1873-1874).5) То дело изазвало је жестоку полемику у Мађарској. Дописни је члан Српског ученог друштва од 1875. Почасни је члан Српске краљевске академије од 1892.

Дела

  • Срби у Угарској (les Serbes de Hongrie, 1873-1874)
  • Александар Добри, принц Молдавије (Alexandre le Bon, prince de Moldave, Беч, 1882)
  • Chants populaires des Roumains de Serbie, 1889)
  • Les catalogues de la bibliographie de James de Rothschild (1885-1887)
  • Une Bibliographie cornélienne , 1875.
  • Pierre Gringoire et les Comediens Italy's sous François I (1877)
  • Les Bivouac de Hongrie (1873-74)
  • La Sottie en France (1878)
  • Documents pour servir à l'histoire de l'ancien théâtre français (1878-1882)6)

Литература

Спољне везе

2) , 3) , 4) , 5) , 6)
МА
емил_пико.txt · Последњи пут мењано: 2023/03/03 16:02