Смедерево (СД), град у Србији и налази се у Подунавском округу. Смештен је на обалама реке Дунав, у североисточном делу Србије. Према попису из 2011. било је 64.175 становника (према попису из 1991. било је 63.884 становника).
Смедерево је са изградњом Смедеревске тврђаве 1430. постало престоница Српске деспотовине пошто је Београд, дотадашња престоница, враћен Угарској 1427. године. Смедеревску тврђаву је основао тадашњи српски деспот Ђурађ Бранковић. Смедеревска тврђава је тада представљала највећу равничарску тврђаву у Европи.
Смедерево је данас велики индустријски центар.
Град је познат или је био познат по још неким називима на другим језицима: латински Smederevo, грчки Сфентером, немачки Semendria, румунски Semendria, мађарски Szendrő, турски Semendire.
Смедерево се налази на 40° 39’ северне географске ширине и 20° 57’ источне географске дужине. Налази се у североисточном делу Републике Србије, на другој по величини европској реци Дунаву. Од престонице Београда удаљен је свега 46 километара.
Смедерево има више степско континенталну него умереноконтиненталну климу. Средња годишња температура у граду је 11,4 °C. Средња јануарска температура је тек нешто испод нуле (-0,6 °C), док јулска достиже просечних 21,9 °C. Током пролећних месеци (март, април и мај) просечна температура износи око 14 степени. Током јесени (септембар, октобар и новембар) просечна температура је 9,6 степени. У Смедереву падне око 650 mm воденог талога годишње. Највише је падавина у мају (72 mm) и јуну (86 mm) а најмање у фебруару (38 mm).
На први помен Смедерева наилазимо године 1019, у повељи византијског цара Василија II када је овде успостављена једна од епископија новостворене Охридске архиепископије. Следећи писани помен о Смедереву налази се и у повељи кнеза Лазара из 1381. године, у којој се спомиње манастир Раваница и села и имања која поклања „у Смедереву људини Богосаву с опћином и с баштином“. Насеље добија на значају тек у XIV веку са повлачењем српске државе на север пред турским налетима. 1427, након смрти свог претходника Стефана, деспот Ђурађ Бранковић је по претходно утврђеном договору морао да угарском краљу врати Београд. Као град са традицијом престонице Смедерево се издвојило одмах по изградњи Смедеревске тврђаве 1430. године. Све до 1459. године град је био седиште Деспотовине на челу са деспотом Ђурђем Бранковићем. Након тога град потпада под власт Турака. Иако је разорен у сукобу 1459, Турци увиђају његов изузетно повољан положај на Дунаву и дограђују утврђење сада за своје потребе. Током дугог периода био је седиште Смедеревског санџака, све до доласка Аустријанаца 1718. Године 1739. град је опет под Турцима. Међутим развој града за време Аустријанаца настављен је отварањем прве основне школе 1806. године, за време Првог српског устанка. У то време у граду је основан Правитељствујушчи совјет, на челу са Доситејем Обрадовићем и Смедерево је поново постало престоница.
Под немачком окупацијом, 5. јуна 1941 Смедерево је доживело катастрофалну експлозију. Експлозију је изазвала муниција коју су окупатори превозили жељезницом и складиштили у тврђави. Том приликом погинуло је преко 3.000 људи, а цео град је био порушен и делом затрпан земљом.
На почетку 20. века град је бројао 7.000 становника, а према попису из 2003. године има 62.900 становника у граду. На ширем подручју града, рачунајући и седам приградских насеља, Смедерево броји 77.808 становника (по попису из 2002. године). Убраја се у десет највећих градова у Србији.
Карађорђев дуд је споменик природе - ботаничког карактера али и знаменито место из историје Смедерева. Под овим стаблом је 8. новембра 1805. године вожд Карађорђе, вођа Првог српског устанка, у присуству српских старешина и устаника примио кључеве смедеревске тврђаве од турског заповедника града, диздара Мухарема Гуше. Предаја кључева је извршена на свечан начин, јер су Турци оставили Србима много топова и муниције, а Карађорђе им је дозволио да изађу из Смедерева са војним почастима и ситним оружјем и да лађама оду низ Дунав у Видин, у Бугарску.
Постоје многа мишљења о значењу топонима Смедерево.
У Смедереву постоји више основних школа. Од средњих школа ту се налазе Гимназија Смедерево, Економско-трговинска школа Смедерево, Железничка индустријска школа Смедерево, Музичка школа „Коста Манојловић“ Смедерево, Текстилно-технолошка и пољопривредна школа „Деспот Ђурађ“ Смедерево и Техничка школа Смедерево.
У граду се налази Карађорђев дуд, Музеј у Смедереву, Центар за културу Смедерево и Радио Смедерево. Смедерево има више споменика културе међу којима су Смедеревска тврђава, Храм Светог Георгија у Смедереву, Зграда Окружног суда у Смедереву, Црква Успења Пресвете Богородице на Старом смедеревском гробљу и други.
Након Другог светског рата, Смедерево је добило значајну улогу као административни центар. Пре тога Смедерево је са својом облашћу припадало Дунавској бановини (седиште Нови Сад). Током Другог светског рата Смедерево је било седиште дела Дунавске бановине који је био окупиран искључиво од стране немачке војске (Шумадија, Браничево и Банат, који је касније установљен као посебна аутономна регија под влашћу банатских Немаца). Од 1945. новостворена држава ФНРЈ (Федеративна Народна Република Југославија) а потом и СФРЈ (Социјалистичка Федеративна Република Југославија) подељена је на области (крајеве) чији су саставни делови биле општине. Смедерево је после 1945. постало седиште Смедеревске области, која је обухватала Град Смедерево (насеље Смедерево и њему гравитирајућа приградска насеља) и још 7 општина.
Смедерево
Градске месне заједнице:
Приградска насеља:
Данас на подручју општине Смедерево (рачунајући и расељена лица са Косова и Метохије) живи 117.134 становника, од чега у самом граду и приградским насељима 83.768 житеља. Густина насељености општине 2006. године је 243,27 становника по km². Главни разлог наглом расту броја становника за период 2002—2006. услед је доласка око 7.500 расељених лица са Косова и Метохије, који су ово подручје интензивно населили у периоду од 1999. па све до данас. Стопа природног прираштаја је негативна, и износи -1,0 промила (2004.), док је 2003. године она била -1,4 промила. У општини Смедерево живи 28 различитих етничких група. По попису из 2002. најбројнији су Срби (104.222 - 94,91%), затим Роми (1.801 - 1,64%), следе Црногорци (533 - 0,49%), Македонци (354 - 0,32%), Југословени (296 - 0,27%), Хрвати (198 - 0,18%), Мађари (144 - 0,13%), а од осталих националности издвајају се Албанци, Бошњаци, Бугари, Власи, Буњевци, Муслимани, Немци, Румуни, Руси, Русини, Словаци, Словенци, Украјинци, Чеси и остали. Значајно је поменути и Грке и Јевреје, који вековима имају своју заједницу у овом граду.
дебела Берта, који су град јако оштетили Учесници олимпијских игара из Смедерева:
Smederevo