Медаља За приврженост
Медаља „За приврженост“ или Светоандрејска медаља, прва медаља која је издата у Србији. Издата је на личну иницијативу кнеза Милоша Обреновића, после Светоандрејеске скупштине од 30. новембар/11. децембра 1858. до 31. јануара/12. фебруара 1859. године,1) када је кнез Александар Карађорђевић збачен, а Милош, после 20 година изгнанства, поново доведен на власт у Кнежевини Србији.2)
Историја
Кнез Милош је, по угледу на европске земље, где су у 19. веку уведене медаље, као споменици историјских догађаја или личности, одлучио да установи медаљу, којом би обележио и овековечио повратак на власт. Првобитна идеја је била да сребрна медаља „За приврженост“ буде додељена свим учесницима Светоандрејске скупштине, док је за свештена лица планирао златни крст. Уз одличија су припремљене и писане повеље.3)
Међутим, већ по ранијој навици и свом схватању улоге кнеза и власти, Милош је дошао у сукоб са либералима - интелектуалцима који су учествовали на скупшити, па је њих искључио са списка за доделу медаља. Познато је да су међу искљученима били: Атанасије Николић, помоћник министра унутрашњих дела, Јаков Живковић, помоћник министра правде, Тимотије Кнежевић, члан Касационог суда, Фрањо Зах, управитељ Војне академије, Петар Јовановић, митрополит београдски и Тома Вучић Перишић, председник Савета.4)
Чињеница да су ова обележја издата само по жељи кнеза, вероватно би могла бити разлог што нигде у званичној штампи, ни актима тога времена није забележен догађај додељивања, као ни указ за њихово установљивање. Постоје само преписке између кнеза, Савета и Типографије око захтева, штампања и исплате повеља, које су ишле уз медаље и крстове (58 писама за свештена лица и 378 писама за остале учеснике).5) Преписке су рађене у периоду од јуна до августа 1859. године, због чега се претпоставља да су медаље и крстови „За приврженост“ највероватније додељени у Крагујевцу, на Малогоспојинској скупштини од 10/22. септембра6) до 24. септембра/6. октобра 1859,7) јер је за време своје друге владе, једино ту скупштину отворио кнез Милош. Данас је у музејима у Србији сачувано свега неколико примерака медаља, док је од крстова за свештена лица сачуван само један, који се налази у Музеју града Београда.8)
Аутор
Верује се да је аутор медаље „За приврженост“ био Анастас Јовановић. Он је 1865. године поклонио Нарадном музеју челични калуп у којме су медаље изливене. Захвалница музеја у вези овог поклона остала је забележена у Српским новинама (20. новембар9)/4. децембар 1865):10)11)
„Господин Настас Јовановuћ, управитељ кнежевог двора поклања музеју у челику резане штанце за печатање медаље за спомен свето-андрејске скупштине.”12)
Осим Светоандрејске медаље, Анастас Јовановић је за време свог боравка у Бечу, учествовао у избору лика, а затим израдио нацрт за Обилићеву медаљу, коју је установио Његош, у Црној Гори 1847. Анастас је урадио и друге занатско-уметничке послове те врсте: ангажован је да уреже посвету на сабљи коју је кнез Милош поклонио барону Хердеру 1836. године, аутор је нацрта за делове војних униформи, амблема и ордена, урезао је натпис на кандилу од сребра, које је књегиња Љубица послала на поклон у Русију, а кнежевићима Милану и Михаилу израдио је грбовне печате у сребру.13)
Опис медаље
Медаље за приврженост су израђене од кованог сребра, кружног облика, пречника 30 милиметара. На аверсу се налази попрсје Милоша Обрановића у свечаној долами, са орденима и лентом. У доњем делу су полувенци храстових и ловорових гранчица, са српским грбом у средини. По ивици изнад попрсја стоји натпис: „Милош Обреновићъ првыи князъ србский“. На реверсу се налазио натпис: „Свeroандреиска скупштина 1858 за приврженостъ“.14)
Опис крста
Крст је далеко боље израде, па се верује да га је радио неки бечки мајстор. Од кованог је злата (златни лим)15) и тамноплавог емајла. Византијског је типа, са зарезаним угловима на сва четири крака и димензија 45 Х 55 мм. Оивичен је са обе стране траком од тамноплавог емајла, док је остала површина, мрежасти рељеф и исписани текстом.16) На реверсу је година одржавања Скупштине и крст св. Андрије.17)
Литература
- Милена Рашковић, Анастас Јовановић – аутор прве српске медаље, Годишњак, број XXVII, Музеј града Београда, Београд, 1980, стр. 123-130
- Господин Настас Јовановић..., Србске новине, број 130, уредник Димитрије Давидовић, Београд, 20. 11. 1865, стр. 565
- Крст за приврженост 1858., Музеј града Београда
- Гласови за скупштине, Србске новине, број 106, уредник Милош Поповић, Београд, 10. 9. 1859, стр. 429
Medalja Za privrzenost