Панта Јовановић (Београд, 1828 — Београд, 24. децембар 1885/5. јануар 1886), српски правник и политичар. Био је министар финансија (3. јул 1868—24. август 1873), министар просвете и члан Државног савета.

Пантин отац био је Риста Јовановић, трговац из Београда и за време кнеза Милоша председник београдске општине.¹⁾ Пантина мајка била је Ђурђија звана Баба Дуда, а Дудин отац је био трговац из Приштине Карабиберовић, који је на време сазнао да ће избити Први српски устанак, па се са породицом пре устанка преселио у Београд.²⁾ Панта је имао 5 сестара, које је његова мајка баба Дуда поудавала у значајне београдске породице, па је та породица Бабадудића дала много министара: Панту Јовановића, Јована Белимарковића, Косту Јовановића, Алимпија Васиљевића, Јована Авакумовића, Павла Денића и генерала Бранка Јовановића.³⁾ Панта је након завршеног Правног факултета био послан као државни питомац на студиј економских наука у Немачкој.⁴⁾ Након повратка у Србију радио је на разним пословима финансијске струке.⁵⁾

Политички је припадао либералима, који су имали истакнуту улогу за време Светоандрејске скупштине 1858. године и смене династија. Био је 1859. секретар Државног савета.⁶⁾ Изабран је јула 1859. за секретара одбора Светоандрејске скупштине, чији задатак је био да спреми предлоге за Малогоспојинску скупштину.⁷⁾ У време друге владе кнеза Милоша 1859. био је начелник министарства финансија.⁸⁾ Изабран је септембра 1859. за секретара Малогоспојинске скупштине.⁹⁾ Заједно са Јованом Белимарковићем припадао је моћном клану Бабадудића.¹⁰⁾ Панта Јовановић је био министар финансија од 3. јула 1868. до 24. августа 1873. године у владама Ђорђа Ценића, Радивоја Милојковића, Миливоја Петровића Блазнавца и Јована Ристића. Био је вршилац дужности министра просвете и црквених дела од 3. јула до 5. октобра 1868. Био је и неколико дана заступник министра грађевина од 5. до 14. априла 1873. Последња влада у којој је био била је влада Јована Ристића, на кога се Панта жалио да не може више да подноси Ристићева понижавања.¹¹⁾

Панта Јовановић је заслужан за закон о трошарини (1869), закон о сеоским дућанима (1870), закон о трговачко-занатлијском одбору (1870), закон о уређењу земљоделско-шумарске школе (1870), закон о пензионом фонду (1871), закон о повећању царине на извоз дрва и грађе (1871), закон о калдрмији (1872), као и закон о штедионицама.¹²⁾ Поред тога написао је пројект закона о српском паробродарском друштву.¹³⁾ Изменио је 1871. увозне царинске тарифе, смањио је царину на извоз рогате стоке, а укинуо је царину на књиге и остале производе наука и уметности.¹⁴⁾ Први је покушао да склопи трговачке уговоре са Аустроугарском, Румунијом и Русијом.¹⁵⁾ Израдио је нацрт закона о радњама и 1872. закон о мерама.¹⁶⁾ Установио је 1869. трошарину на шећер, кафу, шпирит, рум, тј. углавном на луксуз варошана.¹⁷⁾ Том трошарином повећан је донекле порез, а да га сељаци нису ни осетили.¹⁸⁾ За време Пантиног мандата буџети никад нису имали мањак.¹⁹⁾ Постављен је 1873. године за члана Државног савета.²⁰⁾ Написао је брошуру Наши ђумручки одношаји (1867).²¹⁾ Умро је 24. децембра 1885/5. јануара 1886.²²⁾

Прави је члан Друштва српске словесности од јануара 1850. Секретар је ДСС 1853, 1854, 1855. Почасни је члан Српског ученог друштва наименован средином 1864.

• С. Јовановић, Влада Милана Обреновића, књига 1, Издавачко и књижарско предузеће Геца Кон, Београд, 1933.
• Гласник СУД 68 (1889) Изводи 57—58
• Јован Ђ. Авакумовић, Мемоари, Издавачка књижарница Зорана Стојановића, Сремски Карловци и Нови Сад, 2008.
• Никола Христић, Мемоари 1840-1862, Просвета, Ваљево, 2006.
• Српске новине 31. децембар 1885, стр. 1
• Живан Живановић, Политичка историја Србије у другој половини деветнаестог века, Књига прва 1858-1878, Издавачка књижарница Геце Кона, Београд, 1923.
• С. Јовановић, Друга влада Милоша и Михаила, Издавачко и књижарско предузеће Геца Кон, Београд, 1933.
• М. Ђ. Милићевић: Илија M. Коларац. Београд 1896. Стр. 132: Панта Јовановић.
• Министри просвете Србије 1811–1918. Београд 1994, 66–67: Панта Јовановић.

• Краћа биографија на сајту САНУ

Panta Jovanovic