Социјалистички савез радног народа Југославије произишао је из Народног фронта, који је настао у борби против реакционарних буржоаских режима под руководством Комунистичке партије Југославије и који се развијао и учврстио у Народноослободилачкој борби и Револуцији у раздобљу обнове земље и изградње основа социјалистичког друштва.

Социјалистички савез као масовна политичка организација радних људи бори се за очување и даље развијање тековина Социјалистичке револуције — социјалистичких друштвених односа, друштвене својине над средствима за производњу, народне власти, самоуправљања радног народа у свим областима друштвеног живота, националне равноправности изражене у братству и јединству југословенских народа, независности земље и њеног слободног и самосталног развитка.

Социјалистички савез радног народа Југославије, као најшири политички и организациони облик повезивања свих социјалистичких снага, окупљених око Савеза комуниста Југославије, сарађује са свим друштвено-политичким и другим организацијама у циљу заједничког деловања у интересу радних људи и читаве социјалистичке заједнице.

Социјалистички савез окупља радне људе, омогућује им да развијају активност на основу њихових друштвено-економских и морално-политичких интереса и бори се да се ти интереси, као основна покретачка снага друштвеног развитка, што потпуније и непосредније остварују.

Социјалистички савез у својој делатности настоји да све већи број радних људи што активније и непосредније учествује у разматрању и практичном решавању свих друштвених проблема, и на тај начин стално проширује основу и садржину непосредне социјалистичке демократије.

Социјалистички савез се залаже за најширу борбу мишљења на социјалистичким основама и тиме јача идејно-политичко јединство и изграђује јединство акције радних људи у остварењу задатака социјалистичког развитка.

Свестраном и разноврсном активношћу у Социјалистичком савезу грађани наше земље развијају своју стваралачку иницијативу у свим областима друштвеног живота, упознају се с конкретним проблемима социјалистичког развитка, учествују у одређивању и остваривању политике органа власти и органа друштвеног самоуправљања и тиме обезбеђују и друштвену контролу над радом тих органа.

Преко Социјалистичког савеза као једног од најважнијих облика самоуправљања у политичком и друштвеном животу радни људи остварују и даље развијају демократска права, дубље и свестраније сагледавају друштвено-политичке проблеме земље, локалних заједница и својих колектива, развијају своје стваралачке активности и своју социјалистичку свест.

Социјалистички савез бори се за такав развитак социјалистичке демократије који обезбеђује права радних људи да на бази друштвене својине сами одлучују о расподели друштвених средстава, који гарантује достојанство човекове личности, слободу мисли и савести и изграђивање таквих норми јавне делатности које подразумевају пуно поштовање права појединца и интереса друштвене заједнице.

Конкретне задатке својих акција Социјалистички савез поставља полазећи од следећих општих циљева:

учвршћења Федеративне Народне Републике Југославије као заједнице слободних и равноправних народа и националних мањина; јачања економских и политичких основа националне равноправности и складног развитка целе земље; развијања југословенског социјалистичког патриотизма као израза јединства и заједничких интереса радних људи народа Југославије; обезбеђења независности, интегритета и суверенитета земље у интересу њеног слободног социјалистичког развитка;
свестраног развијања социјалистичких друштвених односа уз сталну борбу против остатака реакционарних снага старог друштва и појава и тенденција бирократизма;
усавршавања и даљег изграђивања радничког самоуправљања, комуналног система и осталих облика друштвеног самоуправљања; развијања све шире иницијативе и непосредног учешћа радних људи у управљању свим друштвеним пословима; стварања све виших и демократскијих форми друштвеног живота и све слободнијих односа међу људима;
претварања Југославије у земљу с развијеном индустријом и пољопривредом, с модерном техником, савременим методима производње и високом продуктивношћу рада, уз истовремени пораст животног стандарда и стварање све бољих услова живота и рада радних људи;
остваривања социјалистичког преображаја пољопривреде; изграђивања социјалистичких организација и облика уједињавања које радни сељаци добровољно прихватају у свом сопственом интересу, а који доприноси најбржем развитку пољопривредне производње, омогућују све ширу примену науке и модерних средстава и метода рада;
јачања јединства радних људи села и града стварањем услова богатијег и културнијег живота радног сељаштва, смањивањем разлика између града и села — на бази развијања модерне социјалистичке пољопривредне производње;
сталног и свестраног побољшавања услова живота и рада радних људи; усклађивања система награђивања с развојем производних снага и продуктивности рада; изграђивања и усавршавања комуналних и услужних делатности; даљег развијања и побољшања рада социјалног осигурања и здравствене службе у циљу остварења све веће бриге о радном човеку;
стварања што повољнијих материјалних и друштвених услова за развитак просветне, културне и фискултурне делатности; проширивања мреже установа и развијања организација које раде на културно-просветном уздизању и физичком васпитању најширих маса; прилагођавања целокупног система образовања захтевима друштвено-економског развитка;
развијања науке и научно-истраживачког рада у сврху бржег материјалног и општег напретка; стварања све бољих услова за свестран и слободан развитак науке и уметности ради обогаћења наше културе новим тековинама и вредностима;
учвршћења мира, афирмације плитике активне коегзистенције, развијања равноправне међународне сарадње и пријатељства међу народима и државама без обзира на њихово друштвено уређење; отстрањивања из међународне праксе мешања у унутрашње послове других земаља и обезбеђења права сваком народу да слободно одлучује о свом друштвеном поретку; пружања помоћи неразвијеним земљама у циљу јачања њихове економске и политичке независности и стварања услова за њихово равноправно учешће у међународним односима; успостављања пуне равноправности свих народа света;
даљег развијања и јачања солидарности социјалистичких снага, узајамног разумевања и сарадње са радничким, народноослободилачким и другим напредним партијама и покретима у свету, на принципима пуне равноправности и самосталности, у циљу прогресивних друштвених преображаја и победе социјализма.

За остварење својих циљева Социјалистички савез се бори политичком и идејном активношћу у свим областима друштвеног живота.

Сваки грађанин Федеративне Народне Републике Југославије који има опште бирачко право и прихвата циљеве и Статут Социјалистичког савеза постаје члан Социјалистичког савеза радног народа Југославије кад се упише у организацију Социјалистичког савеза.

Члан Савеза је дужан да у свом друштвено-политичком раду доприноси остварењу циљева Социјалистичког савеза, да се придржава Статута Савеза и да плаћа чланарину.

Члан Савеза има право:

да на састанцима Савеза и на други начин јавно износи своје мишљење и предлоге из свих области друштвено-политичког живота, да поставља питања која су од општег значаја, да тражи одговоре на њих или да предлаже да се таква питања претресу на састанку организације или руководећег органа Савеза и о њима донесу закључци;
да на састанцима Савеза износи мишљење о раду организације и руководства Савеза;
да се предлозима и питањима обраћа свим руководећим органима Савеза и да бира органе Савеза и да у њих буде биран.

Члан Социјалистичког савеза може да постане масовна друштвено-политичка организација која усваја циљеве Социјалистичког савеза и доприноси њиховом остварењу.

Одлуку о приступању Социјалистичком савезу доноси највиши орган те организације.

Учлањивање такве организације у Социјалистички савез врши Савезни одбор Социјалистичког савеза радног народа Југославије.

Организација — колективни члан Социјалистичког савеза има право да даје своје предлоге и мишљења о свим активностима Савеза и да тражи помоћ за решавање проблема из подручја своје делатности.

Колективно чланство односи се само на учлањену организацију као целину. Члан такве организације постаје члан Социјалистичког савеза кад се лично упише у једну од организација Савеза.

У остварењу задатака у разним друштвеним областима Социјалистички савез сарађује и са свим друштвеним организацијама, удружењима, друштвима и друштвеним установама и пружа им помоћ у остваривању њихових циљева.

Основу Социјалистичког савеза радног народа Југославије чини организација Социјалистичког савеза у општини.

Организацију Социјалистичког савеза у општини сачињавају сви чланови на територији општине организовани у месним организацијама Социјалистичког савеза.

Организације Социјалистичког савеза у општинама обједињавају се у срезу, покрајини, односно области или републици.

Целокупно чланство Социјалистичког савеза у једној народној републици сачињава Социјалистички савез радног народа републике.

Социјалистички савез радног народа Југославије је јединствена организација целокупног чланства Социјалистичког савеза с територије Федеративне Народне Републике Југославије.

Сваки руководећи орган Савеза бира се по правилу тајним гласањем.

Број чланова руководећег органа и надзорног одбора као и начин њиховог избора одређује изборно тело које их бира.

Руководећи орган, од општинског до Савезног одбора, може, по указаној потреби, кооптирати до једне десетине нових чланова.

Сваки руководећи орган одговара за свој рад телу које га је изабрало и обавезно подноси овоме извештај о своме раду и целокупној активности организације.

Руководећи органи Савеза решавају пуноважно ако њиховим седницама присуствују две трећине чланова, а одлуке доносе простом већином гласова.

Све организације и руководећи органи Савеза самосталне су у своме раду. Виши руководећи органи Савеза дужни су да пружају свестрану помоћ нижим руководећим органима у извршавању њихових задатака, да разматрају њихове предлоге и да дају на њих образложене одговоре.

Нижи органи у своме раду руководе се одлукама виших органа.

Виши органи Савеза могу поништити одлуке нижих органа ако нису у складу са циљевима и ако су противне Статуту Савеза.

У остваривању циљева и извршењу задатака Социјалистичког савеза организација Социјалистичког савеза у општини нарочито развија своју активност у правцу потстицања иницијативе чланова и других грађана у решавању политичких, привредних, социјалних, културних и других проблема комуналне заједнице. Ради тога организација Социјалистичког савеза остварује свестрану сарадњу с народним одбором општине, с органима радничког и друштвеног самоуправљања као и свим друштвено-политичким и другим друштвеним организацијама и установама у општини и пружа им помоћ у остваривању њихових задатака.

Борећи се за проширење основе и садржине непосредне социјалистичке демократије и социјалистичких друштвених односа, организација Социјалистичког савеза у општини настоји да усаврши свој метод и облике рада, преко којих ће иницијатива грађана најјаче долазити до изражаја у решавању проблема комуне.

Ради успешнијег извршавања својих задатака организација Социјалистичког савеза у општини формира месне организације Социјалистичког савеза у градском и индустриском насељу, селу односно на подручју станбене заједнице и месног одбора.

Највиши орган Социјалистичког савеза на подручју месне организације је месна конференција.

Конференцију месне организације сачињава чланство односно делегати изабрани на састанцима подружница.

Редовна изборна конференција месне организације Социјалистичког савеза одржава се једанпут у две године. Редовну изборну конференцију сазива одбор месне организације.

Ванредну изборну конференцију месне организације сазива, по потреби, одбор месне организације на своју иницијативу или на захтев једне петине чланова односно једне трећине подружница.

Конференција месне организације доноси одлуке простом већином гласова присутних чланова односно делегата.

Изборна конференција разматра целокупну активност месне организације Социјалистичког савеза, одбора и надзорног одбора између две конференције и решава о наредним задацима организације свог подручја.

Изборна конференција бира одбор месне организације и надзорни одбор.

Одбор месне организације спроводи одлуке конференције и руководи радом организације између две изборне конференције.

На својим седницама одбор решава текућа питања, разматра предлоге и сугестије чланова, подружница и других органа и организација и обавља друге послове одређене Статутом.

Одбор месне организације на својој првој седници бира претседника, потпретседника, секретара и благајника.

У већим организацијама одбор може изабрати секретаријат одбора месне организације, у који улазе претседник, потпретседник, секретар, благајник и потребан број чланова.

Секретаријат одбора месне организације спроводи одлуке одбора и обавља текуће задатке између седница одбора.

Надзорни одбор на својој првој седници бира претседника.

Месна организација која обухвата велику територију или има велики број чланова може формирати, ради што успешнијег обављања својих задатака, подружнице на деловима своје територије.

На састанку подружнице, када се бирају делегати за изборну конференцију месне организације, подружница бира претседника, секретара и благајника.

Ради успешнијег обављања задатака месна организација организује секције за разноврсне активности, које обухватају чланове Социјалистичког савеза и остале грађане према њиховој заинтересованости за одређене проблеме друштвеног живота.

Радом секције руководи секретаријат секције, који именује одбор месне организације.

Највиши орган Социјалистичког савеза на подручју општине је конференција организације Социјалистичког савеза у општини.

Редовна конференција организације Социјалистичког савеза у општини одржава се једанпут у две године. Редовну конференцију сазива општински одбор.

Ванредну конференцију организације Социјалистичког савеза у општини сазива, по потреби, општински одбор на своју иницијативу или на тражење трећине месних организација с подручја општине.

Конференција организације Социјалистичког савеза у општини решава пуноважно ако јој присуствују делегати који претстављају најмање две трећине укупног броја чланова, а одлуке доноси простом већином гласова присутних делегата.

Конференција организације Социјалистичког савеза у општини разматра целокупну активност организације Социјалистичког савеза у општини, општинског одбора и надзорног одбора између две конференције и решава о наредним задацима организације свог подручја.

Конференција бира општински одбор и надзорни одбор.

Општински одбор спроводи одлуке конференције и руководи радом организације између две конференције.

Општински одбор доноси одлуку о величини подручја месних организација Социјалистичког савеза и помаже њихову активност на остваривању циљева Социјалистичког савеза.

Општински одбор доноси правилник о спровођењу избора у месним организацијама Социјалистичког савеза.

Општински одбор на првој седници бира из своје средине извршни одбор: претседника, потпретседника, секретара, благајника и потребан број чланова.

Извршни одбор се стара о спровођењу одлука општинског одбора и руководи радом организације између седница општинског одбора.

За обављање задатака извршни одбор формира комисије и друга помоћна тела.

Надзорни одбор на првој седници бира из своје средине претседника.

Организација Социјалистичког савеза у срезу обједињава све организације Социјалистичког савеза у општинама на територији среза.

Највиши орган организације Социјалистичког савеза у срезу је конференција организације Социјалистичког савеза у срезу.

Редовна конференција организације Социјалистичког савеза у срезу одржава се једанпут у две године. Редовну конференцију сазива срески одбор.

Ванредну конференцију сазива, по потреби, срески одбор на своју иницијативу или на тражење трећине организација Социјалистичког савеза у општинама с подручја среза.

Конференција организације Социјалистичког савеза у срезу решава пуноважно ако јој присуствују делегати који претстављају најмање две трећине укупног броја чланова, а одлуке доноси простом већином гласова присутних делегата.

Конференција организације Социјалистичког савеза у срезу разматра целокупну активност организације Социјалистичког савеза у срезу, среског одбора и надзорног одбора између две конференције и решава о наредним задацима организације свог подручја.

Конференција бира срески одбор и надзорни одбор.

Срески одбор спроводи одлуке конференције организације Социјалистичког савеза у срезу, обједињава и усмерава рад организација Социјалистичког савеза у општинама између две конференције.

Срески одбор Социјалистичког савеза на првој седници бира из своје средине извршни одбор: претседника, потпретседника, секретара, благајника и потребан број чланова.

Извршни одбор се стара о спровођењу одлука среског одбора и обавља текуће послове између седница среског одбора.

За обављање задатака извршни одбор формира комисије и друга помоћна тела.

Надзорни одбор на првој седници бира из своје средине претседника.

Организација Социјалистичког савеза у Аутономној Косовско-Метохиској Области и Аутономној Покрајини Војводини обједињава све организације Социјалистичког савеза у општинама односно срезовима на територији области односно покрајине.

Највиши орган Социјалистичког савеза у Аутономној Косовско-Метохиској Области јесте обласна конференција, а у Аутономној Покрајини Војводини покрајинска конференција.

Редовна обласна односно покрајинска конференција одржава се једанпут у четири године. Редовну конференцију сазива обласни односно покрајински одбор.

Ванредну обласну односно покрајинску конференцију сазива, по потреби, обласни односно покрајински одбор на своју иницијативу или на тражење трећине организација Социјалистичког савеза у општинама односно срезовима са подручја области односно покрајине.

Обласна односно покрајинска конференција пуноважно решава ако јој присуствују делегати који претстављају најмање две трећине укупног броја чланова, а одлуке доноси простом већином гласова присутних делегата.

Обласна односно покрајинска конференција разматра целокупну активност организација Социјалистичког савеза у области односно покрајини, обласног односно покрајинског одбора и надзорног одбора између две конференције и решава о наредним задацима организације свог подручја.

За руковођење пословима организације између две конференције конференција бира обласни односно покрајински одбор. Конференција бира и надзорни одбор.

Обласни односно покрајински одбор спроводи одлуке конференције и руководи радом организације Социјалистичког савеза у области односно покрајини између две конференције.

Обласни односно покрајински одбор Социјалистичког савеза на првој седници бира из своје средине извршни одбор: претседника, потпретседника, секретара, благајника и потребан број чланова.

Извршни одбор се стара о спровођењу одлука обласног односно покрајинског одбора и обавља текуће послове између седница одбора.

За обављање текућих задатака извршни одбор формира секретаријат из редова својих чланова и других чланова обласног односно покрајинског одбора. Извршни одбор формира и комисије и друга помоћна тела.

Надзорни одбор на првој седници бира из своје средине претседника.

Највиши орган Савеза у народној републици јесте конгрес Социјалистичког савеза радног народа народне републике.

Редовни конгрес одржава се једанпут у четири године. Редовни конгрес сазива главни одбор Социјалистичког савеза народне републике.

Ванредни конгрес сазива, по потреби, главни одбор, на своју иницијативу или на тражење трећине организација Социјалистичког савеза у срезовима односно општинама на територији народне републике.

Сазивање и дневни ред конгреса морају бити објављени најмање два месеца пре дана за који је конгрес сазван.

Конгрес пуноважно решава ако му присуствују делегати који претстављају најмање две трећине укупног броја чланова, а одлуке доноси простом већином гласова присутних делегата.

Конгрес Социјалистичког савеза радног народа народне републике:

разматра целокупну активност организације Социјалистичког савеза народне републике, главног и надзорног одбора између два конгреса;
одлучује о наредним задацима и даљем раду Савеза на подручју народне републике;
бира главни одбор Социјалистичког савеза радног народа народне републике и надзорни одбор.

Главни одбор спроводи одлуке конгреса и руководи радом Социјалистичког савеза у народној републици између два конгреса.

Главни одбор Социјалистичког савеза радног народа народне републике, на својој седници бира претседника, секретара и благајника, а по потреби може изабрати једног или више потпретседника и више секретара.

Главни одбор бира из своје средине и извршни одбор, у који улазе претседник, потпретседници, секретари, благајник и потребан број чланова.

Извршни одбор се стара о спровођењу одлука главног одбора и руководи радом организације Социјалистичког савеза народне републике између седница одбора.

За обављање текућих задатака извршни одбор формира секретаријат из редова својих чланова и других чланова главног одбора. Извршни одбор формира и комисије и друга помоћна тела.

Надзорни одбор на првој седници бира из своје средине претседника.

Највиши орган Савеза у Федеративној Народној Републици Југославији јесте конгрес Социјалистичког савеза радног народа Југославије.

Редовни конгрес одржава се једанпут у пет година. Редовни конгрес сазива Савезни одбор Социјалистичког савеза радног народа Југославије.

Ванредни конгрес сазива Савезни одбор на своју иницијативу или на захтев Социјалистичког савеза двеју народних република.

Сазивање и дневни ред конгреса морају бити објављени најмање два месеца пре дана за који је конгрес сазван.

Конгрес решава пуноважно ако му присуствују делегати који претстављају најмање две трећине укупног броја чланова Савеза, а одлуке се доносе простом већином гласова присутних делегата.

Конгрес Социјалистичког савеза радног народа Југославије:

одређује програмске циљеве и доноси статут Социјалистичког савеза радног народа Југославије;
разматра целокупну активност Социјалистичког савеза радног народа Југославије, Савезног одбора и надзорног одбора између два конгреса;
одлучује о наредним задацима и даљем раду Савеза;
бира Савезни одбор и надзорни одбор Социјалистичког савеза радног народа Југославије.

Савезни одбор спроводи одлуке конгреса и руководи радом Социјалистичког савеза радног народа Југославије између два конгреса; он претставља Савез у земљи и у односима са радничким, народноослободилачким и другим напредним партијама и покретима у свету.

Савезни одбор Социјалистичког савеза радног народа Југославије, на својој првој седници бира претседника, генералног секретара, секретара и благајника, а по потреби може изабрати једног или више потпретседника и више секретара.

Савезни одбор бира из своје средине и извршни одбор у који улазе претседник, генерални секретар, потпретседници, секретари, благајник и потребан број чланова.

Извршни одбор се стара о спровођењу одлука Савезног одбора и руководи радом организације Социјалистичког савеза радног народа Југославије између седница одбора.

За обављање текућих задатака извршни одбор формира секретаријат из редова својих чланова и других чланова Савезног одбора. Извршни одбор формира и комисије и друга помоћна тела.

Надзорни одбор на првој седници бира из своје средине претседника.

Избор делегата врши се према изборном правилнику, који доноси Савезни одбор за савезни конгрес, главни одбори за конгресе Социјалистичког савеза народне републике, а одговарајући одбори, изузев месног, за своје конференције.

Делегати за конференције и конгресе бирају се појединачно и по правилу тајним гласањем.

Колективни чланови Социјалистичког савеза шаљу своје делегате на конференције и конгресе, од конференције организације Социјалистичког савеза у општини до конгреса Социјалистичког савеза радног народа Југославије, према изборном правилнику, који доноси одговарајући одбор организације Социјалистичког савеза.

Број делегата одређује се према броју чланова и значају организације, с тим да укупан број делегата колективних чланова може износити до десет отсто од укупног броја делегата.

Грађанин се уписује у чланство Социјалистичког савеза у месној организацији територије где станује.

Одбор месне организације, ако сматра да грађанин који жели да се упише у Социјалистички савез не испуњава Статутом предвиђене услове може му то право оспорити. У том случају грађанин се може жалити конференцији месне организације и вишим органима Савеза.

Чланство у Савезу престаје по жељи члана, његовом смрћу или искључењем из чланства.

Члана Савеза искључује одбор његове месне организације ако му је делатност у супротности са циљевима и Статутом Социјалистичког савеза.

Искључени члан има право жалбе конференцији месне организације и вишим органима Савеза.

Материјална средства Социјалистичког савеза састоје се од чланарине, добровољних прилога и других прихода.

Материјалним средствима Савеза располажу организације и њихова руководства на основу предрачуна расхода и прихода који сами доносе.

Упутство о вођењу финансиског и материјалног пословања у организацијама Социјалистичког савеза доноси Савезни одбор.

Висину чланарине и њену расподелу на месну организацију Социјалистичког савеза и виша руководства одређује Савезни одбор.

Надзорни одбори контролишу финансиско и материјално пословање одговарајућих одбора Социјалистичког савеза.

У циљу извршења својих задатака руководећи органи Савеза могу покретати листове и часописе, оснивати издавачка предузећа и друге установе.

• „Борба”, број 97/1960

Statut Socijalistickog saveza radnog naroda Jugoslavije (1960)