Социјалистички савез радног народа Југославије израстао је из Народног фронта који је настао и развијао се под руководством Комунистичке партије Југославије као прогресивни покрет повезивања свих демократских снага — радничке класе, сељаштва, напредне интелигенције и других радних слојева у борби против фашизма и реакционарног антинародног режима у буржоаској Југославији.

У борби против фашистичких окупатора и домаћих издајника јединствени Народноослободилачки фронт Југославије, са Комунистичком партијом Југославије на челу, деловао је као најшири облик организовања свих антифашистичких снага, постао оличење братства и јединства наших народа и одиграо крупну улогу у ослобођењу земље, изградњи народне власти и остваривању основних циљева социјалистичке револуције.

У послератној обнови и изградњи земље Народни фронт Југославије постао је политичка основа нове народне власти и носилац активности најширих народних маса у изградњи социјалистичког друштва.

Даљим револуционарним променама нашег друштва стварају се и развијају самоуправни односи који опредељују квалитативно ново место и улогу свих субјективних снага, у којима је Савез комуниста Југославије организована идејно-политичка снага радничке класе и радног народа у изграђивању социјализма и остваривању солидарности радних људи, а Социјалистички савез демократски облик повезивања свих радних људи и грађана — носилаца непосредне социјалистичке демократије — и најшира политичка основа самоуправљања

Социјалистички савез радног народа Југославије је добровољни, демократски савез радних људи и грађана, најшири облик њиховог друштвено-политичког организовања и активности и политичка основа самоуправљања.

Политичко организовање у Социјалистичком савезу, као најмасовнијој, самосталној друштвено-политичкој организацији, јесте неотуђиво уставно право радних људи и грађана да се, удруживањем у његове различите облике активности, боре за сталан развој непосредне социјалистичке демократије у свим областима друштвеног живота.

Социјалистички савез радног народа Југославије јесте политички инструмент радних људи и грађана и облик повезивања и удруживања носилаца непосредне социјалистичке демократије за постизање што бржег и складнијег развоја друштва у условима самоуправљања.

У Социјалистички савез радног народа Југославије окупљају се радни људи и грађани који, као основу социјалистичког развоја, прихватају непосредну социјалистичку демократију засновану на самоуправљању.

Радни људи и грађани у Социјалистичком савезу радног народа Југославије развијају активност и облике деловања на бази личних и друштвених интереса.

Испољавањем захтева, интереса, иницијатива и сучељавањем различитих ставова, радни људи и грађани у Социјалистичком савезу, кроз демократску борбу мишљења, залажу се за усклађивање интереса појединаца и група са интересима осталих радних људи, врше синтезу различитих предлога и мишљења и боре се за прогресивне ставове који доприносе развијању самоуправних односа у друштву; остварују свој непосредан утицај на формулисање политике која је израз потреба и стварних могућности друштва. У таквој политичкој пракси радни људи и грађани се боре против схватања која су супротна самоуправљању и непосредној социјалистичкој демократији; за превазилажење бирократско-етатистичке праксе и тенденција, малограђанско-анархистичке стихије, локализма, појава шовинизма и других антисоцијалистичких препрека социјалистичком развоју нашег друштва.

Својом активношћу у Социјалистичком савезу радни људи и грађани учествују у изграђивању и остваривању политике органа власти и самоуправљања и тиме врше утицај и друштвену контролу над њиховим радом. У Социјалистичком савезу радни људи и грађани износе мишљења и оцене о раду представничких и других органа власти и управе и друштвеног самоуправљања. дају предлоге за унапређење рада. боре се за остваривање принципа јавности рада и друштвене одговорности свих носилаца јавних овлашћења.

Радни људи и грађани у Социјалистичком савезу боре се за доследну примену уставних начела демократског изборног система. за непосредно демократско кандидовање и јавно расправљање о кандидатима и за пуну јавност и демократизацију кадровске политике свих представничких и самоуправних органа у земљи.

Свакодневном активношћу у Социјалистичком савезу, радни људи и грађани се залажу за хумане односе, развијају социјалистичку друштвену свест и изграђују социјалистичке друштвене односе.

Социјалистички савез радног народа Југославије бори се за друштвено-економске и политичке односе који су изражени у Уставу, а као принципи садржани у Програму Савеза комуниста Југославије. Полазећи од тога, Социјалистички савез у свакодневној друштвено-политичкој пракси ради на остваривању следећих циљева:

мењање друштвеног положаја радног човека, који, на основу рада и саморасподеле производа рада, развија и проширује услове своје материјалне и друштвене делатности и самоуправно уређује систем својих економских и друштвених односа;
развијање и јачање Социјалистичке Федеративне Републике Југославије као заједнице слободних равноправних народа и народности, засноване на самоуправљању, и на тој основи продубљивање социјалистичког патриотизма, солидарности, братства и јединства народа и народности и јачање материјалне и друштвене основе њихове равноправности;
расподела дохотка према резултатима рада у свим областима друштвене делатности;
подизање личног и друштвеног стандарда радних људи и грађана на основи повећања продуктивности рада;
усклађивање развоја друштвених делатности са потребама и могућностима радних људи и друштва;
афирмација друштвене улоге науке као значајног чиниоц социјалистичког друштвеног развитка;
образовање, подизање културног нивоа грађана, њихова здравствена и социјална заштита и просвећивање, физичко васпитање младих људи и развијање здраве, свестране и слободне социјалистичке личности;
остваривање принципа солидарности у обезбеђивању средстава за социјалну заштиту и васпитање деце и омладине;
развијање социјалистичких друштвено-економских односа на селу на основама интензивне производње и повећања продуктивности рада на социјалистичким и индивидуалним газдинствима — јачањем производне сарадње социјалистичких газдинстава и индивидуалних произвођача, доследном применом принципа расподеле према раду, развијањем самоуправљања и сталним проширивањем друштвеног сектора;
поштовање уставности и законитости у свим областима друштвеног живота.

Радни људи и грађани својом активношћу у Социјалистичком савезу развијају интернационалистичку свест, разматрају спољну политику Југославије и утичу на њено формирање и боре се:

за мир у свету и за победу принципа активне мирољубиве коегзистенције у међународним односима:
за пуну равноправност свих народа и држава, за одстрањивање из међународне праксе мешања у унутрашње послове других земаља и обезбеђење права сваком народу да слободно одлучује о свом друштвеном поретку и унутрашњем развитку;
за стално јачање солидарности социјалистичких и свих демократских прогресивних снага, развијање сарадње и узајамног разумевања са радничким, ослободилачким и другим прогресивним партијама и покретима у свету на принципима пуне равноправности и самосталности ради успешније борбе за мир и прогресиван друштвени преображај;
за подршку и помоћ колонијалним народима у њиховој борби за ослобођење и против свих облика неоколонијализма и хегемонизма;
за даље јачање улоге универзалности и ефикасности Уједињених нација.

Као најшира политичка основа система самоуправљања, Социјалистички савез радног народа Југославије залаже се за његово ефикасно деловање и развијање.

Социјалистички савез се бори за стално продубљивање демократске праксе у раду самоуправљачких и представничких органа, да се сва битна питања у друштву решавају уз што непосредније учешће радних људи и грађана. У Социјалистичком савезу радни људи и грађани разматрају актуелна друштвена питања, предлажу решења и заузимају ставове, и на тај начин учествују у изграђивању политике у друштвено-политичким заједницама и у самоуправљачким и представничким органима.

Социјалистички савез радног народа Југославије залаже се за то да радни људи и грађани одлучују у самоуправљачким органима и другим облицима непосредног самоуправљању. Заузимањем прогресивних ставова о друштвеним питањима, радни људи и грађани стварају јавно мнење о њима и на тај начин утичу на одлуке представничких и самоуправљачких органа.

Социјалистички савез радног народа Југославије је основни носилац политичке активности у конституисању скупштина и самоуправљачких органа, политичких припрема и демократског спровођења избора.

У својој друштвено-политичкој активности Социјалистички савез радног народа Југославије полази од чињенице да је Савез комуниста Југославије, изражавајући историјске тежње радничке класе као водеће снаге друштва, и у условима социјалистичке демократије и самоуправљања организована идејно-политичка снага радничке класе и радног народа која се бори за развитак социјалистичких друштвено-економских и политичких односа и за јачање социјалистичке свести радних људи и грађана Југославије.

Ту своју улогу у Социјалистичком савезу Савез комуниста остварује и потврђује активношћу комуниста у отвореној идејно-политичкој борби, на основу Програма и политике СКЈ.

Односи организација и руководстава Социјалистичког савеза и Савеза комуниста заснивају се на самосталности, сарадњи. обостраном развијању иницијативе, размени мишљења и међусобној зависности у остваривању заједничких задатака у изградњи социјалистичких друштвених односа.

Друштвено-политичке организације у нашем систему имају посебну и веома значајну улогу у развитку непосредне демократије и самоуправљања. Заједнички друштвено-политички циљеви и интереси радних људи и грађана који се удружују у ове организације и Социјалистички савез, упућују их на непосредно повезивање активности у процесу заузимања и усаглашавања политичких ставова и акција. Социјалистички савез радног народа Југославије ово остварује на основу иницијатива свог чланства, организација и њихових органа.

Односи између Социјалистичког савеза радног народа Југославије и друштвено-политичких организација: Савеза синдиката. Савеза удружења бораца и Савеза омладине, заснивају се на самосталности, сарадњи и обостраним правима и обавезама. Друштвено-политичке организације могу предлагати да се разматрају разни друштвено-политички проблеми у организацијама и органима Социјалистичког савеза радног народа Југославије.

Подржавајући и подстичући демократски развој друштвених организација и удружења грађана, као значајног вида самоуправљачке активности радних људи и грађана, Социјалистички савез радног народа Југославије са њима остварује широку сарадњу.

Друштвене организације и удружења грађана покрећу у Социјалистичком савезу, из свога делокруга рада, питања од ширег друштвеног интереса и дају предлоге за њихово разматрање.

1. Сви радни људи и грађани који прихватају Статут Социјалистичког савеза, имају право да постану чланови Социјалистичког савеза радног народа.

Радни људи и грађани се добровољно уписују у Социјалистички савез радног народа.

2. Право на упис у Социјалистички савез организација може оспорити грађанину ако сматра да он не испуњава услове предвиђене овим Статутом.

3. Чланство у Социјалистичком савезу престаје: исписом и одлуком организације Социјалистичког савеза када члан грубо наруши основна начела овог Статута.

4. Грађанин коме је оспорен упис, односно члан коме је престало чланство одлуком организације, има право да се жали вишем органу.

5. Начин уписа, оспоравање права на упис и престанак чланства, регулише се статутима Социјалистичког савеза социјалистичких република.

6. Чланови Социјалистичког савеза:
— непосредно и преко својих делегата учествују у доношењу политичких закључака и одлука Социјалистичког савеза и, према свом интересовању, учествују у разним облицима рада Социјалистичког савеза;
— имају право да бирају и буду бирани у све органе Социјалистичког савеза и да буду благовремено обавештени о раду свих његових руководећих и извршних органа;
— разматрају и оцењују рад свих руководећих и извршних органа и организација Социјалистичког савеза; покрећу питања одговорности и опозива руководстава и извршних органа Социјалистичког савеза или појединих њихових чланова;
— разматрају опште критерије кадровске политике у Социјалистичком савезу и учествују у њиховом утврђивању;
— члан Социјалистичког савеза плаћа чланарину.

7. Социјалистички савез радног народа Југославије организован је на територијалном принципу.

8. Основа на којој се организује Социјалистички савез радног народа Југославије јесте организација у општини.

На територији општине чланови Социјалистичког савеза организују се у месне организације, или друге облике активности.

9. Чланови Социјалистичког савеза у републици чине Социјалистички савез радног народа социјалистичке републике.

10. Целокупно чланство Социјалистичког савеза у Социјалистичкој Федеративној Републици Југославији чини Социјалистички савез радног народа Југославије.

11. Организације Социјалистичког савеза у општинама удружују се: у срезу, односно граду, покрајини, републици и Федерацији.

12. Највиши органи Социјалистичког савеза радног народа су конференције.

Конференције Социјалистичког савеза бирају своје извршне органе и именују помоћна тела.

Када друштвени развитак захтева да се у Социјалистичком савезу разматрају изузетно значајна питања, може се сазвати конгрес Социјалистичког савеза радног народа републике и конгрес Социјалистичког савеза радног народа Југославије.

13. Чланове конференције Социјалистичког савеза у општини чланство бира непосредно, а у срезу, односно граду, у покрајини, републици и Федерацији делегирају конференције Социјалистичког савеза ужих друштвено-политичких заједница.

Друштвено-политичке организације могу да делегирају своје представнике на сваку седницу одговарајуће конференције Социјалистичког савеза, који равноправно учествују у раду.

14. Надзорни одбори, као органи контроле материјалног пословања конференција Социјалистичког савеза, бирају се на истим принципима као и конференције.

15. Избори у Социјалистичком савезу врше се, по правилу, тајним гласањем.

16. Конференције Социјалистичког савеза своје ставове, закључке и одлуке утврђују уз најшире учешће радних људи и грађана, за које њихови чланови сносе колективну и појединачну одговорност пред чланством и целом јавности.

Конференције и облици њихове активности отворени су према иницијативама и предлозима радних људи и грађана, друштвено-политичких и друштвених организација и удружења, самоуправљачких и представничких органа.

17. Односи између организација и конференција Социјалистичког савеза ужих и ширих друштвено-политичких заједница заснивају се на начелима самосталности и међусобне повезаности у остваривању заједничких задатака који произлазе из општих циљева и Статута Социјалистичког савеза радног народа Југославије.

18. Конференције Социјалистичког савеза састају се по потреби, а обавезно једном годишње сумирају свој рад и активност организације Социјалистичког савеза на свом подручју, утврђују програм свога рада и правац политичке активности организације Социјалистичког савеза.

19. Ради свестранијег разматрања и решавања питања из појединих области друштвеног живота, конференције могу организовати различите облике своје активности: секције, посебне конференције, трибине и друго. Начин конституисања ових облика активности регулише се статутима, односно правилима.

20. Конференција за друштвену активност жена је облик рада Социјалистичког савеза за праћење и покретање проблема повезаних са друштвеним положајем жене.

21. Мандат чланова конференције Социјалистичког савеза може да траје највише четири године.

За председника конференције и члана извршног одбора исто лице не може бити бирано узастопно за два мандатна периода, односно у општини дуже од четири године.

22. Чланство, односно конференције Социјалистичког савеза могу да замене своје делегате у конференцијама Социјалистичког савеза и пре истека њихових мандата. Поступак замене је исти као и при избору.

23. Председник конференције или члан извршног одбора Социјалистичког савеза, по правилу, не може бити истовремено на руководећој функцију у представничком органу, или члан његовог извршног тела.

24. Највиши орган Социјалистичког савеза радног народа Југославије јесте Савезна конференција.

25. Савезна конференција се конституише од чланова које делегирају организације Социјалистичког савеза социјалистичких република. Број чланова Савезне конференције утврђује се на тај начин што све организације Социјалистичког савеза социјалистичких република делегирају по тридесет чланова. Тај број републичких делегација повећава се са једним делегатом на сваких 70.000 чланова Социјалистичког савеза.

Најмање две трећине чланова Савезне конференције делегирају конференције Социјалистичког савеза у општинама, а остале делегирају конференције Социјалистичког савеза република и покрајина.

Организације Социјалистичког савеза у покрајинама, поред тога што су заступљене у републичкој делегацији, директно делегирају у Савезну конференцију по седам чланова.

26. На сваку седницу Савезне конференције своје представнике могу да делегирају руководећи органи друштвено-политичких организација у Федерацији, који равноправно учествују у раду.

27. Савезна конференција као највиши орган Социјалистичког савеза радног народа Југославије: разматра актуелна питања друштвено-економског и политичког живота у земљи и активност организације Социјалистичког савеза, заузима ставове и доноси закључке; врши измене и допуне Статута Социјалистичког савеза радног народа Југославије; представља ССРНЈ у земљи и у односима са иностраним партијама и покретима.

Савезна конференција састаје се по потреби, а обавезно једном годишње сумира свој рад и активност организације, утврђује програм свога рада и основне правце политичке активности организације Социјалистичког савеза радног народа Југославије.

Ради успешнијег обављања својих функција, Савезна конференција остварује сарадњу са руководствима друштвено-политичких и друштвених организација и удружења грађана и са представничким и самоуправљачким органима у Федерацији.

28. Статут Социјалистичког савеза радног народа Југославије Савезна конференција доноси и врши измене и допуне у њему двотрећинском већином гласова изабраних чланова, а на основу претходне јавне дискусије.

29. Савезна конференција из редова својих чланова бира Председништво, председника, потпредседнике, генералног секретара, Извршни одбор и председнике својих секција и комисија.

30. Број чланова Председништва утврђује Савезна конференција. Председништвом руководи председник Савезне конференције.

Председник, потпредседници и генерални секретар Савезне конференције и председници конференција Социјалистичког савеза социјалистичких република по својој функцији су чланови Председништва. На седнице Председништва могу да делегирају своје представнике руководећи органи Савеза комуниста, Савеза синдиката, Савеза удружења бораца, Савеза омладине и Конференција за друштвену активност жена у Федерацији, који равноправно учествују у раду.

Председништво Савезне конференције разматра предлоге резолуција и других докумената које предлажу органи и организације Социјалистичког савеза, Савеза комуниста и других друштвено-политичких и друштвених организација и удружења грађана; самоуправљачки и представнички органи; покреће значајна питања из друштвено-економског и политичког живота на седницама Савезне конференције; разматра планове рада и предлоге секција; утврђује предлог дневног реда седница и предлаже мере за унапређење метода рада Савезне конференције. За свој рад Председништво одговара и подноси извештај Савезној конференцији.

31. Број чланова Извршног одбора утврђује Савезна конференција. Секретар или друго лице које руководи радом извршног одбора конференције Социјалистичког савеза социјалистичке републике по функцији је члан Извршног одбора Савезне конференције. Радом Извршног одбора Савезне конференције руководи генерални секретар.

На сваку седницу Извршног одбора своје представнике могу да шаљу извршни органи руководстава друштвено-политичких организација у Федерацији, који равноправно учествују у раду.

Извршни одбор ради на остваривању задатака које утврђује Савезна конференција; обавља текуће политичке послове који произилазе из одлука и закључака Савезне конференције; организује рад на припремама и разматра материјал за седнице Савезне конференције. За свој рад Извршни одбор је одговоран Савезној конференцији и подноси јој извештај о раду између две седнице.

32. За проучавање појединих питања и праћење остваривања закључака, Савезна конференција може да образује потребан број сталних и повремених помоћних тела и одлучује о њиховом саставу и делокругу рада. Помоћна тела најмање једном годишње подносе извештај о свом раду Савезној конференцији

33. Савезна конференција организује секције за разматрање питања из појединих области друштвеног живота. Секције се конституишу од представника организација Социјалистичког савеза из општина, покрајина и република; од представника других друштвено-политичких и друштвених организација и удружења грађана и самоуправљачких и представничких органа у Федерацији. Представнике организација Социјалистичког савеза делегирају извршни органи њихових конференција, а представнике других друштвено-политичких и друштвених организација и удружења грађана, њихови руководећи органи у Федерацији. У зависности од интересовања за питања која се разматрају, ове организације и органи сами одлучују о свом учешћу у раду секција.

Све организације и органи који конституишу секције имају право да дају иницијативу за њихово сазивање и да предлажу питања за разматрање на седницама секција.

У раду секција учествују и чланови Савезне конференције који су заинтересовани за питања која се разматрају.

Пословник о раду Савезне конференције регулише начин рада секција.

34. Седнице Савезне конференције сазива председник на своју иницијативу, на иницијативу Председништва или Извршног одбора, на предлог чланова Савезне конференције или конференције Социјалистичког савеза социјалистичке републике. Седницама руководи председник, а у његовом одсуству један од потпредседника Савезне конферанције.

35. Иницијативу за сазив Савезне конференције могу дати руководећи органи друштвено-политичких и друштвених организација и удружења грађана и представнички и самоуправљачки органи у Федерацији.

36. Датум одржавања и предлог дневног реда седнице Савезне конференције објављује се, по правилу, најкасније два месеца пре заседања. У овом року обезбеђује се информисање и претходно учешће чланства и шире јавности у разматрању питања која су садржана у предлогу дневног реда седнице. Предлози резолуција могу се подносити Савезној конференцији најкасније месец дана пре њеног заседања. На основу предлога Председништва и органа и организација Социјалистичког савеза, других друштвено-политичких и друштвених организација и удружења грађана, представничких и самоуправљачких органа — Савезна конференција утврђује дневни ред.

37. Унутрашњу организацију рада Савезна конференција регулише својим пословником.

38. Када се укаже потреба за одржавање конгреса Социјалистичког савеза радног народа Југославије, одлуку о његовом сазивању доноси Савезна конференција на своју иницијативу, или на предлог најмање две организације Социјалистичког савеза социјалистичких република.

39. Надзорни одбор Социјалистичког савеза радног народа Југославије броји 21 члан које делегирају конференције Социјалистичког савеза социјалистичких република.

40. Средства Социјалистичког савеза потичу од чланарине и других прихода.

41. Начин употребе средстава, образовања фондова, доношење и извршење финансијског плана. доношење завршног рачуна и друга питања која се тичу средстава, регулишу се правилницима конференција Социјалистичког савеза у општини, покрајини, републици и Федерацији.

42. Финансијско и материјално пословање конференција Социјалистичког савеза регулише се основним упутством Конференције Социјалистичког савеза у Федерацији.

43. Конференције Социјалистичког савеза, у складу са овим Статутом, доносе у општини, срезу, односно граду и покрајини правила, а у републикама статуте.

44. Статут ССРНЈ ступа на снагу одмах, а конституисање организације по његовим одредбама извршиће се најкасније до краја 1967. године.

• „Борба”, број 160/1966

Statut Socijalistickog saveza radnog naroda Jugoslavije (1966)