Спиридон Брусина, Шпиро (Задар, 11. децембар 1845 — Загреб, 21. мај 1908), зоолог и професор универзитета у Загребу.

Основну школу и гимназију је завршио у Задру. Од 1865. студира у Бечу, а ради добровољно и у дворском музеју. Године 1867. постаo је суплент гимназије у Задру, али већ касније те године прелази у Загреб за чувара природословног одјељења музеја. Од 1870. само је у зоолошко-ботаничком одјељењу. Године 1876. постаје професор универзитета. Од 1875. ипак се посвећује Зоолошком музеју. Ту је доста радио на збиркама и библиотеци и упознавању домаће фауне. Одржавао је многе везе са научницима по Европи. Био је саоснивач Хрватског природословног друштва (први предсједник, уредник Гласника, почасни члан од 1896). Први је започео организацију орнитолошког посматрања и морског испитивања.

Године 1889. изабран је за секретара Првог интернационалног конгреса зоолога у Паризу,¹⁾ 1891. био је потпредседник Другог интеренационалног конгреса орнитолога, 1892. био је председник Другог интернационалног конгреса зоолога у Москви. Учествовао је и на Трећем интернационалном конгресу зоолога у Лајдену, на коме је приложио своја два рада.²⁾

За време распуста 1894. године је по налогу краљевске владе водио експедицију јахтом по Јадранском мору, од Краљевице, до Будве, а одатле кроз Далматинску обалу, до Трсту. У експедицији су учествовали професори са Загребачког универзитетата и средњих школа.³⁾

Током 1895. проучавао је многе европске зоолошке вртове и акваријуме.⁴⁾

Написао је многе научне радове о фауни, а највише о мекушцима копна, слатке воде и мора, живим и фосилним (малакологија). Издао је око 60 публикација о мекушцима (конхилиологија). Описао је доста нових врста и родова, којима је често давао домаћа имена. Много је радио и на орнитологији, из чега има десетак већих дјела. Из ихтиологије и науке о сисарима исто има неколико важнијих дјела.

Писао је уз то и културно-историјске расправе, затим о оцеанографији, популарно научне радове, итд.

Дописни је члан Српског ученог друштва од 1885. Дописни је члан Српске краљевске академије (Академије природних наука) од 1888. Од 1870. дописни је члан ЈАЗУ, а од 1874. стални. Члан је био и 3 стране академије.

Од 1870. дописни је члан ЈАЗУ, а од 1874. стални. Члан је био и СУД и СКА, и 3 стране академије.

Био је прави члан Интернационалног одбора, почасни члан Императорског друштва љубитеља природних наука, антропологије и етнографије у Москви, као и дописни члан Француског зоолошког друштва у Паризу.⁵⁾

Био је витез царског руског реда Св. Станислав и црногорског реда Данила I, трећег степена. Године 1895. награђен је сребрном колајном Земљаског музеја у Берлину.⁶⁾

• Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка, Београд, 1924.
• Биографије научника − С. Брусина, допуна биографији наштампаној у Годишњаку 1889, Годишњак српске краљевске академије, број IX, Српска краљевска академија, Београд, 1896, стр. 302—320

• Краћа биографија на сајту САНУ

Spiridon Brusina