Добро дошли на Српску енциклопедију

Петар Бига

Петар Бига (Бјелопоље крај Коренице, 1811 — Нови Сад, 1. јануар 1879), генерал аустријске војске и српски војсковођа чувен по одбрани Србобрана за време Српско-мађарскога рата 1848.

Детињство и школовање

Рођен је 1811. у Бјелопољу крај Коренице у Војној Крајини у граничарској породици.1)2)3) Његов отац Тодор био је граничарски официр, а мајка Ђука била је ћерка свештеника.4) Преселили су се након 1813. у варадинску регименту са средиштем у Сурдуку на Дунаву.5) Отац му је умро 1819. оставивши иза себе шесторо деце, а мајка се онда са децом преселила најпре у Стару Пазову, а онда у Сремску Митровицу.6) Петар Бига је најпре похађао српску школу у Сурдуку и завршио ју је у Пазови. У Пазови је након тога похађао немачку школу, коју је завршио у Сремској Митровици.7) Након три године математичке школе постао је кадет 1828.8)

Царски официр

Као кадет одмах се запослио као писар у регименти. Варадинска регимента је 1831. премештена све до Форарлберга на крајњем истоку данашње Аустрије, а до повратка кући 1833. Бига је унапређен у царскога официра.9) Током револуционарне 1848. свуда су избијале револуције, па је царска влада априла 1848. наредила да се варадински батаљон, у коме је био Бига прекомандује у Италију. Пошто је започела Мађарска револуција против царске владе бан Јосип Јелачић је у Загребу зауставио војску и наредио да се врате.10) Варадински батаљон је при повратку свратио у Сремску Митровицу, у којој су мађарони под вођством пивара Гулдија убили неколико Срба.11) Да се не би нашли под мађарском командом више српских официра пребегло је у Србију са циљем да онда оду до Загреба и бана Јелачића.12)

Јуначка обрана Србобрана

У Сремску Митровицу је 20. јула 1848. стигао Јелачић и наредио је да се варадински батаљон са остатком официра стави под команду патријарха Јосифа Рајачића. Тада је Бига са варадинским батаљоном отишао у Сремске Карловце код Рајачића, а пошто је имао највиши чин преузео је као капетан заповедништво варадинскога батаљона.13) Петар Бига је са варадинским батаљоном распоређен у Србобран (тада Сентомаш), у који је стигао 18. августа, управо пред мађарски напад.14) Мађарска војска под командом генерала Храбовскога кренула је 19. августа напад на Србобран са четири бригаде и 30 топова.15) Петар Бига је у Србобрану располагао са 5784 што војника што наоружаних становника и 24 топа.16) Након веома тешке и крваве битке мађарска војска је била присиљена да се повуче.17) Мађарска војска под командом генерала Месароша кренула је 21. септембра 1848. у нови велики напад на Србобран са 25.000 војника и 30 тешких топова.18) Битком код Србобрана (Битком код Сентомаша) сломљена је мађарска офанзива и велика мађарска војска је поново морала да се повуче пред јуначким српским отпором.

У аустријској служби

Када је дошло време и да се сентомашка (србобранска) војска замени свежим снагама Петар Бига је новембра 1848 са својим батаљоном позван у Сремске Карловце по наређењу Стевана Шупљикца.19) Ту је командовао све док није стигла царска аустријска војска па је заповедништво предао подмаршалу Хартлебену. У пролеће 1849. унапређен је у чин мајора. По окончању рата због нарушенога здравља био је именован за начелника топлица у Мехадији.20) Након нешто више од годину дана боравка у топлицама опоравио се и поново се јавио за активну службу.21) Од 1851. до 1856. служио је као мајор у ђурђевачкој граничарској регименти, а 1856. унапређен је у потпуковника и прекомандован је у српско-банатску регименту у Белој Цркви.22) Са својом јединицом боравио је 1859. у Италији и по повратку је унапређен у пуковника и именован за заповедника дајчбанатске граничарске регименте у Панчеву.23)

Кнез Михаило му је преко посредника понудио положај команданта у очекиваном рату са Турском.24) Бига је сматрао да он не би био од велике користи, пошто не познаје дух, навике и особине српске народне војске, а поготово што се не ради о регуларној извежбаној и дисциплинираној војсци.25) Ту је боравио седам година, а за време Аустријско-прускога рата 1866. са својом региментом упућен је најпре у Беч, па онда у Италију.26) Учествовао је у бици код Монгабија у бригади барона Бенка.27) Бигина регимента издржала је главни удар једнога крила противничке војске и допринела је победи, па је Петар Бига августа 1866. унапређен у генерала.28) Добио је команду над једном бригадом у Брну, али због нарушенога здравља отишао је 1867. у пензију и настанио се у Новом Саду.29)

Заслуге

Због заслуга током 1848. и 1849. одликован је царским Леополдовим орденом, а за битку код Монгабије војним крстом за заслуге и поред тога именован је за витеза од Монгабије.30) Постао је почасни грађанин Панчева и Сремских Карловаца. Песник Стеван Владислав Каћански написао је песму посвећену Петру Биги и одбрани Србобрана:31)

Уз десно му раме сео
Јунак чела повисока,
Црна брка, црна ока,
У крилу му балчака сјаје,
Коме око ватру даје.
Ко га боље жели знати,
Нек похита запитати
Варадинце граничаре-
Јер и данас тамо хвале
Србобранску бојну дику
Витез-Бигу
32)

Литература

3)
„НА”, Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка, Београд, 1929, књига 1, 202
4) , 5) , 6) , 7) , 8) , 9) , 10) , 11) , 12) , 13) , 14) , 15) , 16) , 17) , 18) , 19) , 20) , 21) , 22) , 23) , 26) , 27) , 28) , 29) , 30)
ЖИ
24) , 25)
Н. Христић Мемоари, 2006, стр. 455
31) , 32)
МИ
Штампање