Савез комуниста Југославије јесте организована политичка снага радничке класе Федеративне Народне Републике Југославије. Он се свесно бори за кретање друштва у правцу социјализма и комунизма и ту свест уноси у најшире масе радничке класе и радног народа уопште. Он се организује на принципу добровољности и свести својих чланова.

Савез комуниста Југославије у својој делатности руководи се теоријом научног социјализма.

Комунистичка партија Југославије, као свесни и најнапреднији организовани део радничке класе, тесно се повезала с најширим масама радног народа града и села, показивала је пут и водила радни народ и угњетене нације у борбу за ослобођење испод јарма експлоататора и угњетача, за ослобођење испод ропства страних завојевача, за обарање власти капиталистичких експлоататора и угњетача, за стварање власти радног народа с радничком класом на челу, за стварање братства и јединства и равноправности народа Југославије, за јачање њихове заједничке федеративне републике и за очување националне независности народа Југославије, као неопходних услова изградње социјалистичког друштва и победе комунизма.

Савез комуниста Југославије се бори за изградњу социјализма, за очување националне независности, братства и јединства и равноправности народа Југославије и настоји да свим политичким и организационим средствима покреће и мобилише најшире народне масе у борбу за те циљеве. Та његова борба и резултати те борбе чине га предводником читавог радног народа — радничке класе, радног сељаштва, интелигенције и осталих трудбеника здружених у огромној већини у јединственом фронту борбе за изградњу нових социјалистичких друштвених односа.

Зато Савез комуниста Југославије сматра својим основним задатком да васпитава масе у духу социјализма и да се непрекидно бори за њихово политичко и културно уздизање. Он истовремено развија иницијативу и активност народних маса за њихово што шире учешће у привредном, друштвеном и политичком животу земље и у контроли маса над радом друштвених организација и установа, привредних и државних органа.

Делатност Савеза комуниста Југославије је јавна. Савез и његове организације руководе се начелом да је за успешну делатност Савеза неопходна тесна повезаност с масама трудбеника помоћу њиховог учешћа у раду организација и у доношењу одлука Савеза. Зато је учешће свих трудбеника у раду и њихова контрола над радом организација Савеза основни метод рада за сваку организацију Савеза.

Кроз борбу за интересе радничке класе и читавог радног народа Савез комуниста Југославије исковао се у чврсту јединствену организацију, повезану свесном дисциплином, једнако обавезном за све његове чланове. Снага Савеза лежи у његовој доследној борби за интересе радничке класе и радног народа, у правилном изражавању њихових жеља и интереса, у његовој чврстој повезаности, у јединству воље и јединству акције свих његових чланова и организација. У Савезу нема места идејно туђим и непријатељским елементима и онима који нарушавају дисциплину, програм, одлуке и Статут Савеза. Исто тако, чланство у Савезу комуниста Југославије неспојиво је са исповедањем религије и вршењем верских обреда.

Сваки члан Савеза комуниста обавезан је да активно и пожртвовано ради на остварењу програма и спровођењу у живот Статута Савеза, да активно учествује у доношењу и извршавању свих одлука Савеза и његових органа, да политички ради и у народу и у масовним друштвеним организацијама и удружењима, да се бори за јачање јединства редова Савеза, за очување тековина Народне револуције и јачање братства и јединства међу народима Федеративне Народне Републике Југославије и за јачање одбранбене снаге њихове заједнице.

Савез комуниста Југославије ради на развијању и јачању братских интернационалних односа са пролетаријатом и трудбеницима целог света, на принципу равноправности.

1) Члан Савеза комуниста Југославије јесте онај ко признаје програм Савеза и искрено, несебично и активно ради на спровођењу у живот програма, Статута и свих одлука Савеза, ради у једној од његових организација и плаћа месечну чланарину.

Члан Савеза комуниста не може бити онај ко експлоатише туђи рад.

2) Члан Савеза комуниста дужан је:

а) да стално ради на подизању своје комунистичке свести и на усвајању основа теорије марксизма-лењинизма;
б) да се бори за социјалистичке односе међу људима, за изградњу новог социјалистичког друштвеног морала и да својим радом и животом служи за пример осталим трудбеницима и предњачи у извршавању свих друштвених обавеза;
ц) да свакодневно активно политички ради у народу на подизању социјалистичке свести, политичког и културног нивоа маса, да тумачи и објашњава линију Савеза, да развија активност и иницијативу маса у доношењу одлука и у контроли над радом организација Савеза, друштвених организација и органа народне власти;
д) да активно учествује у доношењу одлука Савеза и да их доследно и дисциплиновано спроводи у живот.

3) Члан Савеза комуниста има право:

а) да на састанцима органицазија и у Штампи Савеза учествује у расправљању свих питања политике Савеза и донашењу његових одлука;
б) да на састанцима организација Савеза критикује сваког члана Савеза;
ц) да бира и да буде биран у органе Савеза;
д) да лично учествује кад се претреса и одлучује о његовом раду и владању;
е) да се питањима и предлозима обраћа ма којем руководству или органу Савеза, укључивши Централни комитет и Конгрес.

4) У чланство Савеза комуниста Југославије примају се свесни, активни и ствари социјализма одани трудбеници.

Чланство у Савезу комуниста не повлачи никакве друштвене привилегије.

Пријем у чланство Савеза врши се само појединачно са навршеном осамнаестом годином.

О пријему у чланство Савеза решава основна организација на свом састанку на предлог чланова Савеза и других трудбеника, а на личну жељу онога о чијем се примању решава.

Пошто је донета одлука основне организације о пријему у чланство, нови члан Савеза добија чланску књижицу.

Стаж у Савезу комуниста Југославије рачуна се од дана доношења одлуке основне организације о пријему у чланство.

Писмена одлука о пријему у чланство доставља се среском или градском комитету, односно комитету њиховог ранга.

5) Сваки члан при прелазу из једног места на стални или дужи боравак у друго место обавезан је да се јави организацији онога места у које долази, а ова га укључује у једну од својих организација.

6) Савез комуниста организован је на принципу демократског централизма, који се састоји:

а) у изборности свих руководећих органа, од најнижих до највиших;
б) у обавезном полагању рачуна органа Савеза о свом раду пред организацијама и органима који су их изабрали;
ц) у покоравању мањине одлукама већине;
д) у обавезном спровођењу одлука виших органа од стране нижих; виши органи могу поништити одлуке нижих органа Савеза ако се оне косе с програмом, Статутом и линијом Савеза.

7) Савез је организован на продукционом и територијалном принципу.

8) Виши органи су дужни да помажу ниже органе и основне организације у развијању самосталности у њиховом раду; све организације Савеза самосталне су у делокругу свога рада.

9) Организационо устројство Савеза је следеће:

а) за предузеће, насеље, село, јединицу Југословенске народне армије и слично — општи састанак основне организације;
б) за општину — општинска конференција и општински комитет;
ц) за град, срез, реон — градска, среска, реонска конференција и градски, срески, реонски комитет;
д) за покрајину, област — покрајинска, обласна конференција и покрајински, обласни комитет;
е) за територију народне републике — конгрес Савеза комуниста народне републике и централни комитет Савеза комуниста народне републике;
ф) за територију Федеративне Народне Републике Југославије — Конгрес Савеза комуниста Југославије и Централни комитет Савеза комуниста Југославије.

10) Општи састанак основне организације бира секретара односно секретаријат, конференција и конгреси бирају комитет; они су њихови извршни органи.

11) Потребно попуњавање упражњених места у свим руководствима организација Савеза, осим централних комитета, врши се на ванредним конференцијама организација. Ако се број чланова централних комитета Савеза комуниста народних република и Централног комитета Савеза комуниста Југославије смањи за једну трећину, сазива се ванредни конгрес.

12) Приликом бирања појединих органа Савеза чланови Савеза имају право да предлажу кандидате и да изнесу мишљење о сваком предложеном кандидату. Избор се врши тајним гласањем и појединачно за сваког кандидата.

13) Унутрашњи живот организације Савеза одвија се на основу унутрашње демократије, критике и самокритике и борбе мишљења. Сваки члан има право и дужност да у својој организацији учествује у претресању и решавању питања политике Савеза.

14) Основу Савеза комуниста сачињавају његове основне организације.

Основна организација ствара се у фабрици, руднику, предузећу, самосталном погону, у селу, месту, јединици Југословенске народне армије, насељу итд. Основна организација може се основати тамо где има најмање три члана Савеза.

Чланове Савеза који раде у друштвеним организацијама, удружењима и слично, могу руководства организација Савеза према потреби организовати у актив Савеза у оквиру организације у којој раде, без обзира којој основној организацији Савеза припадају.

15) За вођење текућег рада основна организација бира секретара и заменика. Велике основне организације могу се поделити на одељења, а у том случају за вођење текућег рада основна организација бира секретаријат од три члана. Одељење основне организације бира секретара одељења. У предузећу и фабрици где има више основних организација бира се комитет предузећа, фабрике и слично на годину дана. Број чланова ових комитета одређује одговарајућа конференција, а може их бити највише петнаест.

16) Општи састанак основне организације одржава се по правилу једном у месец дана.

17) Основна организација најнепосредније је везана с масама радног народа. Њен основни задатак јесте:

а) да се стално јача примајући у Савез најбоље трудбенике из редова радничке класе, радног сељаштва и напредне интелигенције;
б) да свакодневно и неуморно ради на идејном и политичком васпитању свога чланства;
ц) да изграђује код чланова Савеза све оне особине које красе лик комуниста-револуционара: искреност, пожртвованост, скромност, примеран лични живот, другарске комунистичке односе и све оне особине које служе за пример осталим трудбеницима:
д) да развија политичку будност код чланова Савеза у борби против непријатељских и туђих схватања; да се чисти и јача отстрањујући из својих редова разне каријеристичке, малограђанске и друге елементе који својим ставом и држањем штете Савезу;
е) да стално усавршава метод свога рада и да се даље развија и јача као политичка организација, обезбеђујући најразноврснију и најширу повезаност с масама трудбеника и најпунију активност појединачно сваког члана у друштвеном и политичком животу;
ф) да свакодневно упорно политички ради у народу на објашњавању линије Савеза, да подиже политичко-идеолошку свест трудбеника на ниво свести Савеза, да обезбеђује својим радом што шире учешће трудбеника у друштвеном, политичком и културном животу:
г) да у целини, као и сваки њен члан појединачно увек буде у средишту борбе за напредак социјализма и социјалистичке демократије, а против свих остатака класног непријатеља и појава бирократизма које иду за тим да укоче и успоре развитак социјализма и социјалистичке демократије.

18) Делатност основних организација је јавна, одлуке се доносе на састанцима на којима присуствују и трудбеници који нису чланови Савеза; активност основних организација треба да се што више одвија под контролом и уз учешће маса.

19) Највиши орган градске, среске, рејонске, општинске организације Савеза комуниста јесте градска, среска, рејонска, општинска конференција.

Градску, среску, рејонску, општинску конференцију сазива одговарајући комитет најмање једанпут у две године, а ванредна конференција сазива се по одлуци комитета или на захтев једне трећине чланова њихове организације. Конференција саслушава извештај комитета и ревизионе комисије и одлучује о њима, разматра и оцењује постигнуте резултате у спровођењу политике Савеза, доноси одлуке за даљи рад и бира комитет, као свој извршни орган, и ревизиону комисију.

20) Градски, срески, рејонски и општински комитети раде колективно и одлуке доносе на својим седницама којима је присутно најмање две трећине чланова. За текуће послове комитети бирају из своје средине секретаријат до пет чланова са секретаром на челу.

Број чланова градских, среских, рејонских, општинских, комитета одређује одговарајућа конференција, а може их бити највише двадесет пет.

Градски, срески, рејонски и општински комитети могу одржавати и своје проширене седнице, на којима могу присуствовати и поједини чланови и функционери Савеза који нису чланови градских, среских, рејонских, општинских комитета.

21) Највиши орган покрајинске или обласне организације Савеза комуниста јесте покрајинска односно обласна конференција, коју покрајински односно обласни комитет сазива најмање једанпут у две године, а ванредно се сазива по одлуци покрајинског односно обласног комитета, или на захтев једне трећине укупног броја чланова организација које улазе у састав покрајинске односно обласне организације.

Конференција саслушава извештај комитета и ревизионе комисије и одлучује о њима, бира покрајински односно обласни комитет и ревизиону комисију.

22) Покрајински односно обласни комитет је највиши руководећи орган на територији покрајине односно области и руководи читавим радом Савеза комуниста на својој територији у раздобљу између две конференције. Они бирају за текући рад између седница секретаријат покрајинског односно обласног комитета; број чланова секретаријата покрајинског односно обласног комитета, одређује покрајинска односно обласна конференција.

23) Седнице покрајинског и обласног комитета сазивају се према потреби, а најмање једанпут у четири месеца.

Проширеним седницама покрајинског и обласног комитета могу по одлуци покрајинског односно обласног комитета присуствовати са саветодавним правом гласа поједини чланови и функционери Савеза комуниста који нису чланови комитета.

24) Сви чланови Савеза комуниста Југославије у народној републици сачињавају Савез комуниста народне републике. Одлуке Конгреса и Централног комитета Савеза комуниста Југославије обавезне су за савезе комуниста народних република. Чланови Савеза у народној републици спроводе како одлуке највиших органа Савеза комуниста Југославије тако и одлуке конгреса и централног комитета републичког Савеза комуниста.

25) Највиши орган Савеза комуниста народне републике јесте конгрес. Редовни конгрес сазива се једанпут у три године. Ванредни конгрес сазива централни комитет по својој иницијативи или на захтев преко половине укупног броја чланова Савеза. Сазивање конгреса и дневни ред морају бити објављени најмање два месеца унапред.

Конгрес решава пуноважно ако на њему присуствују делегати који претстављају најмање две трећине укупног броја чланова.

Број делегата за конгрес према броју чланова и начин избора у духу овог Статута одређује централни комитет.

26) Конгрес:

а) саслушава извештај централног комитета и ревизионе комисије и одлучује о њима;
б) одређује у оквиру политичке линије Савеза комуниста Југославије политичку линију Савеза комуниста народне републике;
ц) бира централни комитет и ревизиону комисију Савеза.

27) Број чланова централног комитета и ревизионе комисије одређује конгрес.

28) Централни комитет Савеза комуниста народне републике је највиши руководећи орган Савеза комуниста народне републике између два конгреса.

29) Централни комитет бира као свој извршни орган извршни комитет централног комитета. Извршни комитет из своје средине бира секретаријат који између седница извршног комитета обезбеђује спровођење његових одлука и руководи свакодневним радом Број чланова извршног комитета и секретаријата одређује централни комитет. Централни комитет бира контролну комисију, која решава кривице кршења програма и Статута Савеза комуниста Југославије као и жалбе.

Централни комитет Савеза комуниста народне републике ствара потребне помоћне органе за спровођење у живот текућих задатака Савеза уз сагласност Централног комитета Савеза комуниста Југославије.

30) Централни комитет одржава седнице према потреби а најмање два пута у години дана.

Централни комитет може да одржава проширене седнице са појединим члановима и функционерима Савеза који нису чланови централног комитета, али ови имају само саветодавно право гласа.

31) Ревизиона комисија Савеза комуниста народне републике контролише материјално-финансиско пословање централног комитета Савеза комуниста народне републике.

32) Највиши орган Савеза комуниста Југославије јесте Конгрес. Редовни конгреси сазивају се најмање једанпут у четири године. Ванредне конгресе сазива Централни комитет по својој иницијативи, или на захтев преко половине од укупног броја чланова Савеза, или на захтев Савеза комуниста најмање три народне републике.

Сазивање Конгреса и дневни ред Конгреса морају бити објављени најмање два месеца унапред.

Конгрес решава пуноважно ако на њему присуствују делегати који претстављају најмање две трећине укупног броја чланова Савеза.

Број делегата за Конгрес Савеза комуниста Југославије према броју чланова и начин избора у духу овог Статута одређује Централни комитет.

33) У случају да Централни комитет не сазове ванредни конгрес у року предвиђеном у члану 32 овог Статута, организације које су тражиле сазивање ванредног конгреса имају право да образују организациони комитет за припрему и сазив ванредног конгреса.

34) Конгрес:

а) саслушава извештај Централног комитета и Централне ревизионе комисије и одлучује о њима;
б) доноси програм и статут Савеза и врши измене у њима;
ц) одређује политичку линију Савеза;
д) бира Централни комитет и Централну ревизиону комисију.

35) Број чланова Централног комитета и Централне ревизионе комисије одређује Конгрес.

36) Централни комитет је највиши руководећи орган Савеза између два конгреса, претставља Савез у земљи и у односима према страним партијама и организацијама.

37 Централни комитет одржава своје седнице према потреби, а најмање једном у години дана.

Централни комитет може да одржава и проширене седнице с појединим члановима и функционерима Савеза који нису чланови Централног комитета, али ови имају само саветодавно право гласа.

38) Централни комитет бира као свој извршни орган Извршни комитет с генералним секретаром Савеза комуниста Југославије на челу. Извршни комитет из своје средине бира Секретаријат који између седница Извршног комитета обезбеђује спровођење његових одлука и руководи свакодневним радом.

Број чланова Извршног комитета и Секретаријата одређује Централни комитет.

Централни комитет бира Централну контролну комисију, која решава кривице кршења програма и Статута Савеза, као и жалбе.

При руководствима Савеза стварају се потребни помоћни органи за спровођење у живот текућих задатака Савеза. О томе какви ће се органи и при којим руководствима стварати доноси коначну одлуку Извршни комитет Централног комитета.

39) Централна ревизиона комисија контролише материјално-финансиско пословање Централног комитета.

40) Структуру и организационе форме рада организације Савеза комуниста Југославије у Југословенској народној армији прописује Централни комитет у духу овог Статута.

41) Основна организација или виши орган дужни су да против сваког члана предузму дисциплинске мере ако овај не спроводи у живот програм и Статут Савеза, ако крши дисциплину, ако је неискрен и дволичан према Савезу ако поступа противно комунистичком моралу, ако не плаћа чланарину или на ма који начин штети интересима Савеза.

Чланство у Савезу престаје ако се три месеца не плаћа чланарина, или ако се неоправдано у току два месеца изостаје са састанака организације Савеза, или избегава повезивање с организацијом Савеза.

Казне за чланове Савеза јесу: опомена, укор, строги укор, последња опомена и искључење из Савеза.

У случају када је радом основних организација односно руководстава Савеза нанесена крупнија штета Савезу, централни комитет Савеза комуниста народне републике распушта такве основне организације односно руководства и утврђује појединачну одговорност сваког члана основне организације, односно руководства. После распуштања основне организације поновна регистрација чланства врши се појединачно. У случају распуштања руководства истовремено се сазива ванредна конференција за избор новог руководства.

Све кривице чланова Савеза морају се испитати најбрижљивије и најсавесније. Казне за чланове Савеза васпитног су карактера.

Сви кажњени чланови имају право жалбе којем било руководству Савеза комуниста Југославије, које је обавезно да донесе своје решење најкасније у року од три месеца по пријему жалбе. Жалбе се могу подносити најкасније у року од три месеца од дана када кажњеном саопштена казна. Жалбе Конгресу Савеза могу се подносити без обзира на протекло време од саопштења казне.

42) Казна се може укинути на захтев кажњеног, на иницијативу организације или руководства које је казну донело, односно организације у којој се кажњени налази.

43) Новчана средства Савеза комуниста Југославије састоје се од чланарине и других прихода.

Чланови Савеза плаћају месечну чланарину, која износи одређени проценат од њихових принадлежности односно прихода, а који утврђује Централни комитет.

Новчаним средствима Савеза располажу организације и руководства Савеза на основу планираног буџета Централног комитета Савеза комуниста Југославије.

• „Борба”, број 271/1952

Statut Saveza komunista Jugoslavije (1952)