Социјалистички савез радног народа Југославије јесте политичка организација радног народа Југославије која окупља радне грађане и грађанке и њихове организације у борбени савез за изградњу социјализма и социјалистичких друштвених односа на политичкој основици социјалистичке демократије.

Социјалистички савез радног народа Југославије настао је из Народног фронта Југославије и продужује његову политичку делатност и његове борбене традиције у новим друштвеним условима као социјалистичка политичка организација.

Социјалистички савез радног народа Југославије одржава и развија везе са социјалистичким партијама и организацијама и с другим напредним демократским покретима у свету.

Члан Социјалистичког савеза радног народа Југославије јесте сваки грађанин и грађанка Федеративне Народне Републике Југославије који је навршио осамнаест година живота, ужива бирачко право и усваја програм и статут Савеза, а учлањен је у једној од основних организација Социјалистичког савеза.

Члан Социјалистичког савеза радног народа дужан је у свом јавном раду придржавати се програма Савеза, залагати се за остварење тога програма, за очување и развијање тековина народне револуције, братства и јединства, слободе и независности народа Југосавије, и својим радом доприносити успеху политичке делатности Савеза.

У вршењу својих дужности и права у организацији Савеза члан је дужан придржавати се статута Савеза.

Члан Савеза је дужан да редовно плаћа месечну чланарину.

Месечна чланарина износи пет динара.

Уплаћена чланарина уписује се у чланску књижицу коју мора имати сваки члан Савеза.

Члан Савеза има право:

1) да на састанцима Савеза и у његовој штампи учествује у дискусији о политичким и другим питањима, о организационим питањима Савеза и о другој његовој делатности,
2) да бира органе Савеза и да у њих буде биран,
3) да се питањима и предлозима као и жалбом обраћа ма ком руководећем органу Савеза,
4) да на састанцима Савеза износи своје мишљење о раду сваког члана и органа Савеза.

Чланом Социјалистичког савеза радног народа може постати и она масовна политичка или економска друштвена организација која вољом већине својих чланова прихвати програм Социјалистичког савеза и која као организација хоће да помаже Социјалистички савез у његовој политичкој и другој делатности.

Учлањивање друштвених организација у Социјалистички савез врши Савезни одбор Социјалистичког савеза.

Поједине ниже организационе јединице друштвених организација које су колективно учлањене у Социјалистичком савезу могу се учланити и у њима одговарајућој организацији савеза.

Колективно чланство важи само за учлањену организацију као целину. Поједини члан такве организације, да би лично постао члан Социјалистичког савеза учлањује се и лично у једној од основних организација Савеза.

Колективно учлањена друштвена организација има право да преко својих делетата на конференцијама и конгресима Социјалистичког савеза радног народа, као и преко своје штампе и доношењем резолуција и предлога учествује у делатности Савеза.

Сваки руководећи орган Савеза, од најнижег до највишег, мора бити изабран тајним гласањем од чланова Савеза.

Сваки руководећи орган одговара за свој рад телу које га је изабрало и обавезно подноси овоме извештај о своме раду.

Основне организације и нижи руководећи органи Савеза самостални су у свом раду. Виши руководећи органи Савеза дужни су пружати помоћ основним организацијама и нижим руководећим органима утичући на развијање самосталности њиховог рада.

Нижи руководећи органи и основне организације обавезно спроводе одлуке и смернице виших руководећих органа. Виши органи могу поништити одлуке нижих органа ако су оне противне програму или статуту Савеза, или одлукама и смерницама виших руководећих органа.

Организације Социјалистичког савеза окупљају чланове Савеза према територији на којој живе: у насељу, селу, општини, граду, срезу, области, покрајини.

Целокупно чланство Социјалистичког савеза у једној народној републици уједињено је у Социјалистичком савезу радног народа републике.

Социјалистички савез радног народа Југославије јесте јединствена организација целокупног чланства Социјалистичког савеза са територије свих народних република.

Темељ организације Социјалистичког савеза и његове политичке делатности у масама радног народа јесте основна организација. Основвна организација Социјалистичког савеза непосредно окупља чланове Савеза са једног територијалног подручја у таквом броју који омогућује њихово заједничко састајање и решавање на једном скупу.

Сваки члан Савеза мора бити члан једне основне организације у којој врши своја чланска права и испуњује чланске обавезе. О примању новог члана одлучује скуп основне организације.

Основна организација ствара се у месту — насељу, селу, граду, индустриском и рударском насељу итд.

Основна организација води политику Социјалистичког савеза на своме подручју као социјалистичка организација радног народа тог подручја. Она то чини одржавањем скупова својих чланова, који су увек јавни, организовањем зборова и митинга, разних акција и приредаба, растурањем штампе, као и појединачном, личном агитацијом својих чланова и сарадњом са другим организацијама.

Основне организације могу образовати секције за рад међу женама.

Основна организација одржава своје скупове према потреби а најмање једанпут месечно. Сваке године у децембру или јануару основна организација одржава своју редовну годишњу скупштину.

Руководећи орган основне организације јесте одбор који се бира на једну годину на годишњој скупштини. Одбор има претседника, потпретседника, секретара, благајника и потребан број чланова који одреди скупштина.

Основна организација бира и надзорни одбор који свака три месеца прегледа материјално-финансиско пословање одбора и подноси о томе извештај скупу.

Одбор основне организације решава на седници о текућем раду и извршавању одлука организације, као и о извештајима и предлозима које износи пред скуп чланова, коме одговара за свој рад.

Чланство може сменити цео одбор или поједине његове чланове и пре истека рока на који су изабрани.

Решења скупова и годишње скупштине обавезне су за све чланове организације. Решења се доносе већином гласова присутних чланова.

Организација Социјалистичког савеза у општини, граду и срезу обухвата све основне организације свог подручја.

Редовна конференција општинске, градске или среске организације Социјалистичког савеза одржава се једанпут у две године а ванредна конференција се држи према потреби.

Конференција је највиши руководећи орган Социјалистичког савеза на подручју општинске, градске и среске организације. Ванредну конференцију сазива по потреби одбор организације на своју иницијативу или на тражење трећине основних организација са подручја општинске, градске или среске организације.

Конференција бира на две године, као своје извршне органе, општински, односно градски или срески одбор и надзорни одбор.

Конференција претреса извештај одбора и надзорног одбора и одлучује о њима, разматра постигнуте резултате и решава о наредним задацима и о даљем раду организације свог подручја.

Број чланова одбора и надзорног одбора одређује конференција.

Одбор држи своје седнице по потреби.

Одбор може на своју седницу позвати да учествују са саветодавним гласом и друге активне чланове и функционере Савеза са свог подручја.

Одбор градске и среске организације Социјалистичког савеза бира из своје средине извршни одбор који води свакодневне послове организације. Извршни одбор сачињавају претседник, један или два потпретседника и секретар, као и потребан број чланова.

Организација Социјалистичког савеза у Аутономној Косовско-метохиској Области има као свој највиши руководећи орган обласну конференцију, а организација У Аутономној Покрајини Војводини има као свој највиши руководећи орган Покрајинску конференцију.

Редовна Обласна конференција и редовна Покрајинска конференција држи се једанпут у две године, а ванредна конференција по указаној потреби.

Конференција бира и разрешава као свој извршни орган Обласни односно Покрајински одбор Савеза, као и надзорни одбор, претреса њихове извештаје и одлучује о њима, разматра постигнуте резултате и решава о наредним задацима и даљем раду организације свог подручја.

Број чланова одбора и надзорног одбора одређује конференција.

За вођење свакодневног рада Обласна и Покрајинска конференција бирају из своје средине извршни одбор, који може као помоћна тела образовати комисије и одељења.

Ванредну конференцију сазива обласни односно покрајински одбор на своју иницијативу или на захтев трећине среских и градских организација са свог подручја.

Седнице обласног и покрајинског одбора одржавају се према потреби. Обласни и покрајински одбор могу на своје седнице позивати са саветодавним гласом и друге активне чланове и функционере Социјалистичког савеза свог подручја.

Организација Социјалистичког савеза радног народа у народној републици обухвата све организације Савеза на подручју републике.

Највиши руководећи орган Савеза у републици јесте Конгрес Социјалистичког савеза радног народа републике.

Редовни конгрес одржава се једанпут у четири године. Ванредни конгрес сазива се по потреби на иницијативу Главног одбора или трећине среских и градских организација.

Сазивање Конгреса и дневни ред морају бити објављени најмање два месеца пре дана за који се Конгрес сазива.

Конгрес решава пуноважно ако на њему присуствују делегати који претстављају најмање две трећине укупног броја чланова.

Конгрес Социјалистичког радног народа републике:

1) претреса извештаје одбора и надзорног одбора и одлучује о њима,
2) одлучује о наредним задацима и даљем раду Савеза на подручју републике,
3) бира и разрешава Главни одбор Социјалистичког савеза радног народа републике, као највиши извршни орган Савеза у републици и надзорни одбор.

Број чланова Главног одбора и надзорног одбора одређује Конгрес.

Главни одбор је највиши руководећи орган Социјалистичког савеза народне републике између два конгреса.

Главни одбор на својој првој седници бира претседника Социјалистичког савеза радног народа републике, једног до три потпретседника и секретара. Као свој извршни орган Главни одбор бира из своје средине извршни одбор Социјалистичког савеза народне републике у који улазе претседник, потпретседник и секретар Главног одбора и потребан број чланова.

Главни одбор одржава седнице најмање једанпут годишње.

Главни одбор може разрешити цео Извршни одбор или поједине његове чланове.

Извршни одбор бира из своје средине Секретаријат извршног одбора који руководи свакодневним радом и обезбеђује спровођење одлука између седница и Извршног одбора.

Да би обезбедио спровођење у живот текућих задатака Савеза Извршни одбор организује потребне помоћне органе као што су: организациони секретаријат, комисија за културно-просветна питања, комисија за рад међу женама. кадровско одељење, материјално-финансиско одељење и слична помоћна тела.

Надзорни одбор прегледа материјално-финансиско пословање Главног одбора једанпут годишње и подноси о томе извештај на седници Главног одбора.

Организација Социјалистичког савеза радног народа Југославије обухвата све организације Социјалистичког савеза радног народа у Југославији.

Највиши руководећи орган Савеза у Федеративној Народној Републици Југославији јесте Конгрес Социјалистичког савеза радног народа Југославије.

Редовни конгрес одржава се једном у четири године, а ванредни према указаној потреби. Ванредни конгрес сазива Савезни одбор на своју иницијативу или на захтев Социјалистичког савеза двеју народних република.

Сазивање Конгреса и његов дневни ред морају бити објављени најмање два месеца пре дана за који је Конгрес сазван.

Конгрес решава пуноважно ако на њему присуствују делегати који претстављају најмање две трећине од укупног броја чланова Савеза.

Конгрес Социјалистичког савеза радног народа Југославије:

1) доноси програм и статут Социјалистичког савеза радног народа Југославије,
2) претреса извештај Савезног одбора и извештај Надзорног одбора, и решава о њима,
3) одлучује о наредним задацима и даљем раду Савеза,
4) бира и разрешава Савезни одбор и Надзорни одбор Социјалистичког савеза радног народа Југославије.

Број чланова Савезног одбора и Надзорног одбора одређује Конгрес приликом њиховог бирања.

Савезни одбор је највиши руководећи орган Савеза између два конгреса, претставља Савез у земљи и у односима са социјалистичким партијама и организацијама и другим напредним демократским покретима у свету.

Савезни одбор на својој првој седници бира претседника Социјалистичког савеза радног народа Југославије, шест потпретседника и генералног секретара.

Као свој извршни орган Савезни одбор бира из своје средине Извршни одбор Социјалистичког савеза Југославије, у који улазе претседник Савеза, потпретседници и генерални секретар Савезног одбора као и потребан број чланова.

Савезни одбор одржава седнице најмање двапут годишње.

Извршни одбор бира из своје средине Секретаријат извршног одбора који руководи свакодневним радом и обезбеђује спровођење одлука између две седнице Извршног одбора.

Да би обезбедио спровођење у живот текућих задатака Савеза Извршни одбор организује потребне помоћне органе, као што су: организациони секретаријат, комисија за културно-просветна питања, комисија за међународне везе, комисија за рад међу женама, кадровско одељење, материјално-финансиско одељење и слична помоћна тела.

Надзорни одбор прегледа материјално-финансиско пословање Савезног одбора једанпут годишње и подноси о томе извештај на седници Савезног одбора.

Делегате за конференције и конгресе Савеза бирају чланови Савеза тајним гласањем према посебном изборном правилнику који доноси Савезни одбор за Савезни конгрес, а Главни одбор за све конференције и за рапублички конгрес. Делегати се бирају појединачно. Чланови Савеза имају право да предлажу кандидате и да износе своје мишљење о сваком предложеном кандидату.

На колико се чланова Савеза бира један делегат и за које конференције и конгресе одређује се изборним правилником.

Организације које су колективно учлањене у Савезу такође шаљу своје делегате на конференције и конгресе Савеза према одредбама изборног правилника.

Сваки делегат, било да је изабран од чланова Савеза или од колективно учлањених организација, има на конференцији или конгресу само један глас.

Чланови савезног, републичког, покрајинског и обласног руководећег органа Савеза имају на одговарајућим конференцијама и конгресима сва права делегата, али не могу учествовати у гласању о извештају о раду одговарајућег одбора и надзорног одбора.

Чланство у Савезу престаје добровољним иступањем члана из Савеза, смрћу члана или његовим искључењем из чланства.

Искључење се примењује на члана који ради против програма Савеза, који и после поновљене опомене грубо прекрши чланске дужности или грубо наруши углед члана Савеза, или не плати чланарину за шест месеци.

Одлуку о искључењу доноси она основна организација у којој је дотични зачлањен.

Искључени члан има право жалбе вишим органима Савеза.

Искљученог члана може основна организација примити у чланство поново после годину дана ако се увери да ће се у будуће придржавати програма и статута Савеза.

Главни одбор има право распустити основну организацију и ниже руководеће органе ако већина њихових чланова ради против програма и интереса Савеза. Распуштене организације и органи имају право жалбе републичком конгресу или Савезном одбору.

Новчана средства Социјалистичког савеза састоје се од уплаћених чланарина, добровољних прилога и других прихода.

Новчаним средствима као и осталом имовином Савеза располажу организације и њихова руководства.

Социјалистички савези народних република уплаћују у корист Савезног одбора годишњи постотак од својих прихода који утврђује Савезни одбор у споразуму с главним одборима.

Савезни одбор даје тумачење програма и статута Социјалистичког савеза и доноси изборни правилник за бирање делегата за Савезни конгрес.

Главни одбор утврђује материјално-финансиске обавезе основних организација према вишим организацијама.

Свима члановима Народног фронта Југославије који на дан доношења овог Статута уживају сва чланска права признаје се чланство у Социјалистичком савезу радног народа Југославије. Свима старим и новим члановима издаће се чланске књижице Социјалистичког савеза радног народа.

• „Борба”, број 31/1953

Nacrt statuta Socijalistickog saveza radnog naroda Jugoslavije (1953)