Драгутин Франасовић (Цариград, 17. децембар 1842 — Калтенлајгебен, 1. мај 1914), српски генерал и министар одбране и иностраних послова.

Драгутин Франасовић је рођен 5/17. децембра 1842. године у Цариграду.¹⁾ Био је католик из Далмације.²⁾ Његов отац Фрањо био је капетан првог српског пароброда Делиграда.³⁾ У Аустрији је завршио три разреда гимназије и након тога ступио је 1862. у српску редовну војску.⁴⁾ Од 1862. до 1867. био је војни писар при министарству одбране.⁵⁾ Унапређен је 1867. у чин потпоручника, па је након тога био ађутант батаљона.⁶⁾ Од 1873. био је поново у служби при министарству одбране.⁷⁾ Унапређен је 1875. у капетана 2. класе, па је најпре био командир чете, а од 1876. командант батаљона.⁸⁾ За време Првог српско-турског рата био је ађутант главног команданта Тимочке војске и ордонанс официр при тимочко-моравској војсци.⁹⁾ Од 1877. био је у служби у министарству одбране, а 1878. поново је био командант батаљона. У Другом српско-турском рату био је при штабу врховне команде.¹⁰⁾ Од 1879. био је ађутант кнеза Милана Обреновића.¹¹⁾ Спасао је живот краљу Милану приликом Илкиног атентата, отевши револвер Илки Марковић, када је она намеравала да након промашаја по други пут пуца у краља.¹²⁾ Током 1885. пола године је обављао дужност српског посланика у Италији.¹³⁾ Уочи почетка Српско-бугарског рата краљ Милан га је позвао да се врати у Србију, са циљем да од Јована Петровића преузме дужност министар одбране.¹⁴⁾ Дужност министар одбране преузео је 24. новембра/6. децембра 1885.¹⁵⁾ Учествовао је у Српско-бугарском рату као министар одбране.¹⁶⁾ Иако је тај рат изгубљен, он је имао позитивну улогу.¹⁷⁾ Након рата унапређен је 1886. у чин пуковника.¹⁸⁾

Био је министар иностраних послова у влади Милутина Гарашанина од 4. априла 1886. до 13. јуна 1887.¹⁹⁾ То је заправо значило да краљ Милан Обреновић намерава да спољашњу политику држи под својим надзором.²⁰⁾ Поново је био министар иностраних послова у влади Саве Грујића од 31. децембра 1887. до 26. априла 1888. Када се за време Намесништва краљица Наталија октобра 1889. вратила у Србију Франасовић је спадао у групу од неколико напредњака, који су стално били у њеном друштву.²¹⁾ Био је у добрим односима са краљем Миланом, краљицом Наталијом и са краљем Александром. Уживао је поверење Александра Обреновића, па је 1893. унапред обавештен да краљ спрема државни удар 13. априла 1893.²²⁾ У првој влади након државног удара постављен је за министра одбране и на тој дужности је био од 13. априла до 16. јуна 1893. Краљ је и поред изразитог отпора радикала покушавао да га наметне за посланика у Паризу.²³⁾ Унапређен је 1894. у генерала.²⁴⁾ Међутим након тога је дао оставку, али 1895. поново је активиран.²⁵⁾

Био је министар одбране у напредњачкој влади Стојана Новаковића од 7. јула 1895. до 29. децембра 1896.²⁶⁾²⁷⁾ Због добрих односа са двором био је главни посредник владе и двора.²⁸⁾ Могао је својим дипломатским вештинама да утиче на двор, јер је са краљевима знао да говори искрено, а да их ипак не повреди.²⁹⁾ Када је краљ Александар 1900. обавестио своје генерале да намерава да се ожени Драгом Машин, тада је Франасовић рекао да његова нога више неће прећи дворски праг.³⁰⁾ Умро је 18. априла/1. маја 1914. у бањи Калтенлајгебен у Аустрији.³¹⁾

• Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка, Београд, 1929, књига 1, 681
• Слободан Јовановић, Влада Милана Обреновића, књига 3, Београд, 1934.
• Слободан Јовановић, Влада Александра Обреновића, књига 1, Београд, 1934.
• Слободан Јовановић, Влада Александра Обреновића, књига 2, Београд, 1935.
• Слободан Јовановић, Влада Александра Обреновића, књига 3, Београд, 1936.
• Милић Милићевић и Љубодраг Поповић, Генерали војске Кнежевине и Краљевине Србије, Војноиздавачки завод, Београд, 2003.

Dragutin Franasovic