Петар Бига
Рођење: 1811. Бјелопоље код Коренице, Хабзбуршка монархија Смрт: 1. јануар 1879. Нови Сад, Хабзбуршка монархија

Петар Бига (Бјелопоље крај Коренице, 1811 — Нови Сад, 1. јануар 1879), генерал аустријске војске и српски војсковођа чувен по одбрани Србобрана за време Српско-мађарскога рата 1848.

Рођен је 1811. године у Бјелопољу крај Коренице у Војној крајини у граничарској породици.¹⁾²⁾³⁾ Његов отац Тодор био је граничарски официр, а мајка Ђука била је ћерка свештеника.⁴⁾ Преселили су се након 1813. године у варадинску регименту са средиштем у Сурдуку на Дунаву.⁵⁾ Отац му је умро 1819. оставивши иза себе шесторо деце, а мајка се онда са децом преселила најпре у Стару Пазову, а онда у Сремску Митровицу.⁶⁾ Петар Бига је најпре похађао српску школу у Сурдуку и завршио ју је у Пазови. У Пазови је након тога похађао немачку школу, коју је завршио у Сремској Митровици.⁷⁾ Након три године математичке школе постао је кадет 1828.⁸⁾

Као кадет одмах се запослио као писар у регименти. Варадинска регимента је 1831. премештена све до Форарлберга на крајњем истоку данашње Аустрије, а до повратка кући 1833. Бига је унапређен у царскога официра.⁹⁾ Током револуционарне 1848. свуда су избијале револуције, па је царска влада априла 1848. наредила да се варадински батаљон, у коме је био Бига прекомандује у Италију. Пошто је започела Мађарска револуција против царске владе бан Јосип Јелачић је у Загребу зауставио војску и наредио да се врате.¹⁰⁾ Варадински батаљон је при повратку свратио у Сремску Митровицу, у којој су мађарони под вођством пивара Гулдија убили неколико Срба.¹¹⁾ Да се не би нашли под мађарском командом више српских официра пребегло је у Србију са циљем да онда оду до Загреба и бана Јелачића.¹²⁾

У Сремску Митровицу је 20. јула 1848. стигао Јелачић и наредио је да се варадински батаљон са остатком официра стави под команду патријарха Јосифа Рајачића. Тада је Бига са варадинским батаљоном отишао у Сремске Карловце код Рајачића, а пошто је имао највиши чин преузео је као капетан заповедништво варадинскога батаљона.¹³⁾ Петар Бига је са варадинским батаљоном распоређен у Србобран (тада Сентомаш), у који је стигао 18. августа, управо пред мађарски напад.¹⁴⁾ Мађарска војска под командом генерала Храбовскога кренула је 19. августа напад на Србобран са четири бригаде и 30 топова.¹⁵⁾ Петар Бига је у Србобрану располагао са 5.784 што војника што наоружаних становника и 24 топа.¹⁶⁾ Након веома тешке и крваве битке мађарска војска је била присиљена да се повуче.¹⁷⁾ Мађарска војска под командом генерала Месароша кренула је 21. септембра 1848. у нови велики напад на Србобран са 25.000 војника и 30 тешких топова.¹⁸⁾ Битком код Србобрана (битком код Сентомаша) сломљена је мађарска офанзива и велика мађарска војска је поново морала да се повуче пред јуначким српским отпором.

Када је дошло време и да се сентомашка (србобранска) војска замени свежим снагама Петар Бига је новембра 1848. године са својим батаљоном позван у Сремске Карловце по наређењу Стевана Шупљикца.¹⁹⁾ Ту је командовао све док није стигла царска аустријска војска па је заповедништво предао подмаршалу Хартлебену. У пролеће 1849. унапређен је у чин мајора. По окончању рата због нарушенога здравља био је именован за начелника топлица у Мехадији.²⁰⁾ Након нешто више од годину дана боравка у топлицама опоравио се и поново се јавио за активну службу.²¹⁾ Од 1851. до 1856. служио је као мајор у ђурђевачкој граничарској регименти, а 1856. унапређен је у потпуковника и прекомандован је у српско-банатску регименту у Белој Цркви.²²⁾ Са својом јединицом боравио је 1859. у Италији и по повратку је унапређен у пуковника и именован за заповедника дајчбанатске граничарске регименте у Панчеву.²³⁾

Кнез Михаило Обреновић му је преко посредника понудио положај команданта у очекиваном рату са Турском.²⁴⁾ Бига је сматрао да он не би био од велике користи, пошто не познаје дух, навике и особине српске народне војске, а поготово што се не ради о регуларној извежбаној и дисциплинираној војсци.²⁵⁾ Ту је боравио седам година, а за време Аустријско-прускога рата 1866. године са својом региментом упућен је најпре у Беч, па онда у Италију.²⁶⁾ Учествовао је у бици код Монгабија у бригади барона Бенка.²⁷⁾ Бигина регимента издржала је главни удар једнога крила противничке војске и допринела је победи, па је Петар Бига августа 1866. унапређен у генерала.²⁸⁾ Добио је команду над једном бригадом у Брну, али због нарушенога здравља отишао је 1867. године у пензију и настанио се у Новом Саду.²⁹⁾

Због заслуга током 1848. и 1849. одликован је царским Леополдовим орденом, а за битку код Монгабије војним крстом за заслуге и поред тога именован је за витеза од Монгабије.³⁰⁾ Постао је почасни грађанин Панчева и Сремских Карловаца. Песник Стеван Владислав Каћански написао је песму посвећену Петру Биги и одбрани Србобрана:³¹⁾

Уз десно му раме сео
Јунак чела повисока,
Црна брка, црна ока,
У крилу му балчака сјаје,
Коме око ватру даје.
Ко га боље жели знати,
Нек похита запитати
Варадинце граничаре-
Јер и данас тамо хвале
Србобранску бојну дику
Витез-Бигу³²⁾

• Ј. С. Виловски Српска зора. 3 (Беч) 10: 189-190
• Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка, књига 1, Београд, 1929, стр. 202
• Андра Гавриловић (1903) Знаменити Срби XIX века (1800—1900)
• Никола Христић, Мемоари 1840-1862, Просвета, Ваљево, 2006.

Petar Biga