Корисничке алатке

Алатке сајта


танаско_рајић

Танаско Рајић

Танаско Рајић (Страгари, 1756 — Љубић, 25. мај/6. јун 1815), Карађорђев барјактар и велики јунак Првога и Другога српскога устанка. Прославио се у боју на Љубићу, када је погинуо сам бранећи српске топове да не падну у руке Турцима.

Учешће у Кочиној крајини

Танаско Рајић је рођен 1756. године у Страгарима у рудничкој нахији на североисточној страни Рудника.1) 2) 3) Много се дружио са Јанићијем Ђурићем, који ће касније постати Карађорђев секретар. Рано је остао без оца, па је он као најстарији син преузео бригу о породици.4) Након смрти Коче Анђелковића поново су јединице фрајкора 1789. прешле Саву и Дунав. Српске добровољце у Поморављу и Јасеници окупљали су Радич Петровић и Карађорђе Петровић. Карађорђе се тражећи добровољце распитивао за Танасковог оца, а када је сазнао да је умро онда је тражио Танаска да га замени.5) Танаско је пристао и придружио се добровољцима.6) Када су Карађорђе и Радич Петровић са добровољцима на препад освојили тврђаву у Руднику тада је Танаско имао прво ватрено крштење.7) Приликом смелог упада у тврђаву Танаско је једнога Турчина убио кубуром, а другога који је претио Станоју Главашу дохватио је сабљом, па га је Карађорђе пред свима похвалио.8) Учествовао је и истакао се у ослобађању Чачка, па је поред Станоја Главаша постао стални Карађорђев пратилац.9) Учествовао је и у борбама за Карановац, Пожегу и Ужице, али када је стигла велика турска војска и потисла их поново су успоставили базу у Руднику, а касније се повлачили према Дунаву.10) Када је склопљен Свиштовски мир 1791. српски добровољци су се повукли преко Дунава и Саве. Танаско је био у Банату све до турске амнестије.11)

Припрема и почетак устанка

Дахије су од 1801. завеле страховладу, па су свуда по Београдском пашалуку заведени додатни намети и обавезе становништву. У Танасковом крају по злу се посебно истицао руднички муселим Салиага са својим помоћницима.12) На разне начине малтретирали су народ, пљачкали, отимали, хапсили, па пуштали уз велики откуп, користили право прве ноћи.13) Танаско је о проблему како да се ликвидира Салиага често разговарао са харамбашама, али иако су сви били за то да се ликвидира сеоски кнезови су их молили да сачекају, јер су страховали од страшне одмазде, пошто је Салиагу штитио брат и моћни дахија Кучук Алија.14) Када су почеле припреме за устанак током 1803. Танаско се укључује са својим Страгарцима.15) Преносио је Карађорђеве поруке Александру Ломи.16) Након Сече кнезова 1804. године Карађорђе је ступио са њим у контакт и договорио се да по околним селима позивају кнежеве на устанак.17) Када је Танаско од Карађорђа добио обавештење о Збору у Орашцу заједно са својим Страгарцима напао је и ликвидирао страгарског ханџију и његове сејмене.18) Након тога у селу су одржали збор и изабрали су Танаска Рајића за четовођу.19)

Карађорђев барјактар

Танаско Рајић је учествовао на збору у Орашцу 14. фебруара 1804.20) Када је Карађорђе Петровић изабран за вођу устанка развио је освештани барјак и предао га Танаску Рајићу.21) Као лични Карађорђев барјактар носио га је са чашћу. Одмах након Орашца учествовао је са Карађорђем у ослобађању Рудника, а након тога у боју за Јагодину.22) Код Рудника је био рањен, али унаточ Карађорђевом инзистирању да одмори наставио је да ратује. Учествовао је и у бојевима на Пожаревцу, Смедереву и Врачару и скоро свуда где се борио Карађорђе.23) Са Карађорђем је ишао и да 1807. помогне Миленку Стојковићу, када је био опкољен код Малајнице и Штубика.24)

Израда барутане и устаничке бомбе

Карађорђе Петровић је окупио устаничке старешине и Совјет и наложио да се размотри могућност отварања рудника, ливења метала и израде барутана.25) Танаско Рајић је предложио да се барутана оснује у Страгарима, с обзиром да река Јасеница може да се користи за погон, а околни крај обилује липовом шумом погодном за производњу дрвеног угља.26) Тада је одлучено да се изграде барутане у Страгарима и у Пожаревцу и да се поред домаћег мајстора Мате топџије позову и мајстори из Русије и Аустрије.27) Изградњом прве барутане руководили су Стојан Павловић, Никола Милићевић Луњевица и Танаско Рајић.28) Од јесени 1807. почели су да производе барут за пушке и кубуре.29) У Страгаре је 1808. дошао и руски артиљеријски мајор Лавров, који је пре тога организовао производњу барута у Пожаревцу.30) Спријатељио се са Лавровом и показао му турску бомбу, а онда га наговорио да покушају да израде прву устаничку бомбу.31) Одлучили су да направе бомбу мању од турске, али већег домета. Највећи проблем им је била израда фитиља, пошто нису могли да користе артиљеријски брзогорећи фитиљ.32) Након више проба решили су проблем помоћу упредене кудеље бајцоване у цеђи салитре и јасеновог пепела, а уз то су додали и успоривач горења.33) Бомбу су правили тако да би ланене врећице пунили барутом, оловом и ситним камењем, а врећица се бацала окретањем на ужету и пуштањем у одговарајућем правцу.34) Иако су Карађорђе и старешине биле одушевљене њиховим изумом сматрали су топове ефикаснијим и сигурнијим, па није дошло до производње устаничких бомби.35)

Растерује војску Гушанац Алије

Танасије је ипак за себе направио двадесетак таквих бомби и успешно их је употребио 1809. у бици на Таборишту.36) Након Синђелићеве погибије и пораза на Каменици 1809. велика турска војска је кренула у офанзиву.37) Гушанац Алија са 12.000 крџалија кренуо је од Јагодине са намером да преко Црног врха иде према Крагујевцу и Тополи, са циљем да запали Крагујевац и убије Карађорђа, а породицу му зароби у Тополи.38) 39) Карађорђе Петровић је на време сазнао за Гушанчеве намере, па му је усусрет послао Танаска Рајића са 2.000 устаника.40) Танаско Рајић је у шуми на Црном врху припремио заседу, коју Турци нису на време уочили, па је Танаско успешном заседом целу турску војску натерао у бег, а Гушанац Алија се једва спасио бегом до Јагодине.41)

Свађа са Карађорђем и крај устанка

Карађорђе Петровић се касније крајем 1810. нешто наљутио на Танаска, па се он повукао у своје село.42) Занемарио је ратовање и дуго све до лета 1812. није долазио да ратује.43) Јанићије Ђурић га је поново измирио са Карађорђем. Током 1813. учествовао је у одбрани јужног моравског правца штитећи бокове Делиграда.44) Ту је углавном герилским акцијама ометао кретање турске војске.45) Када су Карађорђе и остале војводе напустиле Србију Танаско је отишао у Страгаре, где је организовао склањање народа, стоке и најважније имовине у збегу на Руднику.46) Када су Турци зашли за Србима у шуму Танаско их је дочекао и натерао у бег, па више нису свраћали све до проглашења амнестије.47)

Јуначка погибија

Чим је почео Други српски устанак одмах се придружио устаницима. Заједно са Јасеничанима отишао је према Чачку против Ђаја-паше,48) у боју на Љубићу. Пошто су заузели положаје на Љубићу према Чачку ту су сместили и батерију од два топа, у које су полагали велике наде. Топовима је управљао Танасије Рајић.49) Испод батерије дуж моравске обале у шанцу са грудобраном сместили су се Рудничани и Ваљевци, ниже њих Гружани, а мало позади Београђани.50)

Турци су тајно изградили мост на Морави испод српских положаја и на српску страну реке прешли се пешаци и коњица.51) Нападали су неуспешно више пута Гружане, а онда су се прегруписали и заобишли их. Након тога Турци су великом силом ударили у шанац у ком су били Рудничани и Ваљевци.52) Успаничени устаници су почели да беже, па је један део исечен, а један део је побегао у Танасков шанац са топовима.53) Турци су кренули за њима и уследила је паника и међу пешацима и међу Танасковим тобџијама.54) Због великога бега устаника и њихове измешаности са Турцима Танаско није могао за то време да туче Турке топовима.55) У шанцу са топовима изгинуло је много устаника и Турака, а кад је постало јасно да ће Турци надвладати и они који су остали почели су да беже.56) Од посаде батерије топова једни су погинули, а други су побегли.57) Узалуд их је Танаско заустављао и подсећао са колико муке су добили топове.58) Након тога Танаско је узео пиштољ и јатаган и рекао да не оставља топове док га Турци не исеку.59) Борио се и убио је неколико Турака, неке пиштољем, а неке јатаганом, све док га Руци нису оборили са неколико метака,60) а затим сасекли на комаде61) 25. маја/6. јуна 1815.62)

Према предању, игуман манастира Вољавче, је исте године донео главу Танаска Рајића и сахранио ју је у манастирској цркви, уза зид лево од певнице, о чему постоји спомен обележје.63)

Литература


Tanasko Rajic

1) , 4) , 5) , 6) , 7)
ВЕ http://www.novosti.rs/dodatni_sadrzaj/clanci.119.html:277793-Rano-bez-oca Фељтон, Вечерње новости, 29. мај 2006.
2) , 42)
ЖИ https://archive.org/stream/pomenikznameniti00miliuoft#page/616/mode/2up М.Милићевић, Поменик знаменитих људи у српскога народа новијега доба, 1888.
3) , 39) , 40) , 41) , 49) , 50) , 51) , 57) , 58) , 59) , 60)
8) , 9) , 10) , 11)
ВЕ1 http://www.novosti.rs/dodatni_sadrzaj/clanci.119.html:277794-Gosti-kod-Djordja Фељтон, Вечерње новости, 30. мај 2006.
12) , 13) , 14)
ВЕ2 http://www.novosti.rs/dodatni_sadrzaj/clanci.119.html:277795-Puske-na-Rudniku Фељтон, Вечерње новости, 31. мај 2006.
15) , 16) , 17)
ВЕ3 http://www.novosti.rs/dodatni_sadrzaj/clanci.119.html:277796-Odmazda-dahija Фељтон, Вечерње новости, 1. јун 2006.
18) , 19)
ВЕ4 http://www.novosti.rs/dodatni_sadrzaj/clanci.119.html:277797-Junak-do-vozda Фељтон, Вечерње новости, 2. јун 2006.
20) , 21) , 22) , 23) , 37) , 38) , 48)
К. Ненадовић 2
24) , 25) , 26) , 27) , 28) , 29)
ВЕ6 http://www.novosti.rs/dodatni_sadrzaj/clanci.119.html:277799-Junak-do-vozda Фељтон, Вечерње новости, 4. јун 2006.
30) , 32) , 33) , 34) , 35) , 36)
ВЕ7 http://www.novosti.rs/dodatni_sadrzaj/clanci.119.html:277800- Фељтон, Вечерње новости, 5. јун 2006.
31)
ВЕ7 http://www.novosti.rs/dodatni_sadrzaj/clanci.119.html:277800- Фељтон, Вечерње новости, 5. јун 2006.
43) , 44) , 45) , 46) , 47)
ВЕ8 http://www.novosti.rs/dodatni_sadrzaj/clanci.119.html:277801- Фељтон, Вечерње новости, 6. јун 2006.
52) , 53) , 54) , 55) , 56)
ВЕ9 http://www.novosti.rs/dodatni_sadrzaj/clanci.119.html:277802- Фељтон, Вечерње новости, 7. јун 2006.
61)
Богдан Секендек, 1998
62)
Владимир Ћоровић, 1928, стр. 796
63)
Бранко Р. Златковић, 2014, стр. 959
танаско_рајић.txt · Последњи пут мењано: 2022/05/08 14:04