Јаша Продановић

Јаша Продановић (Чачак, 14/26. април 1867 — Београд, 1. јун 1948), политичар и књижевни критичар, уредник Српског књижевног гласника, народни посланик, министар народне привреде и потпредседник владе ФНРЈ за Србију.

Живот и рад

Матурирао је у Првој београдској гимназији, у генерацији са Јованом Цвијићем, Михаилом Петровићем Аласом и другим великанима, о чему је написан роман и снимљен ТВ-филм „Шешир професора Косте Вујића“.

Био је министар просвете у Влади Краљевине Србије, као члан Самосталне странке. Године 1910. као министар народне привреде спровео је кроз Народну скупштину Закон о радњама, којим су створене радничке и друге коморе, и уведено заштитно радничко законодавство. Године 1919. био је један од оснивача Демократске странке, а већ исте године заједно са Љубом Стојановићем, издваја из ње Републиканску странку, око разлаза по питању државног уређења. Демократе су признавале монархију као фактичку реалност, док су се републиканци чврсто залагали за промену државног уређења у Републику. Залагао се за федералистичко уређење и супротставио се диктатури краља Александра Карађорђевића.

Марта 1945. године изабран је за министра за Србију у Привременој влади Демократске Федеративне Југославије, а после је био потпредседник Владе Федеративне Народне Републике Југославије.

Године 1890. уређивао је „Народну мисао“; од 1903. до 1912. „Одјек“, од 1921. до 1923. „Гласник Професорског друштва“; писао је политичке брошуре, приредио две антологије народних песама и приповедака, целокупна дела Јована Јовановића Змаја, Јована Илића, Светислава Вуловића и Лазе Лазаревића. Био је члан оснивачког и редакционог одбора „Дела“ и „Српског књижевног гласника“ и сарађивао у свим знатнијим књижевним и политичким листовима.

Познатија дела су му:

  • Уставни развитак и уставне борбе у Србији
  • Вук Караџић и Милош Обреновић
  • Наши и страни
  • Наша народна књижевност
  • Историја политичких странак и струја у Србији

Академик

Дописни је члан Српске краљевске академије (Академије друштвених наука) од 17. фебруара 1936. Редовни је члан од 18. марта 1948. Редовни је члан Српске академије наука (Одељења друштвених наука) од 22. марта 1948.

Литература

  • Мала енциклопедија Просвета, Просвета, Београд, 1968.
  • Министри просвете Србије 1811–1918. Београд 1994, 134–135.
  • Biographisches Lexikon zur Geschichte Südosteuropas, München 3 (1979) 489–490 (Н. Sundhaussen).

Спољне везе

Штампање