Стеван Раичковић
Рођење: 5. јул 1928. Нересница код Кучева, Краљевина СХС Смрт: 6. мај 2007. Београд, Србија Познат као: књижевник „Камена успаванка”

Стеван Раичковић (Нересница, 5. јул 1928 — Београд, 6. мај 2007), српски песник и академик.

Рођен је 5. јула 1928, од мајке Живане,¹⁾ рођене Обрадовић и оца Милана (1897—1972), у Нересници код Кучева, где су му оба родитеља једно време радила као учитељи. Очева породица Раичковић је била веома угледна и води пореклом из Љешанске нахије у старој Црној Гори, где му је деда, по коме је добио име, био капетан. Отац је у породици једини после школовања остао да живи и ради у Србији, као учитељ, најпре у јужној, а затим у источној и у једној од школа упознао његову мајку, родом из Великог Градишта.²⁾

Стеван је рођен као треће, најмлађе дете у породици. Најстарији је био брат Момчило, а имао је и сестру Светлану.³⁾ Таленат за поезију је највероватније наследио од мајке, која је у младости писала стихове.⁴⁾

Основну школу је учио у Белој Цркви у Банату и Сенти, а гимназију је започео у Суботици. Када је био други разред гимназије, почео је рат, па је због тога нередовно похађао школу. Са породицом је пребегао најпре у Црну Гору, затим у Крушевац и Смедерево, а по завршетку рата су се вратили у Суботицу.⁵⁾

Прве стихове у десетерцу је написао са 14 година, у крушевачкој болници (1942),⁶⁾ где се лечио од трбушног тифуса.⁷⁾ Његове песме су се први пут могле прочитати на зидним новинама смедеревске гимназије, прва од њих Христове муке, почетком 1944.⁸⁾ У Смедереву је упознао и свог првог песничког узора Милорада Илића Прику, који је био нешто мало старији од њега.⁹⁾ Прву песму под насловом Мајка над завејаним успоменама је објавио децембра 1945. године у „Суботичким новинама”,¹⁰⁾ које су се у то време звале „Хрватска ријеч”. У Суботици се често дружио са Лазаром Мерковићем, повратником из логора Дахау, обожаваоцем Крлеже и Хегела. Од Мерковића је добио комплете предратног листа „Печат”, преко кога је осим Крлеже, упознао и заволео Добрицу Цесарића.¹¹⁾

Матурирао је у Суботици 1947. веома успешно, а његов матурски рад је био увршћен међу десет најбољих у Војводини.¹²⁾ После тога је неколико месеци радио као новинар у новосадском листу „Слободна Војводина”, а затим се уписао на Филозофски факултет у Београду, на групу Југословенски језици и књижевност.¹³⁾ Од 1949. почео је да објављује своје песме у београдским новинама и часописима.¹⁴⁾ У књижевност га је увео Оскар Давичо, кога је случајно упознао 1948.¹⁵⁾ и који га је натерао да прекуца стихове које је носио по џеповима. Његове прекуцане стихове прегледали су Оскар Давичо и Душан Костић, у то време већ писци завидног угледа и уредници издавачке куће „Ново поколење”, одмах је придобио наклоност издавача¹⁶⁾ и тако је објављена његова прва збирка песама Детињство¹⁷⁾ 1950. Убрзо после објављене прве књиге, примљен је у Удружење књижевника Србије, заједно са Васом Поповићем.¹⁸⁾ Исте године се запослио као сарадник литерарне редакције у Радио Београду.¹⁹⁾

Године 1954. оженио се Бојаном, студенткињом психологије из Земуна. Две године касније родио им се син Милош. Својој жени је посветио шест сонета у Каменовој успаванци.²⁰⁾

Године 1959. почео је да ради у издавачкој кући „Просвета”,²¹⁾ где је остао све до 1980. У „Просвети” је упознао Скендера Куленовића, са којим је постао нераздвојни пријатељ. Дружио се и са другим књижевницима, као што су Десанка Максимовић, Васко Попа, Миодраг Павловић и Иво Андрић.²²⁾

Изабран је за дописног члана Српске академије наука 1972,²³⁾ а за редовног 1981.²⁴⁾ Године 1993. изабран је за дописног члана ЦАНУ.²⁵⁾

Био је члан Управног одбора Задужбине Бранка Ћопића од 1990. до 1998. године и члан Управног одбора Задужбине Десанке Максимовић од 19. марта 1993.²⁶⁾

После смрти жене Бојане 1979. која је умрла од рака у 49. години, наставио је да живи сам, пошто је њихов син Милош, још раније отишао из земље, прво у Париз, а затим у Америку.²⁷⁾ Од сина Милоша и његове супруге Јапанке Нивако, имао је унуке Адама и Ану.²⁸⁾ Убрзо после женине смрти се пензионисао. Наставио је свакодневно да пише, готово до краја свог живота.²⁹⁾ Последње дане је провео у друштву пријатеља књижевника.³⁰⁾

Новинарима није волео да даје интевјуе.³¹⁾ Поезију је писао искључиво графитном оловком, поред које је била гумица и уредно послагани листови папира.³²⁾ Његово последње објављено дело је Фасцикла, у којој је скупио разне песничке остатке и за коју је добио Награду „Меша Селимовић”.³³⁾ Тим поводом је дао и свој последњи интервју.³⁴⁾ Пред смрт је припремио и предао издавачу рукопис Књига слова и беседе уздарја, чије штампање није дочекао.³⁵⁾

Умро је у Београду 6. маја 2007.³⁶⁾ Сахрањен је у породичној гробници на Новом гробљу у Београду, у пратњи сина Милоша, његове породице, пријатеља, песника и читаоца и уз стихове његове Камене успаванке.³⁷⁾

Об­ја­вио је ви­ше од два­де­сет збир­ки пе­са­ма, се­дам књи­га за де­цу, не­ко­ли­ко књи­га есе­ја. Његова по­е­зи­ја об­ја­вље­на је на ру­ском, пољ­ском, че­шком, сло­вач­ком, ма­ђар­ском, бу­гар­ском, ру­син­ском, ал­бан­ском, сло­ве­нач­ком и ма­ке­дон­ском је­зи­ку. Пре­во­дио је ру­ске пе­сни­ке, Шек­спи­ро­ве со­не­те и Де­сет љу­бав­них со­не­та Фран­че­ска Пе­трар­ке.

• „Детињство“ (1950)
• „Песма тишине“ (1952)
• „Балада о предвечерју“, дечје (1955)
• „Велико двориште” (1955)
• „Касно лето“ (1958)
• „Дружина под сунцем” (1960)
• „Тиса“ (1961)
• „Гурије”, дечје (1962)
• „Камена успаванка“ (1963)
• „Стихови“ (1964)
• „Пролази реком лађа“ (1967)
• „Варке“ (1967)
• „Записи о Црном Владимиру“ (1971)
• „Крајцара и друге песме”, дечје (1971)
• „Песме”, као најмлађи аутор библиотеке Српска књижевност у 100 књига (1972)³⁸⁾
• „Ветрењача”, дечје (1974)
• „Мале бајке”, дечје (1974)
• „Слике и прилике”, дечје (1978)
• „Случајни мемоари“ (1978)
• „Точак за мучење“ (1981)
• „Сабрана поезија“, у шест књига (1983)³⁹⁾
• „Интимне мапе“, књига прозе (1985)
• „Портрети песника“, књига есеја (1987)
• „Панонске птице“, збирка песама (1988)
• „Монолог на Топли“, збирка песама (1988)
• „Свет око мене“, збирка песама (1988)
• „Чаролија у Херцег Новом“, прозно поетски запис (1989)
• „Дневник о поезији“, есејистички запис (1960—1990)
• „Златна греда“, књига прозе (1993)
• „Један могући живот (Homo poeticus)“, аутобиографија (1996)
• „Сабрана дела“ у 10 томова (1998)
• „Фасцикла 1999/2000“ (2004)

Добитник је више књижевних награда⁴⁰⁾⁴¹⁾:

• Удружења књижевника Србије, за збирку песама „Балада о предвечерју“ (1956)
• Октобарска награда града Београда за књигу „Касно лето“ (1958)
• Невенова за дечју збирку „Дрижина под сунцем“ (1960)
• Седмојулска награда за „Камену успаванку“ (1963)
• Змајева награда, за „Песме“ и „Камена успаванка“ (1964)
• Награду „Милош Н. Ђурић” за књигу препева „Словенске риме“ (1976)
• Награда Змајевих дечјих игара (1977);
• Награда „Бранко Миљковић” (1979)
• Клокотристичка награда „Љубиша Јоцић” за поему „Случајни мемоари“ (1982)
• „Горанов вијенац“ за поезију (1985)
• Октобарска награде града Херцег Новог (1989)
• Његошева награда за збирку поезије „Песме” (1993)
• Вукова награда Дучићева награда (Требиње, 1994)
• Награда за поезију „Десанка Максимовић” (1995)⁴²⁾
• „Печат града писаца” (Херцег Нови)
• Награда за целокупно књижевно дело „Драинац” (1996)
• Награда „Златни крст кнеза Лазара” (Грачаница)
• Награда Васко Попа за збирку „Ране и касне песме” (1997)
• Награда „Беловодска розета” за целокупну поезију и књигу „Један могући живот” (1997)
• Диплома „Одзиви Филипу Вишњићу” Задужбинског друштва „Први српски устанак” за књигу „Сувишна песма” (Орашац)
• Награда „Душан Васиљев” од Културно просветне заједнице Кикинде, за за целокупно песничко дело (1998)
• Награда „Библиос”, за Сабрана дела од десет томова (Обреновац, 1998)⁴³⁾
• „Жичка хрисовуља” (Жича, Преображење, 1999)
• Повеља и медаља за животно дело Задужбине Јакова Игњатовића (Сентандреја, 1999)⁴⁴⁾
• Награда „Богородица Тројеручица“ за поезију и превод књиге „Камена успаванка“ у Њујорку на енглеском. (2003)
• „Златни беочуг“, од Културно-просветне заједнице Београда
• „Златни кључ“ Смедерева (2002)⁴⁵⁾
• „Златни кључић“ за дечију књижевност на Смедеревској јесени (2004)
• Награда Српске књижевне задруге, за животно дело (2004)
• Награда „Меша Селимовић“, за књигу песама „Фасцикла 1999/2000“, најбољу књигу у 2004.⁴⁶⁾ (2005)

На кући у Топлој, у Херцег Новом, где је проводио своје херцеговачке дане, године 2008, у организацији Српског просвјетног и културног друштва „Просвјета” из Херцег Новог је постављена спомен плоча.⁴⁷⁾ Године 2012, на кући у улици Светог Саве, код Славије у којој је живео у Београду, постављена је спомен плоча. На Калемегдану је 2012. постављена његова биста, рад вајара Александра Зарина. Оригинална биста је израђена по живом моделу, још 1980-тих.⁴⁸⁾ Иста биста је откривена у парку поред Тисе у Сенти, где је провео део детињства и школовања.⁴⁹⁾

• Стеван Раичковић, Песме, број 99, уредник Живан Милисавац, Матица српска, Српска књижевна задруга, Нови Сад, Београд, 1972.
• Стеван Раичковић, САНУ
• Б. Ђорђевић, Необјављена писма Стевана Раичковића, Вечерње Новости онлајн, Компанија Новости, 17. 10. 2012.
• Б. Ђорђевић, Обележје Стевану Раичковићу, Вечерње Новости онлајн, Компанија Новости, 30. 5. 2012.
• Д. Бт., Спомен-плоча Стевану Раичковићу, Вечерње Новости онлајн, Компанија Новости, 29. 5. 2012.
• Б. Б., Високом Стевану српске поезије, Вечерње Новости онлајн, Компанија Новости, 3. 10. 2008.
• В. Н., Високи Стеван српске лирике, Вечерње Новости онлајн, Компанија Новости, 7. 5. 2007.
• Д. Бт., Откривање бисте Стевану Раичковићу, Вечерње Новости онлајн, Компанија Новости, 4. 1. 2012.
• Фестивалске награде, Смедеревска песничка јесен, Смедерево, Приступ 21. новембра 2015.
• Зоран Радисављевић, Стеванова клупа на Славији, Политика онлајн, Политика новине и Магазини д.о.о., Београд, 18. 2. 2008.
• М. Митровић, У Сенти откривен споменик Стевану Раичковићу, Дневник, „Дневник Војводина прес” д. о. о., Нови Сад, 5. 7. 2015.
• Слободан Ракитић, Добитник Награде „Десанка Максимовић” (1995) Чујна тишина Стеван Раичковић, уредник Мирјана Станишић, Задужбине „Десанка Максимовић”, 25. 4. 1995.
• Ново Томић, Корен у камену, Вечерње Новости онлајн, Компанија Новости, 23. 3. 2005.
• Ново Томић, Службеник поезије, Вечерње Новости онлајн, Компанија Новости, 25. 3. 2005.
• Ново Томић, "Школа" у парку, Вечерње Новости онлајн, Компанија Новости, 26. 3. 2005.
• Ново Томић, Песников џеп, Вечерње Новости онлајн, Компанија Новости, 27. 3. 2005.
• Ново Томић, Лук у стиху, Вечерње Новости онлајн, Компанија Новости, 28. 3. 2005.
• Д. Б. М., Лака му камена успаванка, Вечерње Новости онлајн, Компанија Новости, 10. 5. 2007.
• Награда Библиос, Библиотека „Влада Аксентијевић”, Приступ 21. новембра 2015.
• Никола Ластић, Преминуо Стеван Раичковић, лауреат награде „Јаков Игњатовић”, Серпске народне новине, број 24, Пешта, 14. 6. 2007.

Stevan Raickovic