Добро дошли на Српску енциклопедију

Бранко Јовановић

Бранко Јовановић (Београд, 14. децембар 1868 — Београд, 29. април 1921), српски и југословенски генерал. Био је министар одбране Краљевине СХС од 1920. до 1921. године.

Биографија

Бранко Јовановић је рођен 14. децембра 1868. године у Београду.1) Његов отац Никола Јовановић био је начелник министарства грађевина, а његова мајка Станка била је Баба-Дудина ћерка. Припадао је породици Бабадудића, која је дала много министара: Панту Јовановића, Јована Белимарковића, Косту Јовановића, Алимпија Васиљевића, Јована Авакумовића и Павла Денића.2) Након завршене реалне гимназије ступио је 1885. у Нижу школу Војне академије.3) Као питомац осамнаесте класе Војне академије учествовао је 1885. у Српско-бугарском рату. Војну академију завршио је 1888, када је произведен у чин коњичког потпоручника.4) Од 1888. до 1891. био је водник у коњици.5) Од 1891. до 1892. похађао је Вишу школу Војне академије.6) Након завршетка Више школе Војне академије био је 1893. ађутант пука у коњици.7) Упућен је 1894. на стручно усавршавање у Русију.8) Као државни питомац био је од 1894. до 1897. на генералштабној академији у Петрограду (Санкт Петербург) у Русији.9)

По повратку из Русије био је на служби у Команди активне војске.10) У чину мајора преведен је у генералштабну струку.11) Као генералшатабни мајор командовао је од 1899. пешадијским батаљоном.12) Од 1900. до 1901. био је начелник штаба дивизијске области.13) Од 1901. до 1903. био је најпре помоћник, а онда и командант коњичког пука.14) Био је учесник Мајског преврата у којем је убијен краљ Александар Обреновић и краљица Драга Машин.15) Као официр заслужан за преврат био је након преврата једно време ађутант краља Петра I Карађорђевића.16) У пролеће 1904. заједно са још неколико завереника окончала му се служба краљевог ађутанта.17) Био је након тога наставник коњичких егзерцирних правила престолонаследника Ђорђа Карађорђевића.

Након Мајског преврата био је до 1906. начелник штаба Коњичке дивизије, а од 1907. до 1911. био је командант коњичке бригаде.18) Унапређен је 20. октобра 1912. у чин коњичког пуковника.19) Када је објављен Први балкански рат постављен је за команданта Коњичке дивизије.20) Међутим, на почетку рата тешко се разболио, па није учествовао у војним операцијама.21) Дивизијом је онда уместо њега командовао Арсен Карађорђевић.22) Једно време предавао је географију на Војној академији.23) Учествовао је у Првом светском рату од 1914. до јануара 1918. као командант Коњичке дивизије.24)25) Унапређен је 29. јуна 1916. у чин генерала.26) Због болести јануара 1918. напустио је Коњичку дивизију и отишао је на лечење.27) Од 1918. до 1919. био је командант Моравске дивизијске области.28) Од 1919. до 1920. био је помоћник министра одбране Краљевине СХС.29) Од 19. фебруара 1920. до смрти био је министар одбране Краљевине СХС.30) Умро је од срчаног удара 29. априла 1921. у Београду.31)

Литература

  • Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка, Београд, 1929, књига 2, стр. 172
  • Васа Казимировић, Црна рука, Призма, Крагујевац, 1997.
  • Ђенерал Бранко Јовановић, Политика, број 4677, уредник Миомир Миленовић, Јован Тановић, 30. 4. 1921, стр. 3
  • Велимир. Ј. Иветић, Политичка улога министара војних Краљевине Србије од 1903. до 1914. године (докторска дисертација), Факултет политичких наука, Београд, 2013.
  • Јован Ђ. Авакумовић, Мемоари, Издавачка књижарница Зорана Стојановића, Сремски Карловци и Нови Сад, 2008.
1)
„НА”, Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка, Београд, 1929, књига 2, стр. 172
2)
Авакумовић: Мемоари, 2008, стр. 12
3) , 4) , 5) , 6) , 7) , 8) , 9) , 10) , 11) , 12) , 13) , 14) , 18) , 19) , 25) , 26) , 28) , 29) , 30) , 31)
НА
15) , 16)
Васа Казимировић, 1997, стр. 152
17)
Васа Казимировић, 1997, стр. 154
20) , 21) , 23) , 24) , 27)
Политика, 30. 4. 1921, стр. 3
22)
Велимир. Ј. Иветић, 2013, стр. 117
Штампање