Драгутин Франасовић
Драгутин Франасовић (Цариград, 17. децембар 1842 — Калтенлајгебен, 1. мај 1914), српски генерал и министар одбране и иностраних послова.
Војна каријера
Драгутин Франасовић је рођен 5/17. децембра 1842. године у Цариграду.1) Био је католик из Далмације.2) Његов отац Фрањо био је капетан првог српског пароброда „Делиграда”.3) У Аустрији је завршио три разреда гимназије и након тога ступио је 1862. у српску редовну војску.4) Од 1862. до 1867. био је војни писар при министарству одбране.5) Унапређен је 1867. у чин потпоручника, па је након тога био ађутант батаљона.6) Од 1873. био је поново у служби при министарству одбране.7) Унапређен је 1875. у капетана 2. класе, па је најпре био командир чете, а од 1876. командант батаљона.8) За време Првог српско-турског рата био је ађутант главног команданта Тимочке војске и ордонанс официр при тимочко-моравској војсци.9) Од 1877. био је у служби у министарству одбране, а 1878. поново је био командант батаљона. У Другом српско-турском рату био је при штабу врховне команде.10)
Од 1879. био је ађутант кнеза Милана Обреновића.11) Спасао је живот краљу Милану приликом Илкиног атентата, отевши револвер Илки Марковић, када је она намеравала да након промашаја по други пут пуца у краља.12) Током 1885. пола године је обављао дужност српског посланика у Италији.13) Уочи почетка Српско-бугарског рата краљ Милан га је позвао да се врати у Србију, са циљем да од Јована Петровића преузме дужност министар одбране.14) Дужност министар одбране преузео је 24. новембра/6. децембра 1885.15) Учествовао је у Српско-бугарском рату као министар одбране.16) Иако је тај рат изгубљен, он је имао позитивну улогу.17) Након рата унапређен је 1886. у чин пуковника.18)
Министар иностраних послова
Био је министар иностраних послова у влади Милутина Гарашанина од 4. априла 1886. до 13. јуна 1887.19) То је заправо значило да краљ Милан Обреновић намерава да спољашњу политику држи под својим надзором.20) Поново је био министар иностраних послова у влади Саве Грујића од 31. децембра 1887. до 26. априла 1888. Када се за време Намесништва краљица Наталија октобра 1889. вратила у Србију Франасовић је спадао у групу од неколико напредњака, који су стално били у њеном друштву.21) Био је у добрим односима са краљем Миланом, краљицом Наталијом и са краљем Александром. Уживао је поверење Александра Обреновића, па је 1893. унапред обавештен да краљ спрема државни удар 13. априла 1893.22) У првој влади након државног удара постављен је за министра одбране и на тој дужности је био од 13. априла до 16. јуна 1893. Краљ је и поред изразитог отпора радикала покушавао да га наметне за посланика у Паризу.23) Унапређен је 1894. у генерала.24) Међутим након тога је дао оставку, али 1895. поново је активиран.25)
Вешт са краљевима
Био је министар одбране у напредњачкој влади Стојана Новаковића од 7. јула 1895. до 29. децембра 1896.26)27) Због добрих односа са двором био је главни посредник владе и двора.28) Могао је својим дипломатским вештинама да утиче на двор, јер је са краљевима знао да говори искрено, а да их ипак не повреди.29) Када је краљ Александар 1900. обавестио своје генерале да намерава да се ожени Драгом Машин, тада је Франасовић рекао да његова нога више неће прећи дворски праг.30) Умро је 18. априла/1. маја 1914. године у бањи Калтенлајгебен у Аустрији.31)
Литература
- Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка, књига 1, Београд, 1929, стр. 681
- Слободан Јовановић, Влада Милана Обреновића, књига 3, Београд, 1934.
- Слободан Јовановић, Влада Александра Обреновића, књига 1, Београд, 1934.
- Слободан Јовановић, Влада Александра Обреновића, књига 2, Београд, 1935.
- Слободан Јовановић, Влада Александра Обреновића, књига 3, Београд, 1936.
- Милић Милићевић и Љубодраг Поповић, Генерали војске Кнежевине и Краљевине Србије, Војноиздавачки завод, Београд, 2003.
Dragutin Franasovic