Добро дошли на Српску енциклопедију

Коста Трифковић

Коста Трифковић (Нови Сад, 20. октобар/1. новембар 1843 — Нови Сад, 19. фебруар/3. март 1875), српски књижевник, писац комедија.

Школовање

Коста Трифковић рођен је 20. октобра/1. новембра 1843. у Новом Саду,1)2)3) од мајке Ане рођене Ђорђевић из Темишвара и оца Атанасија, који је био магистратски сенатор.4) У Новом Саду је завршио основну школу и ниже разреде гимназије. У Винковцима је завршио пети, а у Пешти 1861. шести разред гимназије.5)6)

Морнарица и студиј права

У Винковцима је прочитао један роман, после кога му се појавила огромна жеља за животом морнара.7)8) Није одмах о томе причао са оцем, него тек кад је један очев познаник описивао свој живот на мору.9) Пошто је желео да се посвети морнарици отишао је 1861. у Ријеку, где је уписао морнаричку школу.10) За годину дана завршио је течај наутике, па је онда отишао у Трст, где је као морнар ступио на један трговачки брод, који је пловио од Ријеке преко Крфа и Цариграда до Одесе.11)12) На путу се разболио и уверио се да не може поднети напоран морнарски живот.13) Схватио је да морнар мора да буде физички спреман за тај позив, па је одустао од морнарице. У Цариграду се искрцао са брода, па се преко Београда вратио 1863. кући у Нови Сад, и онда се вратио у Ријеку,14)15) да заврши гимназију.16) У Ријеци је за годину дана завршио седми и осми разред гимназије гимназије17) и положио испит зрелости.18) У јесен 1864. започео је студије права у Пожуну (Братислави), наставио их у Дебрецену и окончао 1867. у Кошицама.19)

Успешна правна каријера

Након окончања студија запослио се 1867. у Пешти као записничар судских седница у пештанском градском суду.20) Током 1868. вратио се у Нови Сад, где је за кратко време направио лепу чиновничку каријеру, започевши најпре као подбележник, да би завршио на положају сенатора.21) Постао је председник градскога суда.22)

Године 1871. оженио се Јелисаветом Славнић.23) За време реорганизације судова 1872. изабран је за градскога адвоката, а почео је радити и као приватни адвокат.24) Тешко је назебао зиме 1873/1874. и разболео се од туберкулозе.25) Након тога се безуспешно лечио у Ишлу, Иригу и Напуљу.26)

Умро је у Новом Саду, по повратку из Италије 19. фебруара/3. марта 1875.27)

Књижевни рад

Још као гимназијалац састављао је шаљиве позоришне комаде.28) Први пут појавио се 1870. у Младој Србадији, с једном преведеном песмицом од Линга.29) Истовремено са немачкога је превео шаљиву игру за позориште Мило за драго.30) Прво његово успело оригинално дело је комедија Честитам, која се приказивала 1871. у Панчеву.31) Од тада је почео да пише драму за драмом.32) Шаљиву игру „Љубавно писмо“ (1873) је наградила Матица српска.33) Још док је био жив његове драме су изведене у Београду, Новом Саду и Загребу.34) Иза себе је оставио доста забочетих позоришних комада у рукопису,35) Његови позоришни комади су објављени у Новосадском зборнику позоришних дела (1873—1891), Српска књижевна задруга је издала његове оригналне драме у две књиге (1892—1894).36) Написао је и три приповетке: Суђено је, Иванчин гроб и Млетачке тамнице,37) у забавном и књижевном листу Јавор, који је захаваљујући њему поново оживео, као и шаљиве подлистке у Застави.38)

Током 1873. изабран је за потпредседника Матице српске.39)

О његовим драмама

После Јована Стерије Поповића и пре Бранислава Нушића био је главни српски комедиограф.40) Његова комедија није комедија ни наравим ни карактера, већ типова и заплета, али је њена лакоћа природна, неусиљена и укусна.41) Иако није био сатиричар, ипак, и његов доброћудни, наиван хумор успева да предочи мане и смешне ствари његова доба и тадашњег новосадског грађанства, као и читав низ живих, сасвим наших типова.42) Његов спољашњи хумористички реализам много одскаче од извештаченог романтизма већине тадашњих приповедача.43)

Драме

У периоду 1870—1873. написао је 12 позоришна комада, од тога 9 оригиналних и 3 обрађена превода:44)

  • „Мило за драго“, обрађени превод са немачког (1870)
  • „Француско-пруски рат“, оригинална шаљива игра (1870)
  • „Пола вина, пола воде“, оригинална шаљива игра (1870)
  • „Младост Доситеја Обрадовића“, слика из живота (1871)
  • „Честитам“, оригинална шаљива игра (1871)
  • „На Бадњи дан“, драмолет (1871)
  • „Школски надзорник“, шаљива игра (1871)
  • „Тера опозицију“, шаљива игра (1871)
  • „Мила“, шаљива игра, превод са немачког (1872)
  • „Избирачица“, комедиија у три чина (1872)45)
  • „Ни бригеша“, комедија у два чина, превод са италијанског (1872)46)
  • „Љубавно писмо“, шаљива игра (1873)

Литература

2)
„НА”, Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка, Београд, 1929, књига 4, 866
4) , 16) , 18) , 23) , 25)
Орао, 1876, стр. 66
5) , 7) , 15) , 17) , 19) , 20) , 22) , 24) , 29) , 32) , 34) , 39)
ЗН
6) , 8) , 9)
Братство XX, 1926, стр. 111
10) , 11) , 13) , 14) , 21)
ЖИ
12)
Братство XX, 1926, стр. 112
26) , 27)
Братство XX, 1926, стр. 127
28) , 30) , 31) , 36) , 37) , 40) , 41) , 42) , 43) , 45) , 46)
НА
33) , 35) , 38) , 44)
Орао, 1876, стр. 67
Штампање